"Iako u svom prvencu nepretenciozno ispisuje čistu pulp priču, trudeći se da ispoštuje sva pravila žanra, nemoguće je ne primetiti ponešto od te pop erudicije. Đorđe Bajić se igra pričom, ali ne zauzima ciničan odnos prema materiji čije je sve tokove očigledno dobro izučio, već pre stvara utisak da u svemu tome gurmanski uživa." (kompletan tekst prikaza)

Mića Vujičić

"Uspio je Đorđe Bajić mnogo toga sabiti između korica svoga romana. Iako mu je ishodište na dalekom Zapadu, u priču su umiješani i likovi porijeklom s Balkana; iako je parodijski, ovaj je roman u neku ruku i apokaliptičan; iako ima vlastitu originalnu priču, znalci će u tekstu iščitati i čitav niz literarnih i filmskih posveta (što je u hororu postalo gotovo pa pravilo, pogotovo u zombijevskom hororu); na jednoj razini ovaj se roman može čitati i kao još jedna u nizu priča o sukobu elita i subkulturnih grupa; i naposljetku - zabavan je, jako je zabavan." (kompletan tekst prikaza)

Davor Šišović

"Prvi roman Đorđa Bajića očaravajuća je avantura u svetu koji nam se sasvim lako može dogoditi: porno zvezde u opasnosti, tajne organizacije, zombiji i vampiri, uz sve to i – Čarobnjak iz OzaOstrvo prokletih je impresivno delo nove srpske horor književnosti."

Goran Skrobonja (pisac, Čovek koji je ubio Teslu)

"Debitantski roman Đorđa Bajića u izdanju profilisane izdavačke kuće Paladin predstavlja pravu treš palp poslasticu za sve čitaoce željne punokrvne žanrovske akcije sa lokalnim šmekom i svetskim dometima. Uz malo sreće Bajić bi mogao i do bestseler lista."

City Magazine

"Ova priča se dešava pod pretpostavkom da su sve holivudske fikcije o Americi istina, Jugoslaviju najbolje opisuje film Ljubav i moda, noći su pune detektiva, seks je na videu, opasnost vreba u senci egzotičnih trava i svet je (z)opet mlad...

Ostrvo prokletih je do sada najdosledniji i najraskošniji primer savremene, delom postmoderne a delom sasvim iskrene, reaktuelizacije palp rukopisa u srpskoj žanrovskoj književnosti. Bajić postiže pravu ravnotežu između samosvesnog i petparačkog i upravo to je nedostajalo dosadašnjim pokušajima da se oživi poetika pisaca poput Milana Nikolića i obnovi kontinuitet postupka koji su oni utemeljili. Preteča Nikolić ima nešto što nasledniku Bajiću nedostaje - to je ustaljeno, pripremljeno tržište. Naslednik ima nešto što je preteči falilo - sveobuhvatno poznavanje žanrovskih tokova. U danima koji slede, nadamo se da će naslednik pridobiti ono što je preteča imao."

Dimitrije Vojnov (dramaturg, Velika bela zavera)

"Ostrvo prokletih dovodi nam na književnu scenu novog autora koji je izabrao potpuno drugačiji put od onog koji podrazumeva dominantna, opora formula književnosti jugoistočne Evrope. Kao odličan poznavalac pop kulture i tradicije palp romana, Bajić nam nudi krajnje nepretenciozno, eskapističko delo. Ali, taj eskapizam nije posledica nespremnosti autora da se suoči sa stvarnošću oko sebe, već izraz njegove jasne ideje da zaobiđe „pravila“ umetnosti ovih prostora, umetnosti koja je pre svega socijalno politički instrumentalizovana i nažalost ne predstavlja cilj, već puko sredstvo. Đorđe Bajić bi radije da od svega toga pobegne glavom bez obzira, čak i kada taj beg podrazumeva put na Ostrvo prokletih, pravo u zagrljaj zombija.

Vrlo spretno operišući velikim brojem likova, Bajić stvara fluidno delo, koje se čita u dahu. Prizori nasilja i smrti odlično kontriraju i na kraju se spajaju sa visokim erostskim nabojem, koji nekontrolisano proizvode njegove obnažene lepotice, dok pokušavaju da spasu svoje živote bežeći preko apokalipticnog ostrva. Legendarni Čarobnjak iz Oza je dobio novo, čini mi se, najinventivnije čitanje jos od vremena Linčovih Divljih u srcu. Frenk Baum se verovatno okreće u grobu, ali to sigurno čini samo zbog toga da bi što pre našao udobniji polažaj, kako bi nastavio da sanja snove inpirisane odličnom Bajićevom knjigom.

Roman čije će sledeće izdanje, zbog die hard fanova, obavezno morati da sadrži kartu ostrva i igricu napravljenu po njemu!"

