Author Topic: Ivan Jovanović - Vampiri  (Read 6505 times)

0 Members i 1 gost pregledaju ovu temu.

Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Ivan Jovanović - Vampiri
« on: 20.02.2010. 10:55:34 »

Vampiri u savremenoj književnosti - Ivan Jovanović







Poreklo vampira


Reč vampir jedina je reč srpskog porekla koja je postala zajednička svim svetskim jezicima. Ovaj izraz prvi put je zabeležen u jednom izveštaju iz 1725. godine upućenom bečkom dvoru, gde se govori o seljaku Petru Blagojeviću iz današnjeg Kisiljeva kod Požarevca, koji se povampirio i usmrtio devetoro osoba, uključujući i svog sina, pre nego što je mesni sveštenik pozvao tadašnje austrijske vlasti da pomognu selu protiv vampira. U prisustvu dva carska oficira i službenika austrijske vlasti, Blagojevićev grob je otkopan i leš mu je spaljen, nakon što se utvrdilo da ne pokazuje nikakve znake raspadanja, a na usnama su mu navodno bili vidljivi tragovi sveže krvi.

Za ovaj slučaj u Evropi se pročulo 1729. godine, kada su londonske novine pisale o njemu, što je dovelo do širenja prave vamprirske histerije Zapadnom Evropom.
Reč vampir, koju je austrijski službenik pribeležio u svom izveštaju potiče od starije slovenske reči upir, koju još koriste Poljaci, kao i Srbi iz Banije i Like. Upir znači nespaljeni, a pošto su Stari Sloveni svoje mrtve spaljivali, na savremeni srpski jezik upir bi se prevelo kao neupokojeni (ili nemrtvi, kako se često loše prevodi engleski izraz undead). U staroslovenskom običaju spaljivanja mrtvih verovatno se krije začetak jednog od najbitnijih obeležja savremenog vampira iz pop-kulture – njegove ranjivosti na sunce. Naime, izvorni vampir je tokom dana bio u dubokom snu, ali izlaganje sunčevim zracima ni na koji način nije bilo pogibeljno po njega, kako danas imamo prilike da čitamo ili gledamo u holivudkim filmovima.

U srpskom narodu pojmovi vampir i vukodlak bili su sinonimi gotovo sve do dvadesetog veka. Ovo je često zbunjivalo istraživače narodnih predanja, a naročito strance. Tek se upoređivanjem opšteslovenskih verovanja, ali i istraživanjem koja su krajem devedesetih godina obavljena među Srbima iz Like, došlo do objašnjenja ovog naizgled neobičnog preklapanja. Naime, Stari Sloveni verovali su da su vukodlaci zapravo moćni volšebnici koji su u stanju da se po volji preobraze u vukove i da po smrti postaju vampiri. Otud i poreklo verovanja da vampir može da se pretvori u neke životinje, a najčešće u vuka (inače, pretvaranje u šišmiša još je jedan mit iz Holivuda). Ovakvo predanje sačuvalo se i do današnjih dana meću srpskim stanovništvom nekadašnje Vojne Krajine, odnosno Like, Banije i Korduna, koje je po doseljavanju s Kosova tokom velikih seoba očuvalo mnoga verovanja Stare Srbije. Sem među Srbima iz zapadnih krajeva nekadašnje Jugoslavije, predanje da vukodlaci po smrti postaju vampiri sačuvano je i u današnjoj Ukrajini, kao i u još nekim slovenskim zemljama. Inače, zanimljivo je da vampir ima manju ulogu u narodnim verovanjima što se više ide na istok u okviru slovenskog korpusa. Na primer, kod Rusa je vampir tek lutajući pokojnik, a kod Ukrajinaca meša se s vešcem. Dakle, kolevka savremenog vampira je Balkan, naročito onaj deo koji nastanjuju Srbi. Ovaj stav potkrepljuje i podatak da je tokom srednjeg veka car Dušan nekoliko puta morao da šalje vojsku u sela koja je zahvatio strah od vampira, kako su zabeležili dubrovački trgovci. Poslednji zabeleženi slučaj masovne vampirske histerije u Srbiji odigrao se 1923. godine u Beogradu, kada se verovalo da u Bosanskoj broj 61. obitava vampir.

Začeci vampirske književnosti – devetnaesti vek

Osamnaesti vek bio je obeležen strahom od vampirske pošasti koja će poharati Evropu. što je najverovatnije bio presudan trenutak u urezivanju vampira u kolektivno nesvesno zapadne civilizacije, ali to je dovelo i do nastanka prvih vampirskih storija početkom devetnaestog veka. Zapravo, devetnaesti vek će odrediti umetničku predstavu o vampiru koja će tokom dvadesetog biti dominantna u književnosti i kinematografiji i koja će se promeniti tek u osvit dvadeset prvog stoleća.

