Lori Handeland: OKRUŽENJE

Prevod: Vesna Stamenković

 

Okruženje. Pa šta, reći ćete. Kao piscu, to mi je najmanji problem. Odabraću neku lokaciju i smestiću radnju svoje knjige tamo. Nema problema.

Ali, jeste li ikada pomislili da bi okruženje moglo da utiče na čitav roman, i na njegov prijem kod publike? Ako to uradite kako treba – ako tako fantastično opišete okruženje da ga čitalac može zamisliti čak i ako nikada nije bio tamo – puf! Dešava se čarolija. Čitalac se nalazi u ambijentu koji ste kreirali, i samim tim je u središtu vaše priče. Ali ako to ne uradite kako treba – ups! – čitalac gubi osećanje iščekivanja i neverice. Koliko ste puta zgađeno odbacili knjigu zato što pisac očigledno nikada nije bio na mestu koje opisuje, za razliku od vas? Ne želite da čitalac to uradi sa vašom knjigom.

Kako odabrati okruženje za svoju priču? Razmotrite sledeće stavke:

1. Da li će vaša priča biti uspešna ako je smestite u sopstveno okruženje? Ako hoće, to i uradite. Niko ne poznaje vaš rodni grad bolje od vas.

2. Ako neki aspekt vaše priče zahteva ambijent za koji niste baš ekspert, nemate izbora nego da smestite priču baš u tu. Ali, sledeći korak je istraživanje o tom mestu onoliko temeljno koliko vam to dopuštaju vreme i budžet. Ako je moguće, otputujte na lice mesta. Iznenadićete se koliko jevtino možete da otputujete nekuda, ako se potrudite. Neka jedina svrha tog putovanja bude istraživanje. Ne skrećite s puta u skupe restorane. Ne idite na skijanje, jedrenje ili ronjenje. Idite tamo, sakupite potrebne informacije i vratite se kući. Ako to putovanje nije moguće, pravac biblioteka. Na dečjem odelenju potražite dobre fotografije tog mesta. Idite u knjižaru i kupite turističku brošuru o njemu. Proverite uobičajene klimatske uslove. Razgovarajte sa nekim ko je nedavno posetio to mesto, ili je živeo tamo. Ako je to moguće, neka neko ko je živeo tamo pročita dovršenu knjigu.

3. Pokušajte da izmislite grad. Možete da ga smestite u onaj deo zemlje u kome je potrebno da se nalazi da bi se uklapao u vašu priču, a niko neće moći da vam kaže da glavna ulica ne ide od severa ka jugu, jer je to vaš izmišljeni grad. To ne znači da treba da budete nedosledni. Ako ste izmislili grad, morate da zapamtite gde ste smestili prodavnicu i kako se zove koja ulica. Ako se grad nalazi u Južnoj Karolini, bolje bi vam bilo da znate gde, kako izgleda okolina i kakvi su vremenski uslovi.

Kad ste jednom odabrali ili stvorili okruženje, maksimalno ga iskoristite. Upotrebite ga kako biste podigli kvalitet ostatka knjige onoliko koliko možete.

1. Upotrebite okruženje da biste svojoj priči dali kostur. Ono može da doprinese osećaju jedinstva u priči sa mnogo podzapleta, tačaka gledišta ili tema. Fizički opis poznatog okruženja će uveriti čitaoca da u knjizi postoji jedna konstanta.

2. Okruženje može da unapredi radnju. Fokusiranjem na promene koje se u njemu dešavaju, radnja može da se pokrene. Na primer, tornado sruši kuću glavne junakinje, i ona mora da se preseli da živi sa svojim bratom i njegovim cimerom – čovekom koga nikada nije prestala da voli.

3. Okruženje može da pojača napetost tako što će priči dati mračniji ton (bila je mračna i olujna noć), uvesti element pretnje (O, ne, stepenice za podrum su se upravo srušile), stvoriti misteriju (da li u kući zaista ima duhova?), preokrenuti naša prvobitna očekivanja od lika (Ona nije bila tipična južnjačka lepotica), ili zahtevati trenutnu reakciju od lika (zemlja počinje da se odronjava, najbolje da odmah pobegnemo odavde).

4. Okruženje može da utiče na likove. Mesto na kome živimo oblikuje nas kao ličnosti. Različite oblasti zemlje imaju različite dijalekte, tačke gledišta i očekivanja. To je još primetnije kada su u pitanju različite zemlje ili doba. Na primer, pogledajte zapad – bez obzira na to da li je roman postavljen u sadašnjost ili u budućnost, zapadnjački ambijent utiče na likove. Čitalac očekuje izvestan tip likova u tom okruženju. Čak i ako pobegnete od stereotipa i stvorite lik koji je sušta suprotnost onome što se očekuje, i sama ta razlika je karakteristična. Zašto se ta osoba razlikuje od svih drugih u tom podneblju? Mora da postoji razlog, i taj razlog je osnovni fokus vaše karakterizacije. Ovo se često ilustruje primerima iz dela Džeka Londona – klasičan primer čoveka protiv prirodne teme. Centralni lik raste, menja se i evoluira u borbi sa prirodom.

5. Okruženje može da vam pomogne da oblikujete ideju vaše priče. Mnogi pisci počinju od ambijenta koji im se dopada i nastave odatle. Na primer, interesovanje za Aljasku bi dovelo do istraživanja o toj državi. Za istorijskog pisca, to istraživanje bi dovelo do najuzburkanijeg perioda skorašnje istorije, zlatne groznice. Odatle, pisac može još da istražuje, i otkrije bezbroj zapleta koje bi mogao da postavi u tom periodu.

6. Okruženje može da stvori atmosferu i raspoloženje. Od samog početka vašeg romana, koristite okruženje da biste čitaocu dali predstavu o atmosferi svake naredne scene. Gotski romani su dobar primer upotrebe ovog aspekta za stvaranje izvesnog raspoloženja. Upotrebite svetlo, veselo okruženje da biste postavili veselo raspoloženje, ili da biste naglasili kontrast sa dubokim tajnama vašeg namučenog junaka. Atmosfera koju stvorite na početku može da bude nit koja povezuje knjigu od početka do kraja. Konačno raspoloženje u kome vaša knjiga ostavlja čitaoca nakon što je zatvorio knjigu.

Iznad svega, morate da zapamtite da ambijent mora da naglasi vašu priču, a ne da zauzima njen centralni deo. Drugim rečima, ne gnjavite stihovima o lepoti drveta osim ako će neko u veoma bliskoj budućnosti biti obešen sa njegovih grana. Okruženje morate da izaberete sa razlogom, i sa razlogom da ga razvijate. Ako to učinite kako treba, ono neće biti samo mesto na kome žive vaši junaci, već i aspekt koji će bitno doprineti kvalitetu vašeg romana.

/* */