U izdanju novosadskog Solarisa nedavno je iz štampe izašao jedan od najznačajnijih romana Stanislava Lema Glas gospodara.

Reč je o ostvarenju koje uz romane Solaris, Nepobedivi i Fijasko deli motiv tragičnog antropomorfističkog ograničenja ljudskog viđenja sveta i nemogućnosti ostvarenja smislene komunikacije sa vanzemaljskom inteligencijom.

Pukom slučajnošću otkriven je signal iz dubine svemira koji bi mogao da predstavlja poruku razumnih bića, a pred naučnicima i čitaocima postavljaju se pitanja kako možemo razumeti ovakvu poruku ne znajući ništa o pošiljaocima i da li pošiljalac uopšte postoji?

Knjiga je duboko filozofska sa vrlo malo akcije. Uglavnom je čine filozofski eseji, dijalozi i monolozi. U svojoj višeslojnosti, uverljivo predstavlja hladnoratovsko okruženje, bavi se kritikom naučnofantastičnog žanra, a po mišljenju brojnih proučavalaca fantastične literature, čini najdublji književni prikaz problematike „prvog kontakta“.

Stanislav Lem se uz Herberta Džordža Velsa i Olafa Stepldona ubraja među najznačajnije svetske pisce naučne fantastike, iako su njegova dela dubinom tematike i literarnošću iskoračila daleko izvan granica žanra.