Mladen Đorđević (režiser, Život i smrt porno bande)

"Kao zakletom fanu priča o vampirima, detektivskog žanra, gotske atmosfere, zgromi-sprži napredne tehnologije i veštih junakinja koje redovno ispraše zlikovce, bilo mi je toplo oko srca od prve strane romana. Ne treba puno odmaći sa čitanjem da bi se otkrio niz žanrova i podžanrova koji se jedan za drugim ređaju i prepliću: detektivske priče i krimići nezaobilazno spojeni u noir maniru, zatim horor, ljubavni vikend roman, klasici književnosti za decu, pornografija i melodrama, sve to sa pristojnom dozom humora i uplivom satiričnih elemenata. Ostrvo prokletih je palp (ali ne samo palp) ludog i brzog sadržaja i tempa, ogromnog zahvata tema, motiva i stilova, na momente ironičnog i grotesknog tona, zabavan i intelektualan roman sa kritičkim podtekstom. "

Biljana Mitrović (lektor/korektor Ostrva prokletih)

"Prsati komadi i zombiji! Dvije najbolje stvari koje postoje!"

Arminio Grgić (Žuti titl)

"Nikada nisam čitala ovakvu knjigu. Uz prve stranice klikne ogromno filmsko platno u glavi i ne isključuje se do kraja. Čak ni tada. Slike nastavljaju da se vrte i kad se zatvore korice: zanosne žene, na razne načine obdareni muškarci, maštovito i rečito dočaran svet pun krajnjih užasa i najvećih lepota... I Časlav! Fantastičan lik. Otmenost, duša, veština i opasnost – sve na jednom mestu. Sa blagom vampirskom melanholijom. Uz njega, emotivno, ne i telesno, ide i žena prepuna suprotnosti. Lulu je sjajan um u savršenom pakovanju, vreli temperament zauzdan višim nivoom razuma, erotičnost bez duge plave kose, nemilosrdna prema neprijateljima, a do kraja odana prijateljima...

Zaplet je maštovit, istinski! Ne ponestaje napetosti, duha, iznenađenja. Svet Agencije i Ostrva prokletih je stvaran i logičan, čvrsto utemeljen u svom fantastičnom okruženju. Jednom mi je neko dete reklo: 'Knjiga ne valja ako se bar jednom ne iznenadiš što se nalaziš kod kuće, a mislio si da si tamo negde.' Uz ovaj roman čitalac se zaista nađe usred košmara od koga ne beži, već ga razrešava čitajući dalje, gotovo bez prekida – do samog kraja. I tada se, naravno, postavi pitanje: kad će nastavak? Ostrvo prokletih je više od knjige strave. To je i strava – knjiga."

Mina Todorović (spisateljica, Vir svetova)

"Veliko je osveženje u domaćoj literaturi naići na toliko nepretenciozno napisan roman kao što je “Ostrvo prokletih”. Autor piše da bi zabavio svoje čitaoce, u tome uživa i toga se nimalo ne stidi. Likovi, premda tipski, imaju u sebi dovoljno ljudskog da bi zainteresovali čitaoca, da bi strepeo za njihovu sudbinu, i da bi želeo da psihotični zločinci budu kažnjeni. Priča je u prvoj polovini romana nešto sporija, kako bi se čitalac upoznao sa istorijatom likova, Agencijom i svetom u kome se sve dešava, da bi se stvari ubrzale u drugoj polovini romana, kada agenti dospeju na Ostrvo prokletih, borba sa zombijima počne, a nekoliko likova se nađe usred morbidne verzije Čarobnjaka iz Oza. Struktura je možda mogla da bude drugačija – recimo, da se počne sa dolaskom agenata na Ostrvo prokletih, kako bi čitaoci koji očekuju “prsate komade” i zombije to odmah i dobili, a da se u posebno označenim poglavljima pripoveda o pozadini i likovima – ali i ovako napisan roman je doživeo dobar prijem, jer nudi četiri stotine strana dobre zabave, što je za ovakvu vrstu literature glavno." (kompletan tekst prikaza)

Ivana Milaković

"Dela domaće žanrovske književnosti sadrže mnogo više zagonetki za kritičare i književne poslenike nego za čitaoce. Bilo da se radi o pokušajima da se stvori čist srpski žanr-roman bilo da se žanrovska matrica iskoristi na polju tzv. visoke umetnosti dosadašnji eksperimenti su uglavnom bili neuspešni. Bajićev tretman žanra je u tom smislu osvežavajući – pred dilemom da li da se igra ili da svoje delo shvati ozbiljno pisac se opredelio i za jedno i za drugo. Upravo ovakav pristup je omogućio da se bez problema prihvati sva sloboda koju je sebi dao osmišljavajući siže i likove." (kompletan tekst prikaza)

Danilo Bećković

"Neka neko pod hitno javi Tarantinu i Rodrigezu da se okanu kaouboja i mačeta, i late adaptiranja Ostrva prokletih. Knjiga je kao stvorena za njih; tu su na jedno mestu: giallo, vampiri, zombi patuljici i klovnovi, eksploatacija, pulp, heroina spremna da ubije, reference na pop-kulturu i porno glumce... Do kraja romana svaki čitalac će poželeti da postane član Agencije!" (sken originalnog teksta na makedonskom )

Zlatko Geleski