Author Topic: Profilisanje  (Read 4264 times)

0 Members i 1 gost pregledaju ovu temu.

Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Profilisanje
« on: 05.06.2010. 13:45:18 »
Elem, ja ne krijem kako obožavam raznorazne analize žanrovskih (ne)dela, ali, moram da priznam kako neke od tih analiza zaista umeju da budu… pa, možda malkice prenadahnute za moj oldfašnd ukus.  :-D

Prvi primer iz serije takvih studijica nudi vrlo specifično viđenje jednog od mojih omiljenih žanrovskih romana - Stokerovog Drakule

Zaista, nije mala stvar analizirati Drakulu i vampirizam u žanru natprirodnog horora kroz – ni manje ni više nego – Marksova zapažanja o prirodi kapitala i kapitalizma uopšte.  :shock: :lol:

“Kapital je mrtvi rad koji, poput vampira, živi samo ako siše živi rad, i to što ga više siše, to više živi.”  
 
Okej, taj prevod je zaista slobodan, ali značenje je ipak ostalo sačuvano. Isto tako, moji omiljeni žanrovski teoretičari su listom marksisti, tako da sama ideja nije nečuvena, daleko bilo. Ali svejedno, autor ovog teksta (Mark Jancovich, hehe) uspeva da tako studiozno secira paralelu - u kojoj Stokerov Drakula predstavlja kapitalizam koji siše krv sitnoburžoaskom društvu, sa naglaskom na tezu kako nije u pitanju tek bilo kakav kapital, nego upravo monopolski kapital - da se i sad zadovoljno smijuljim, a to nije mala stvar.

Dakle, nakon pada feudalnog kapitalizma, sitnoburžoaska forma individualizma i slobdne trgovine ugrozila je dotadašnji neprikosnoveni poredak i doktrinu do te mere da je upravo žanrovska literatura reagovala jednom tako fantastičnom metaforom kao što je sam koncept vampirizma.

Naravno, ono što me najviše oduševljava kod ovog teksta je saznanje kako bi se iz te smele i kontroverzne premise dao izvući i jedan krajnje simplificiran kviz; ko je na strani Drakule krvopije a ko na strani žrtava na kojima se krvopija hrani.

Malko razmišljanja o uzrocima i posledicama biranja tih dvaju konkretnih strana dalo bi dosta podesnog materijala za profil.

Sam rad možete detaljnije proučiti  u njemu uživati ovde



Offline Tmda

  • Korisnik
  • Posts: 82
    • View Profile
Odg: Profilisanje
« Reply #1 on: 05.06.2010. 19:49:00 »
Bože, bože!
Nije apsolutna glupost, ali čisto sumnjam da je Stoker s tim ciljem napisao svoje delo...
Mi sada možemo izvlačiti šta god hoćemo u zavisnosti od našeg pogleda na svet, ali opet...
Svašta!

Offline Perin

  • Anima
  • Posts: 241
  • Arogantnost je moje srednje ime
    • MSN Messenger - perin83@gmail.com
    • View Profile
    • Klub Knjige
    • Email
Odg: Profilisanje
« Reply #2 on: 05.06.2010. 20:25:52 »
Pa pazi, svako ima svoje viđenje nekog dela. Zašto ne definisati i shvatiti Drakulu ovako? Nekom, hajde da kažemo, dubinskom analizom? :) Meni je to cool, ako ćemo iskreno ;)

Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Odg: Profilisanje
« Reply #3 on: 05.06.2010. 20:45:08 »

Ma, to je uberkul, bar po meni.  :lol:

Istina, stoji i to da su male šanse kako je Bram zapravo planirao konkretno plasiranje svega ovoga, ali eto, čini mi se da je poenta ove studije upravo u dokazivanju kolektivnog nesvesnog na delu.

Iz čega proizilazi da je Bram (a i mnogi drugi pisci viktorijanskog perioda, koji su u amanet ostavili konkretne dramatizacije ondašnjih socijalnih previranja, tabua i konflikata uopšte, i koji su to prezentovali kroz prozu koja je bila prevashodno eksperimentalna po pitanju stila i ideje), bio i nenameran i nesvesan ali eksplicitno iskren hroničar svoga vremena.

Iz čega dalje proizilazi da i nije toliko važno šta je Bram svesno hteo da kaže sa Drakulom, nego šta nam je zapravo nesvesno (pa zato i iskreno) rekao.

A evo i malko dodatnog materijala za razmišljanje.   :usd:

Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Odg: Profilisanje
« Reply #4 on: 08.06.2010. 16:46:35 »
Drugi po redu posredan uvid daje precizniji profil samog John W Campbell Jr. (1910 – 1971). Mnogi SF fanovi datiraju početak Zlatnog Doba Sfa u 1939, kada je Kempbel u Astounding Science-Fiction objavio Asimova i Van Vogta. Pod uticajem Kempbela, detinjasto fantastični palp dotadašnjeg žanra je ustupio mesto vrsti naracije kakvu su isprva najbolje predstavljali članovi Kempbelove “velike trojke” – Asimov, Hajnlajn i Klark.

