BRAZILIJA

 

 

 

 

Prvi razgovori o premeštanju glavnog grada Brazila u unutrašnjost zemlje vodili su se već 1825. godine. Tokom 1891. kompletiran je nacrt prvog plana nove prestonice. Juscelino Kubiček de Oliveira, predsednik Brazila, je 1956. konačno započeo ostvarenje ovog ambicioznog projekta. Bila je to, uistinu, gotovo ludačka ideja: preslikati sa arhitektonskih crteža, u kratkom roku od svega četiri godine, ceo veliki grad – pravo u središte džungle. Israel Pinjeiro je vodio državnu kompaniju zaduženu za mega-izgradnju, a već slavan arhitekta Oskar Nimajer dobio je odrešene ruke. „Nikada se neću spustiti na uobičajeni, banalan način izgradnje“, zarekao se Nimajer.

 

Ako posmatrate Braziliju iz vazduha videćete da izgleda poput velikog krsta (ili aviona), a grad svoj oblik duguje često zapostavljenom Lusiju Kosti. Kako je i logično, kada država uzme stvar u svoje ruke, prva izgrađena velelepna palata pripala je uredu predsednika Brazila. Senat i skupština leže u neposrednoj blizini predsedničke palate. Ubrzo su nastale avenije šire od pariskih i zgrade veličanstvenije od sanktpetersburških. Manji „kvadrasi“ formiraju velike stambene blokove u kojima su planski utemeljene crkve, škole, rekreativni centri i hoteli.

 

Dok su drugi širom sveta ponosno otvarali deonice puteva i hvalisali se kakvim novim neboderom, Brazil je 21. aprila 1960-te svečano otvorio svoje svetsko čudo - Braziliju. Kritičari nisu ostali nemi: pojedini veliki građevinarski autoriteti su Braziliju nazivali „preokrenutom Pompejom“, a drugi govorili o „arhitekturi iz retorte“ i „metropoli sa crtaće daske gde nijedan čovek ne želi da stanuje“. Oni optimističniji su Braziliju ubrzo krstili „Glavnim gradom nade“. Poslednje čudo Brazilije premošćuje veštačko jezero Paranoa. Most nosi ime Juscelina Kubičeka i smatra se jednim od najneobičnijih mostova sveta.

 

 

............................................................ brazil / rio / spisak pojmova