prikazi
Prikaz napisao: Aleksandar Jugović
VAMPIRI U SVETU SPEKTAKLA
(Politika, 16. jun 2012)
Adrijan Sarajlija nas u svom romanu (autorsko izdanje, 2012) vodi na uzbudljivo putovanje savremenim društvom služeći se naučnom fantastikom, hororom i magijskim tumačenjem sveta. Očitim talentom za pripovedanje, autor se maštovito kreće između tananih granica nauke i mita, fantastike i realnosti, bede i sjaja društva, svetla estradne pozornice i tmine socijalnih svetova, nade i strahova ljudi, zdravlja i bolesti, manipulacije moćnih i pokušaja otpora nemoćnih, erotičnosti i sadističke seksualnosti, arhetipskog i društveno hiperrealnog.
Glavni junak, marginalizovan zbog svoje fizičke prirode i bolesti, profesor istorije jedne konzervativne škole u Brazilu, svojim putovanjem u traganju za ličnim egzistencijalnim odgovorima, u stvari pokazuje svu anomičnost, licemernost i „patologiju“ društva spektakla u kome danas živimo. Brazil ovde postaje samo jedna paradigma ili autorova pripovedačka kulisa univerzalnosti savremenog neoliberalnog i dvoličnog sveta: to je društvo izrazitih socijalnih kontrasta, favela i neslućenog bogatstva, moderne tehnologije i života ljudi u bedi slamova, konfuzije između erotsko-dionizijskog i seksualno-perverznog.
Putovanje profesora Eduarda počinje njegovim sukobom sa konzervativnim moralizmom škole u kojoj radi, na šta on reaguje bekstvom u maštu o svetu vampira. Sarajlija uočava kako različitost u društvu (fizička, intelektulna, seksualna) traži rešenja smislenosti svoje egzistencije kada se ona ne pronalazi u društveno definisanim grupama „neprilagođenih“ i socijalno kontrolisanih. Paradoks njegovog glavnog junaka je u tome što on na svom putu iskušenja koristi sredstva koja su izraz „estradne kulture“. Vođen željom za „osvetom“ društvu koje ga marginalizuje, Eduardo se podrvrgava hirurškim plastičnim operacijama beljenja kože i nadgradnje zuba, zavisan je od interneta, magijski se preobražava u drugu ličnost i novo atraktivno fizičko telo koji ga vode do nesputane želje za slavom, bogatstvom i svilenkastim životom medijske zvezde.
Junak se uključuje u rijaliti program i zabavlja sa „estradnom devojkom“ koju privlači zbog svoje brutalnosti. On postaje deo medijskog društva i meta tabloida koji promovišu deintimizaciju čoveka ali I „rasprodaju“ ljudskog bola. Autor odlično zapaža da je rijaliti pustio duh iz boce: humanitet postaje nebitan, važni su glednost i rejting, pri čemu je ključno pitanje dokle se ide u medijskoj manipulaciji ljudima. Sarajlija nam brutalno jasno saopštava da prodaja ljudskosti nema granice: njegov junak postaje deo rijalitija u kome je cilj da kao vampir dobrovoljnim učesnicima sisa krv, a pobednik treba da bude onaj koga vampir proglasi da je ima „najukusniju“.
Upakovanu spoljnu glazuru medijski konstruisanog savremenog društva, Sarajlija jasno prepoznaje kao lažnu, slikajući svetove „drugog društva“: prostitutki, transvestita, korupcije, bede, političke manipulacije, organizovanog kriminala, političkog i vojnog kolonijalizma, upotrebe ljudi u eksperimentima i zloupotrebe medicine. Scenom bizarne gladijatorske borbe ljudi na život i smrt u faveli Rio de Žaneira, autor se vraća ideji političke filozofije Tomasa Hobsa, o tome da čovek postaje čoveku vuk, onda kada ljudi žive u neuređenom i vrednosno slomljenom društvu.
Autor nam koristeći horor saopštava da seks, moć i medijska slava, jesu ključne vrednosti društva spektakla. Junak romana je u konfuziji sa svojim seksualnim identitetom i njegovo iskušeničko putovanje jeste i traganje za njim. Sarajilja sa koristi metarmorfozom profesora Eduarda u vampira („vampirinja“) kako bi nam pokazao strahove čoveka koji živi u savremenom društvu: zbog pripadanja, socijalnog statusa, seksualne orijentacije, zdravlja…. Njegov junak je paradigma zbunjenog, marginalizovanog i nesrećnog čoveka u vremenu medijskog konzumerizma.
Vraćajući se vampirskom mitu, autor nas upozorava i na destruktivnost savremenog sveta u kome se, medijski posredovano, neosetno “isisavaju” naša osećanja prema humanitetu, gde nestaje razlika između stvarnosti i konstrukcije ljudskog bola. Na neki način ovaj roman nas uvodi u multidimenzionalnu (mitsku, magijsku, naučnu, psihološku, seksualnu, političku, ekonomsku, socijalnu, medijsku) anatomiju “vampirologije savremenog društva”, ostavljajući nam na razmišljanje pitanje: da li je danas “žeđ za krvlju” izražena u stalnim ratovima ili interpersonalnom nasilju na mikrosocijalnom planu, produkt ljudskih strahova, socijalnih nejednakosti, težnje za moći, seksualnih disfunkcija ili svega toga zajedno?
Autor prikaza: Prof. dr Aleksandar Jugović, doktor političkih nauka, profesor teorije i mediologije društvenih devijacija na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu
