Na stranama “Blic knjige”, nedeljnog književnog dodatka dnevnog lista “Blic”, 12. avgusta je izašao prikaz romana Slobodana Škerovića “Šamanijada”. Prikaz je objavljen u okviru rubrike “S+F=SF”, koju vodi književni kritičar Slobodan Ivkov, a tekst u celosti prenosimo ovde:

Šamanijada

Delo pred nama bi možda moglo da bude prepoznatljiv obrazac romana nekog pripadnika signalističkog umetničkog pokreta! Uostalom, ne samo da je pisac, pored ostalih aktivnosti, svojim opusom potvrđeni pesnik-signalista (videti BLIC Knjigu br.124), već i najistaknutiji predstavnik Miroljub Todorović zaista jeste jedan od recenzenata. Glavni lik, dečak-okarinaš iz preistorije, emotivno je sakato stvorenje, dezorijentisano u stvarnosti. Naime, okosnicu radnje, ako o tako nečemu ovde uopšte može da se govori, Škerovićevog prvog romana čini period života ovog “šamana u nastajanju” posle svojevrsne šamanske inicijacije i mogućeg prelaza iz druge dimenzije “kroz opnu”. Prepun je sumnji u prirodu realiteta, uglavnom je okrenut sebi i svojoj priči u prvom licu jednine. Do kraja nije jasno kome se i zašto ispoveda. Iako se nigde eksplicitno ne spominje, prepoznaje se i “dijalog” s nategnutom teorijom Imanuela Velikovskog iz “Svetova u sudaru” (1950) o tome kako se relativno skoro u prošlosti, pre samo 3.500 godina, Venera tobože zamalo sudarila sa Zemljom, izazvavši veliki potop. Sporedni tokovi radnje uglavnom su ćorsokaci ili dalji putevi ka ludilu zaborava. Ovu zavodljivu konfuziju, autentični signalistički prozni brejnstorming, najsrdačnije preporučujem kao nesporno novo čitalačko iskustvo.

Slobodan Ivkov