Ema Lidija Bejts: STVARANJE SVETOVA

Prevod: Iva Čvorović

 

U delima fantazije i naučne fantastike pojavljuju se najrazličitiji svetovi. Ovaj članak je napravljen sa ciljem da vam pomogne u osmišljavanju jedanog takvog sveta.

SLOŽENOST

Prva bitna stvar je u vezi sa složenošću tog sveta. Ja neću da ulazim u detalje, jer će oni biti bolje opisani u člancima “Pisanje kratkih priča” i “Pisanje dugih priča”.

Naravno, ako je taj imaginaran svet u potpunosti plod vaše mašte, moraćete da pazite na detalje, ali ako je on delimično zasnovan na istorijskim podacima, nećete morati u toj meri da brinete o detaljima, jer su oni čitaocu već donekle poznati. Najčešće je priča ovih žanrova smeštena u potpuno izmišljenom svetu, što je zanimljivo ako pišete roman, ali ako pišete samo kratku priču, ne bi bilo poželjno da zalazite u porodično stablo cele kraljevske porodice. (Ovo koristim kao primer, jer sam i sama to radila. Pisala priču o dvorskoj dami. Kada sam ispisala 500 reči počela sam da pišem o kraljevskoj porodici i 700 dosadnih reči kasnije, shvatila sam da to nikoga ne zanima i sve sam obrisala). Autor ne govori čitaocu sve što mu je u glavi. Vi možete da izmislite čitav svet, ali da na papir prenesete samo neke njegove delove. Ovo je samo jedna od stvari koju bi trebalo zapamtiti-ovaj članak će vam pomoći da stvorite svoj svet, ali morate obratiti pažnju na to koliko vaš čitalac treba/želi da zna.

OSNOVE

Počeću od osnovnih stvari. Najbolji (naučno) fantastični svet je onaj koji kombinuje elemente realnog i natprirodnog. Da li ljudi u tom svetu znaju da je on ravan/kockast/okrugao? Da li su sve to već otkrili? Setite se da smo mi otkrili i tačno mapirali ceo svet (veličinu i oblik kontinenata, proporcije, mala ostrva i td.) tek krajem devetnaestog veka.

Kontinenti su uvek zanimljivi. Ako vaši likovi znaju kako izgledaju kontinenti, da li oni imaju razvijenu nauku i da li se njihov svet odvija po istim naučnim zakonima kao naš? Šta se dešava sa gradovima i selima? Gde su ona smeštena? Ono što bi mogao biti preduslov za postojanje grada na nekom mestu bi mogla biti reka, plodno zemljište, umerena klima. Preporučujem vam da pročitate članak o srednjevekovnoj demografiji, koji objašnjava i druge stvari vezane za nastajanje naselja. Ne znam ko ga je napisao, ali je jako koristan. Baš kao i članak “Pisanje dugih priča”.

Dosta zanimljivih članaka (na engleskom) o stvaranju svetova možete naći i na sajtu: http://www.seventhsanctum.com/www/index.html .

Najvažnija stvar koju treba da upamtite je da se oslonite na ono što znate. Vi izmišljate svet, ali nemojte pokušavati da opišete nešto što nikada niste videli. Na primer ja živim u kišovitoj Engleskoj, a pokušala sam da napišem priču koja se odvija u zemlji nalik Japanu. To je bila neverovatna greška. Nisam ni znala da mogu tako loše da pišem.

KAKO OPISATI S VET

Kada neko počne da čita knjigu, on odmah pretpostavi da se radnja odvija na Zemlji u sadašnjosti. Moraćete da ih ubedite da se sve dešava u nekom alternativnom svetu. Nema ničeg goreg nego kad pročitate pola knjige i onda shvatite da se tu odjednom spominju neki čudni kraljevi ili svemirski brodovi, koji lete oko raznoraznih meseca.

Trudite se da svet predstavite na početku priče. Trenutak kada ćete čitaoca uopoznati sa svojim svetom zavisi i od dužine vaše priče, ali ne bi bilo loše da na samom početku barem nagovestite gde i kada se radnja dešava. Na primer, mogao bi neki od likova da čita novine u kojima piše datum ili nešto slično. Kao što sam ranije spomenula, držite se onoga što vaš čitalac treba da zna, ali pazite da on zna ono što treba da zna i samo to što treba da zna. Ja sam jednom prilikom sjajno opisala jedan grad u koji ni jedan od mojih likova nije nikada otišao. U stvari, pošto sam bila toliko oduševljena svojim opisom tog grada, moji likovi su promenili plan i ipak posetili i taj grad.