Ali pošto je sam Kempbel bio izuzetno komplikovana ličnost veoma zahtevnog io ne odviše prijatnog karaktera, uskoro je došlo do nesuglasica između njega i Hajnlajna, koje su kasnije eskalirale u otvorenu netrpeljivost. Razvoj te netrpeljivosti da se videti iz Kempbelovih pisama u kojima pominje Hajnlajna.  

Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Odg: Profilisanje
« Reply #5 on: 08.06.2010. 17:19:23 »
Uzgred, danas je stogodišnjica Kempbelovog rođenja.

Offline Tmda

  • Korisnik
  • Posts: 82
    • View Profile
Odg: Profilisanje
« Reply #6 on: 08.06.2010. 19:38:33 »

Interesantno je da je Kempbel, pod svojim imenom, - kao pisac - pisao palp. A pod pseudonimom dao nam je "The Thing"  .
Kao i svi pametni ljudi, prestao je da piše, kada je postao urednik  :wink: .

Online Ghoul

  • Anima
  • Posts: 1.682
    • View Profile
    • http://cultofghoul.blogspot.com/
Odg: Profilisanje
« Reply #7 on: 09.06.2010. 00:35:16 »
je li?
pod kojim imenom je objavio WHO GOES THERE?
kolko ja znam, piso ga je pod svojim imenom...

Offline Tmda

  • Korisnik
  • Posts: 82
    • View Profile
Odg: Profilisanje
« Reply #8 on: 09.06.2010. 01:05:16 »
"Who goes there?" je objavio pod pseudonimom Don A. Stuart u avgustovskom broju "Astounding Stories" daleke 1938.


Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Odg: Profilisanje
« Reply #9 on: 09.06.2010. 08:45:37 »
@ Temedejac: Pronicljivo.

Quote
Interesantno je da je Kempbel, pod svojim imenom, - kao pisac - pisao palp.

Kao i svi pametni ljudi, prestao je da piše, kada je postao urednik


Ili, bilo bi, da te nije mrzelo da pojasniš zašto tvoja prva konstatacija ima daleko više veze sa drugom nego što izgleda, na prvi pogled.  :P

Najpre – palp. Striktno govoreći, palp – iliti šund, kičerica, žensko pismo, trivijalna književnost – je proza bez umetničke vrednosti. A to dalje znači da je, između ostalog, trivijalna i šablonizovana, isporučena uglavnom na stereotipima i klišeima, imaginaciji kukavno detinjastog stepena i poprilično siromašnom i banalnom vokabularu.

Ali opet, palp nije samo to. Proza može biti palp i kad ne “padne” niti jedan od gore navedenih uslova; ili, bolje rečeno, nije dovoljno prevazići minimume gore navedenih uslova da bi se izašlo iz domena palpa.
Iz čega proizilazi da je palp prevashodno posledica ne-sasvim-zrelog svetonazora.
Iz čega dalje prozilazi da je palp uglavnom prepoznatljiv po svojoj koncentrisanosti na (i ispoljavanju) pre-pubertetske i pubertetske fascinacije. Iz čega dalje proizilazi da je palp normalna faza u sazrevanju, kako pojedinca tako i žanra.

Palp segment sviju žanrova je najmanji zajednički nazivnik kojim žanrovi komuniciraju sa najširom konzumentskom bazom.

E sad; po pitanju sazrevanja Kempbela kao pisca, govorimo o njegovoj ranoj priči koja otkriva obilje gore navedene fascinacije i tipičan svetonazor pubertetlije.
Da li je Kempbel mogao da sazre kao pisac, to jest da li je mogao ikada da napiše delo kakvo isporučuje zreo svetonazor – nikada nećemo saznati, zato što je prestao da piše kad se prihvatio uredništva.

Ali ako govorimo o odrastanju samog žanra,  onda je neprikosnovena istina da je isti odrastao zahvaljujući upravo Kempbelu. Kempbelovo insistiranje da objavljuje kompetentne pisce je odmaklo žanr od detinjaste palp faze, koja je ostala namenjena onima kojima je i trebalo da se nameni – pre-pubertetnim klincima i onima koji se tako osećaju.
    
Ali da se razumemo, visoku zrelost Kempbelovog kasnijeg svetonazora lako je proceniti upravo iz njegovih uredničkih poteza. A pošto je bio upravo straobalno zreo urednik, verovatno je znao da mu je sopstveno pisanje ispod neophodne granice koju je sam postavio, pa ga je zato i batalio.  

« Last Edit: 09.06.2010. 09:10:55 by libeat »