Milan Drašković

ZVEZDANI SONET

 

Rođenoj usred pene utrobe zvezda,
zvezdanoj sestri naši brodovi plove –
žderač stvarnosti uvek nađe svetove
što ih još samo mag snova zna da sazda.

Noćas krademo zvezde – zvezdu siroče.
Moć u auri u plesu androida,
vremenska petlja koja se naglo kida –
zaplet što liči na požutele priče.

Šapat kamena usred zvezdane jeze
prazni tišinu nasmejanih himera
i ukrašava tajnoviti bruj sfera.

Obruč samoće za svete simbioze
koje brode ka neumitnoj sudbini:
kraju puta svog i zvezdanoj prašini.

/* */