LJUDI

Da li su to uopšte ljudi? Ovo više ima veze sa likovima nego sa svetovima, tako da se neću na tome mnogo zadržavati, ali morate znati da su i oni važan deo vašeg sveta. Da li oni žive u harmoniji sa prirodom ili su više okrenuti industriji? Ili su i jedno i drugo? Da li je u vašem svetu priroda zagadjena zbog industrije? Ili se trude da to promene? Ovo je realno/nadrealna stvar, zamislite da na primer imate džinovske insekte koji udišu neki čudan gas. Većina ljudi bi mogla da zamisli neka takva bića, a ako bi još dali imena nekim od tig gasova koji stvaraju tu specifičnu supstancu koju oni udišu (konsultujući se sa naučnikom-čisto da ne biste napravili neko eksplozivno jedinjenje, ili da proverite da li se ti gasovi uopšte mogu sjediniti) vaš čitalac bi mogao od prilike da shvati o čemu se tu radi. Ipak, nemojte da koristite džinovske insekte, oni su najneoriginalnija verzija vanzemaljaca, posle malih zelenih ljudi.

MAGIJA/TEHNOLOGIJA

Magija je za fantaziju ono što je tehnologija za naučnu fantastiku. Te dve stvari zapravo omogućavaju da se u vašoj priči dešavaju stvari, koje nisu moguće u realnom svetu. Ovde možete da date mašti na volju, osim ako ne želite da vaš svet bude realističan. Ovo, takođe zavisi i od toga šta je vama magično. Tehnologija je jednostavnija. Predpostavljamo da će se tehnologija razvijati u budućnosti i ko zna dokle može da dogura. Tu bi mogli da na primer uradite malo naučnog istraživanja, da bi videli u kom smeru se kreće razvoj tehnologije i šta je uopšte moguće, ali i ne morate. Zavisi od toga kome pišete. Ako vaše knjige čitaju pretežno odrasli, trebalo bi da su podaci približno tačni. Sa druge strane, deca neće moći da znaju da li je vaša priča ostvariva, a moguće je i da će im se više svideti ako nije.

Magija može da bude bilo šta. Ja bih se, da sam na vašem mestu, klonila što dalje magičnih štapića. Magija kao iskonska sila može biti veoma korisna u stvaranju svetova. Zašto vulkan nije eksplodirao? Magija mu nije dala. Sve male greške koje ste negde napravili, možete ispraviti magijom. Ako zaboravite neko ostrvo, možete da napišete da je ono magično nestalo. Magija je odlična za popunjavanje rupa u priči, samo nemojte da preterujete. Tehnologija funkcioniše na sličan način, ali se najčešće misli da tehnologija služi samo da bi koristila nekom cilju. Tako da ostrvo neće da se pomera uz pomoć visoke tehnologije, ako niko od toga nema koristi, ali bi zato mogli da iskoristite kompjuterski virus ili nešto slično.

JEZIK

Jezik je važan segment u stvaranju sveta. Jedno kraljevstvo će verovatno imati više različitih jezika, ili barem razlike u dijalektima istog jezika. Od Tolkinovih romana, pisci fantazije osećaju obavezu da izmisle svoj, jedinstveni jezik. Naravno da je lako izmisliti tu i tamo neku čudnu reč, ali vi morate dobro da poznajete strukturu jezika i kako bi ona mogla da se menja, pre nego što pokušate da razvijete ceo jezik. Bilo bi dobro da govorite dva ili više jezika, jer onda možete da kombinujete reči iz ta dva jezika i tako stvarate nove. Morate takođe da ubacite i prevod, pogotovo ako radite jezik vilenjaka, jer čitalac, ako ima dosta reči koje se ponavljaju, često zaboravi šta one znače. Prevod možete da date prvi put kada se reč pojavi u tekstu, ali je dosta zgodno ako i na kraju knjige ima lista reči i njihov prevod. Ako date prevod, čitalac će znati da ćete neke reči i termine koristiti ponovo i tako stiče utisak da postoji neka struktura u tom jeziku.

Izmišljeni jezik možete koristiti u raznim situacijama, ali se preporučuje da ga koristite što manje, osim ako ste ga baš dobro osmislili. Poneka čudna reč, pogotovu ako lik ne zna šta ona znači, može biti izostavljena.

VLADA

Kakvi vladari su na čelu vašeg sveta? Da li su demokrate? Da li ste napravili monarhiju? Ili sveštenici i ratnici vladaju zemljama? Ovo je nešto što može biti jako bitno u vašoj priči (pravedan kralj, koji se vraća na presto/zli vladar zbačen) ili nešto jedva vredno spominjanja (a, da, ima tu i neki kralj-ali koga to zanima, kad ja treba da ubijem zmaja!). Očigledno, sve ovo zavisi od vremena u kome se radnja dešava i sličnih stvari.

