Author Topic: Mišel Uelbek: Mogućnost ostrva  (Read 4935 times)

0 Members i 1 gost pregledaju ovu temu.

Offline Amika

  • Korisnik
  • Posts: 20
    • View Profile
Mišel Uelbek: Mogućnost ostrva
« on: 29.10.2008. 00:33:53 »
Mišel Uelbek: Mogućnost ostrva


Letos sam većim delom pročitao ovu knjigu – pokušavao sam da otkrijem šta ga to čini velikim adutom francuske i svetske književnosti. Ne znam da li je negde na ovom forumu bilo reči o njemu, ali evo mog utiska:

1. Već sa napomena na koricama i posle ovlašnog prelistavanja (knjiga nema sadržaj, što je postalo sve češće, po meni to je nemarnost urednika i izdavača) postaje jasno da je reč o klasičnoj strukturi SF romana. Smenjuju se tekstovi glavne ličnosti i nekoliko sporednih sa tekstovima njihovih klonova koje razdvaja 1.000 (hiljadu, nije greška) godina. Prva rečenica to potvrđuje: Dobrodošli u večni život, prijatelji. Naime, večno žive tako što se kloniraju i ponovo nastaju jer su na vreme pristupili nekoj vrsti crkve koja čuva njihov DNK i aktivira ga kada nestanu, povremeno se susreću i dopisuju.

2. Sam deo o elohimističkoj crkvi je – začudo - dosta površan pa čak i naivan, kao da je preradjen neki strip – ličnosti se zovu Prorok, Humorista, Naučnik, Pandur (šef obezbeđenja), jedino je lik novog proroka Vensana koga podmeću umesto starog (koji je ubijen), kao da je zaista kloniran stari – životan i ubedljiv. Po romanu se vidi da je kasnije kloniranje uspelo i neki večni život obezbeđen, lišen emocija, patnje, straha, nadmoćan i sterilan.

3. Tekstovi klonova posle 1.000 godina su kratki, beskrvni, navodno simbolični – verovatno treba da ilustruju život koji vode na razorenoj planeti koja je i geografski drugačija – Madrid je ostrvo, gradovi su većinom razrušeni, javljaju se horde primitivnih ljudi i grupe otpadnika koji žove u šumama, odnosno ruševinama, ogromni predeli su bezoblično tlo, močvare i plitka jezera...

4. Odlično su napisani pojedini delovi i poduži epilog – čuveni, meki, refleksivni i emotivno intoniran francuski stil.

5. Prvi deo knjige je prepun slobodnog seksa gde se reči pi*a i ku*ac svaki čas nalaze u tekstu, bez pokušaja variranja naziva – ne verujem da je to greška  prevodioca jer mi imamo baš mnogo sinonima. Takodje, nekoliko tehnički savršenih i detaljnih seksi scena, kao da opisuje porno film, što je naravno neubedljivo u književnom delu. Jedna od retkih uspelih poruka klona Mari22 glasi: Sama sam kao poslednja glupača. Sa mojom glupičkom – čestitke prevodiocu Ivani Misirlić.

6. Zanimljiva su Uelbekova viđenja prestrojavanja, ponašanja i sudbine drugih religija u sudaru sa religijom večnog života u ovom životu. Gube, naravno, brže ili sporije...

Dakle, zaključak – odgovor na pitanje sa početka bi mogao da bude: velika i večna ljudska tema o večnom životu, propuštena kroz komercijalni filter seksi literature i obradjena kroz strukturu SF romana, sa odlično napisanim epilogom i provokativnim delovima tu i tamo – pravi bestseler koji će biti potisnut novim knjigama kroz nekoliko godina.

Offline Amika

  • Korisnik
  • Posts: 20
    • View Profile
Roman - klon
« Reply #1 on: 07.11.2008. 08:51:33 »
čini mi se da sam naknadno razumeo šta je Uelbek radio i zašto.

Roman (370 strana, većina zapadnih bestselera ima otprilike toliko, to je verovatno komerc-obim knjige) napisan je po proučenoj recepturi koja obuhvata više marketinških ciljnih grupa kupaca kao što su:
-   visoki pariski i francuski kulturni krugovi jer sadrži provokacije na račun savremenika ili ikona francuske kulture – Selin, Odijar, Mišel Onfre, Kušner, Tejar de šarden i druge,
-   opšte provokacije na račun civilizacijskih aksioma – smeh, ta odlika čoveka, to je odraz mržnje prema drugačijem, to je za klonove «kvocanje iz prošlosti», jer se najradje smejemo «Alahovoj gamadi», «obrezanim buvama», «picajzlama s Marijine p*ce»; zatim ismeva francusku i američku «kids» civilizaciju koja beži od odgovornosti i napora i uzima kućne ljubimce umesto dece, stvarajući stambene zone bez dece gde je deci zabranjen ulaz da ne remete mir stanovnika,
-   ljubitelji SF
-   poklonici seksi literature
-   čitaoci stripova – deo o novoj crkvi
-   lepe književne reči sa pokušajima da modernizuje klasični francuski stil...

«Recept» verovatno glasi: po 15-20% romana za svaku navedenu grupu, to je oko 70 strana, dovoljno da ga kupite i sačuvate u biblioteci, kao što sam to i ja uradio.
Termin koji mi se čini najbližim je «roman – klon». Podizanje njegove tržišne vrednosti uslovilo je nehomogenost teme, prikazivanja ličnosti i stila i snizilo estetske vrednosti.

Znači, ako ste privrženik bar dve navedene grupacije, obavezno ga pročitajte, a na ostalim delovima povremeno ćete se lepo zabaviti.

Offline Hailas

  • Anima
  • Posts: 1.091
    • View Profile
    • Poems and Essays
Mišel Uelbek: Mogućnost ostrva
« Reply #2 on: 07.11.2008. 10:25:04 »
Simulirana književnost....