Peni Erenkranc: PISANJE “MEKE” NAUČNE FANTASTIKE

Prevod: Iva Čvorović


Volite da čitate naučnu fantastiku, ali nikada niste voleli fiziku i astronomiju. Ipak, hteli biste da pokušate da pišete u vašem omiljenom žanru. Verovatno je sada već kasno da se okrenete izučavanju tih nauka, a čak i da nije, možda vas one uopšte i ne zanimaju. Šta vam je činiti? Opustite se! Ne morate da završite ETF da biste mogli da pišete naučnu fantastiku. Iako ima puno pisaca naučne fantastike, koji su svoju karijeru započeli kao naučnici, ima ih isto toliko (ako ne i više) koji nisu.

Žanr naučne fantastike se deli na dva podžanra: tvrda (tehnološka) i meka (sociološka). Ako vi, kao i ja, imate slabo predznanje iz prirodnih nauka, ali dobro razvijen osećaj za društvene probleme, meka naučna fantastika je žanr u kome treba da okušate svoje spisateljske sposobnosti. Ovaj žanr se ne bavi mašinama, već ljudima. Iako je poželjno da u takvim pričama postoje barem elementi futurisktičkog, nije neophodno da vaši likovi učestvuju u zvezdanim ratovima.

ISTRAŽIVANJE SUTRAŠNJICE

Jako je važno da se u vašoj priči pojave neke odlike budućnosti. Nije dovoljno da ubacite par reči o telefonima i laserskim puškama. Budite malo hrabriji. Razmislite o tehnologiji, koja sada postoji i pokušajte da predvidite kakva bi ona mogla da bude za pedeset godina i kako bi se onda i život, shodno tome, promenio. Razmislite koje su se promene desile u poslednjih pedeset godina i koliko se brzo izmenio život ljudi, to bi moglo da vam pomogne u predviđanju budućnosti.

Kod svih naučno-fantastičnih dela, morate imati jasnu sliku šta se dešava u vašem svetu. Kakva prava imaju žene i nacionalne manjine? Ko vlada vašim svetom i na koji način? Koja prevozna sredstva se svakodnevno koriste? Gde je vaš svet smešten? Da li je to futuristička verzija Zemlje ili je to neka udaljena planeta, koju su naselili ljudi?

Mogli biste malo da istažite šta je trenutno aktuelno u svetu tehnologije. Pročitajte par časopisa, koji se bave tim temema (npr: Scientific American ili Discover (na negleskom), Astronomski Magazin ili TNT na srpskom). Takođe možete dobiti ideje čitajući časopise o kompjuterima, kao što su: COM, Mikro, Svet Kompjutera itd. (na srpskom). Ursula K. LeGvin u svom romanu „Leva Ruka Tame“, već u prvom pasusu govori čitaocu da se radnja ne dešava na Zemlji. Ona daje izmišljena imena mestima, objašnjava kako rade neki uređaji za komunikaciju, a vreme je smešteno u „Ekumenskoj Godini 1490-97“.

Kada uvodi likove u priču Ursula vrlo jasno daje do znanja da se stanovnici tog sveta dosta razlikuju od ljudi. Žitelji planete Winter (Zima) nemaju definisan pol. Oni, tokom svog života, uzimaju onaj pol koji im odgovara, u zavisnosti od trenutnih prirodnih potreba. U toj knjizi, glavni lik je čovek. Cela priča se razvija prateći njega, njegove osobine i odnose sa domorocima.

Gospođa LeGvin daje svojim čitaocima do znanja da njeni likovi putuju svemirskim brodom, ali ne pridaje tome veliki značaj. U njenoj priči brod orbitira oko planete i na njemu se nalaze neki uređaji za komunikaciju, koje koristi glavni lik. Iako je radnja romana smeštena u tehnološki daleko napradnijem društvu od našeg, priča je više orijentisana odnosima među likovima, časti i intrigama.

Ursula LeGvin se u svojoj kolekciji romana „Four Ways to Forgiveness“, vraća u Heniško i Ekumensko društvo. Opet je priča smeštena daleko od planete Zemlje i iako ima putovanja kroz svemir, srž priče nije napredna tehnologija, nego borba za slobodu tokom ropstva i rata.

Kanadska spisateljica Margaret Etvud, koja je napisala priču „The Handmaid’s Tale“, nije mnogo poznata kao pisac naučne fantastike. Radnja ove priče je smeštena u Republiku Giled (bivše Sjedinjene Američke Države), a govori o vremenu u kome se društvo, na čijem čelu je ultra kozervativna vlada, nalazi na ivici kolapsa. Samo bogati i moćni imaju neki vid ograničene slobode. Mlade žene sa zdravim jajnicima su veoma cenjene, jer od njih zavisi budućnost civilizacije. One se zovu Handmaid i njihova jedina uloga je da radjaju decu. „The Handmaid’s Tale“ je jedna alegorična priča o zemlji, na čijem je čelu grupa ljudi, naslednika Moralne Većine, koja je tokom prošle decenije bila na čelu SAD. Gospođa Etvud ne uvodi nikakvu razvijenu tehnologiju u priču, ali čitalac ipak zna da se radnja odvija u budućnosti. Ova priča je odličan primer meke naučne fantastike.

Šeri S. Teper je još jedna spisateljica mekih naučno fantastičnih priča, među kojima je najpoznatija „Grass“ („Trava“). Kombinujući politiku i religiju, ona stvara uverljiv svet u kome vlada borba između dobra i zla, doseljenika (ljudi) i urođenika, prošarana pričom o odnosima među polovima. Kada konačno bivaju proterani, ljudi kreću u plovidbu ka mitskom ostrvu, koje se navodno nalazi negde u beskrajnom okeanu. Na svom putu, oni nailaze na oluje, nemirno more, čudne biljke i egzotična morska stvorenja – većinom neprijateljski raspoložena. To je još jedna priča sa malo tehnologije i mnogo sociologije, smeštena u vanzemaljskom svetu.

Sada znate kako izgleda meka naučna fantastika, sledeći korak je istraživanje tržišta. Pogledajte koji časopisi objavljuju takve priče. Pišite i šaljite svoje priče i možda će se i vaše ime naći u nekom časopisu, antologiji ili čak na koricama romana.

/* */