Navešću nekoliko oblika vladavina, koji su do sada bili korisni kod pisanja fantazija i naučne fantastike:

– Mirijarhija-vlada sačinjena od 10 000 ljudi

– Anđeokratija-vlada sačinjena od anđela

– Dijabolarhija-vlada sačinjena od đavola

– Neokratija-vlada koju čine amateri

– Pedarhija-vlada na čelu koje je dete ili koja je sačinjena od dece

ISTORIJA

Naravno, jedna od najvažnijih stvari u vašem svetu je njegova istorija. Da li se vaš svet razvijao na isti način kao i naš? Da li je to naš svet u budućnosti? Citiraću “Crvenog Patuljka”: Civilizacija mačaka je izumela: erm, mislim da su to bile novine štampane na pantalonama-to je bio jedan od prvih izuma njihove civilizacije, kao što je kod nas bio točak. Ovde je očigledno reč o humoru. Važno je znati i kako se odvija evolucija, a ne samo reći da se odvija “drugačije”.

Koliko je vaš svet star? Da li je vaša priča smeštena u zoru nastanka tog sveta? Ili možda negde pred njegov kraj? Dobra je ideja i da vašu priču usaglašavate sa našom istorijom, da ne biste zbunili čitaoca. Ako volite zamkove, pretpostavimo da na primer top još uvek nije bio izmišljen-teško ćete moći da skrpite neku priču. Zamkovi vam ništa ne vrede ako nemate top da ih uništi! Ako u vašoj dalekoj budućnosti imate teleportaciju gde god poželite, nema potrebe da imate graničare. Nisam sigurna koliko to ima veze sa istorijom, ali vredi i to znati.

Ako je vaš naučno-fantastični svet, zapravo naš svet u budućnosti, pazite! Knjiga “A kao Andromeda” od Freda Hojla je smeštena u 1950. godinu. Naravno da je ona nama sada smešna. Ono što želim da vam kažem je da se trudite da predvidite budućnost što tačnije možete i, u zavisnosti od toga koliko napredno želite da bude društvo, pažljivo odaberite vaš trenutak u budućnosti.

RELIGIJA

Ako želite da vam svet bude nalik stvarnom, stanovnici vašeg sveta će verovatno imati neku religiju. Taj deo možete u potpunosti da izmislite, tako što ćete odgovoriti na par pitanja: da li želite monoteizam ili politeizam? Tolerantnost ili netolerantnost prema drugim religijama? Kako im izgledaju crkve? Da li je većina ljudi religiozna? I tako dalje. Ipak, i sa ovim morate biti pažljivi – ako je vaša religija slična nekoj religiji koja postoji u našem svetu, možete vrlo lako uvrediti ogroman broj ljudi – to vam ne preporučujem!

Kao što rekoh, religija daje vašem svetu realističnu notu i može biti korisna ako ne postane dominantna u vašem svetu. Izbor je na vama.

MOJ PRIMER SVETA

Dosta sam vas davila kako treba da napravite svoj svet – samo zapamtite da pomešate realnost i maštu – ali nisam vam dala nikakve primere. Zato, evo opisa jednog od svetova koji ja trenutno koristim u svojoj priči.

Arlon: To je feudalna zajednica. Radnja je smeštena u vreme nalik srednjem veku, od prilike 1200. godina. (da veoma neoriginalno, znam, ali tako je nalakše!). U Arlonu postoji magija, koja se zove Singing (Pevanje). Postoji Dark Singing (Mračno Pevanje) i Land Singing (Zemaljesko Pevanje). Dark Singing je veoma moćna i zla magija i sa njom se može uraditi skoro sve. Čarobnjak koji upražnjava ovu magiju od rođenja ima moć zujanja, pevanja ili čak samo lupkanja ritma i pretvaranja njega u magiju. Land Singing je dobra magija, ali je manje moćna od Dark Singing-a. Land Singing može biti magija izlečenja, neka ljubavna čin ili neka od prirodnih magija.

Arlon je malo kraljevstvo, koje se sastoji od vellike doline, okružene najvišim planinama na svetu. Jako malo ljudi koji žive u Arlonu su nekada iz njega izašli – i skoro niko ko u njemu ne živi, nije u njega dolazio. Planine je lako preći samo dve nedelje preko leta, tako da niko i ne pokušava. Ako ne krenete u te dve nedelje, najverovatnije se nećete izvući. Svet van Arlona se slabo spominje, jer je previše dalek. Arlon je sačinjen od malih sela, sa samo jednim gradićem, koji je ujedno i glavni grad. Sela su medjusobno udaljena najviše jedan kilometar.

Bilo kako bilo, nadam se da vam je ovaj članak bio od pomoći!

/* */