MATO GROSO

 

 

 

 

 

Kada je u 120-toj godini života preminuo Paulito Akvino, šaman naroda Kajova, oči celog Brazila bile su uprte u selo Panambizinjo (država Mato Grosso do Sul). Dok je za celu javnost velike zemlje važio za najdugovečnijeg Brazilca, njegovi saplemenici su ga u avgustu 2002. godine ispratili u skladu sa indijanskim imenom Ava Ararua – “mali Indijanac sa velikim znanjem”. Kajove pripadaju široj zajednici plemena koja formira veliku Gvarani naciju, istu onu koja je prva susrela evropske osvajače u 16. veku. Povlačeći se pred mačevima i variolom, Kajove i ostali Gvarani dospeli su u nepristupačne predele Mato Grosa u samom srcu Južne Amerike, na magično mesto koje je u pretprošlom veku iznedrilo i “malog Indijanca sa velikim znanjem”. Dok je bio dečak, Paulito Akvino, budući veliki šaman, nije video nijednog belog čoveka. Sa uspostavljanjem plantaža šećerne trske i soje, te stočarskih rančeva, dolaze beli ljudi i njihova vera, a Kajove postaju žitelji rezervata koji je obuhvatao samo 60 hektara. Zagađenje, glad, ubistva i samoubistva desetkovali su Kajove. Paulito je za sve to vreme učio učio i učio: postavši zvanični čuvar 147 Gvarani molitvi i kako u Mato Grosu kažu – “savladavši bolest, sunce, kišu, zmijski otrov i jaguarove kandže” - dosegao je najviši autoritet u svojoj zajednici. Talentovan govornik, iako u odveć poznim godinama, postao je jedan od najvažnijih boraca za prava Indijanaca. Poštujući njegov autoritet Državni tužilac Brazila je 1994. godine posetio oblast Mato Groso i saopštio kako “krave imaju više prava nego Indijanci.” Duga pravna borba se i danas vodi, a Kajove su na pragu da vrate u posed velike delove zemlje koje su nastanjivali njihovi preci. Paulito Akvino tamo je ostao upamćen i po rečima: “Svako može da nauči da bude šaman – samo ako to želi.”

 

 

............................................................ brazil / rio / spisak pojmova