Tag Archives: Hauard Filips Lavkraft
Nikolas Kejdž u filmskoj adaptaciji Lavkraftove kratke priče
Kratka priča „Boja izvan ovog svemira“ (Color Out of Space) Hauarda Filipsa Lavkrafta, doživeće ekranizaciju pod rediteljskom palicom Ričarda Stenlija (Hardware) i sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi. Priča za koju je sam autor tvrdio da predstavlja jedno od njegova
Prva dva toma strip ostvarenja ”Providens” Alana Mura
U izdanju Čarobne knjige objavljena su prva dva toma strip ostvarenja „Providens“ iza kog stoje legendarni strip scenarista i okultista Alan Mur i crtač Džejsen Barouz. „Providens“ istovremeno predstavlja nastavak i prethodnicu Neonomikona i priče „Dvorište“ na kojima je takođe radio pomenuti
”Neonomikon” Alana Mura – ulaz u lavkraftovski univerzum
Izdavačka kuća Čarobna knjiga objavila je u okviru svoje strip edicije „Olovka, tuš i pero“ prvi od četiri toma serijala Neonomikon koji potpisuju Alan Mur, legendarni stripski stvaralac, i sjajni crtač Džejsen Barouz. Serijal je inspirisan lavkraftovskim horor univerzumom, a u
”U planinama ludila” H.F. Lavkrafta stiže 20. avgusta
Izdavačka kuća Orfelin, odlučila je da rođendan kultnog pisca horora Hauarda Filipsa Lavkrafta (20. avgust) ove godine obeleži na poseban način – objavljivanjem novog prevoda njegovog romana iz 1931. U planinama ludila. Knjiga će biti štampana kao jedanaesti naslov popularne edicije „Poetika strave“,
H.F. Lavkraft: ”Snovita potraga za neznanim Kadatom”
U izdanju Makonda uskoro bi trebalo da bude objavljena novela Snovita potraga za neznanim Kadatom Hauarda Filipsa Lavkrafta. Ovo delo mračne fantastike donosi pripovest o čudesnoj ljudskoj sposobnosti sanjanja snova. Knjiga je prvi put objavljena 1943, šest godina nakon Lavkraftove smrti.
Dejan Ognjanović nominovan za Rondo Haton nagradu
Nedavno su objavljene nominacije za 14. godišnju Rondo Haton nagradu, koja se dodeljuje za doprinos proučavanju i popularizaciji klasičnih dela horora. Ovo priznanje postoji od 2002. godine, a dodeljuje se nakon glasanja na kome učešće mogu uzeti svi ljubitelji horora. Svaki
Svetska nagrada za fantastiku ubuduće bez Lavkraftovog lika
Statua Svetske nagrade za fantastiku više neće biti rađena po liku Hauarada Filipsa Lavkrafta, jednog od utemeljivača savremenog horor žanra. Ova odluka je doneta nakon prošlogodišnje kampanje u kojoj se isticalo da je poznati pisac bio „zakleti rasista“ sa „gnusnim
Adaptacija Lavkraftove priče ”Pikmenov model” na RB2
Radio adaptacija priče „Pikmenov model“ Hauarda Filipsa Lavkrafta biće premijerno emitovana na talasima Drugog programa Radio Beograda u utorak 13. oktobra 2015. u 18.30 časova. Priča možda najvažnijeg pisca horora 20. veka H.F. Lavkrafta predstavlja lik slikara, čiji radovi privlače
Objavljena zbirka priča H.F. Lavkrafta ”Šaptač u tami”
U čast 125 godina od rođenja jednog od najvećih pisaca horora svih vremena, Hauarda Filipsa Lavkrafta, izdavačka kuća Orfelin nam je priredila pravu poslasticu. Upravo je iz štampe izašla zbirka na srpskom jeziku do sada neobjavljenih Lavkraftovih priča, pod nazivom
U pripremi zbirka priča H.F. Lavkrafta ”Šaptač u tami”
U izdanju novosadske izdavačke kuće “Orfelin” uskoro bi trebalo da bude objavljena zbirka priča Haurada Filipsa Lavkrafta pod nazivom “Šaptač u tami”. Pored naslovne novele, zbirka će sadržati još šest do sada na srpski jezik neprevođenih proznih ostvarenja slavnog američkog
Fantastika kao umetnički postupak predstavlja konstantu u celokupnom umetničkom stvaralaštvu Borislava Pekića – negde manje prisutna, negde vidno naglašena. Prisustvo fantastike svakako počiva u činjenici da su osnovna ishodišta Pekićeve proze mitovi, legende i lektira, odnosno druga književna ostvarenja. Kritika i teorija ističu... 
U izdanju Lagune pojavio se, u odličnom prevodu Gorana Skrobonje, roman „Deca vremena“ Adrijana Čajkovskog (1972), ovenčan prestižnom nagradom za naučnofantastični roman „Artur Klark“ za 2016. godinu. Tako je domaća publika dobila (ne tako čestu) priliku da upozna aktuelno delo iz vodeće anglosaksonske žanrovske produkcije. A u okvirima... 
Predstava o pokojniku čija duša nije primljena u zagrobni svet, odnosno nije mogla da „pređe na drugu stranu“, vraća se među žive i muči ih, a samo određenim posvećenim radnjama je moguće uništiti ga, je odraz animističkog arhetipa večitog straha živih od povratka mrtvih. Današnja atribucija vampira se manje-više podudara u skoro svim svetskim kulturama, pre svega... 