Jedno od prvih književnih dela koja za temu uzimaju vampire bila je nemačka poema „Vampir“ iz 1748, delo Hajnriha Avgusta Osenfeldera, što je ujedno i jedno od prvih dela u kojima se vampira pridaje izražen erotski karakter. Na engleskom jeziku prvo pominjanje vampira u književnosti vezuje se za poemu „Talaba Uništitelj“ iz 1797, u kojoj se ljubavnica protagoniste nakon smrti pretvara u vampira, ali u poemi ima tek sporednu ulogu.
Najznačajnije svoje trenutke vampiri u engleskoj ali i svetskoj književnosti doživljavaju u devetnaestom veku, počevši od Bajronovog pominjanja vampira u poemi „Kaurin“ 1813. Potom će uslediti čuveni Polidorijev „Vampir“, čiji je protagonista – lord Rutven – bio književno otelotvorenje upravo Bajronovog lika i burnog života. Godine 1828. objavljen je prvi roman o vampirima iz ženskog pera – „Skeletni grof, ili vampirska ljubavnica (The Skeleton Count, or The Vampire Mistress) spisateljice Elizabet Kerolin Grej. Tada izuzetak, krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog stoleća romai o vampirima postaće suvereno polje pripadnica lepšeg pola. Sredina 19. veka obeležena je petparačkim romanom „Vampir Varni“ (1847), a potom i završnicom „Orkanskih visova“ u kojoj Emili Bronte služeći se Hitklifovom kućepaziteljkom saopštava čitaocu mogućnost da je Hitklif zapravo vampir.
Dva najvažnija dela u istoriji vampirske književnosti objavljena su u suton 19. veka. Reč je o romanima „Karmila“ (1872), irskog pisca Šeridana Le Fanua i – naravno – „Drakula“ (1897) Brema Stokera. Ova dva romana učvrstili su sada već klasičnu predstavu o vampiru kao seksualnom stvorenju i grabljivcu i postali deo svetske popularne kulture kao malo koje književno ostvarenje do tada.
« Last Edit: 23.02.2010. 21:28:24 by libeat »

Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Ivan Jovanović - Vampiri (deo drugi)
« Reply #1 on: 20.02.2010. 11:10:36 »
Vampiri u dvadesetom veku

Prva polovina 20. veka bila je u znaku holivudskog vampira. Kinematografija je diktirala definiciju vampira u popularnoj kulturi, tako da je prvih pedeset godina proteklo u klišeima. Tek se romanom Ričarda Metisona „Ja sam legenda“ književni vampir otrgnuo šablonima koje su mu nametnuli jeftini filmovi – ali tek će krajem sedamdesetih godina doći do prvih koraka ka književnim vampirima iz ženskog pera, kakve danas znamo.

Godine 1976. objavljen je sada već kultni roman američke spisateljice En Rajs, pod naslovom „Intervju s vampirom“. U svom romanu Rajsova je značajno odstupila od postojećeg šablona i vratila se bajronovskom vampiru – usamljenom antiheroju odbačenom kako od strane društva, tako i od samog sebe. Njena predstava vampira kao prelepih besmrtnika obdarenih egzotičnim ali ne i grotesknim moćima prihvaćena je od strane čitalaštva – naročito ženske strane – do te mere da se iz toga razvila posebna potkulutura usredotočena na Nju Orleans, grad u kojem Rajsova smešta svoje najznačajnije priče.
Naredni roman u „Vampirskim letopisima“, kako je serijal nazvan, objavljen je tek 1985. ali do tada je Rajsova već postala kultni pisac. Tokom ostatka osamdesetih i prve polovine devedesetih godina, pogotovo nakon ekranizacije „Intervjua s vampirom“ Rajsova će biti najpopularnija spisateljica vampirskih romana i najviše zahvaljujući njoj ženska predstava o romantičnom vampiru zaseniće u popularnoj kuluturi dela pisaca poput Stivena Kinga ili Brajana Lamlija, koji su vampire opisivali kao čudovišta. Upravo je En Rajs svojim delima vampira otrgla iz u to vreme dominantno muške fantastike i učinila ga simbolom ženskog pera, što je i do danas ostao.

Svojim radom Rajsova je omogućila da se i drugim spisateljicama otvori prostor da svoj rad predstave gladnoj publici. Čelsi Kvin Jarbro je ubrzo nakon Rajsove romanom „Hotel Transilvanija“ otpočela svoj serijal o vampirskom grofu Sen-Žermenu, takođe sjajno primljen kod publike, mada je ipak ostao u senci „Vampirskih letopisa“. Rajs i Jarbro postavile su osnovna pravila novog podžanra fantastike, koji će potom iznedriti niz novih međusobno isprepletenih podžanrova, koji se obraćaju različitim čitalačkim ciljnim grupama. Jedna od osnovnih postavki koje su od Rajsove preuzele sve potonje spisateljice jeste agresivna i devijantna vampirska seksualnost, pa se počesto dešava da je u savremenim vampirskim romanima iz ženskog pera seksualnost i seks tema nad temama, kojoj je podređeno sve ostalo.

Na samom kraju osamdesetih i početku devedesetih godina neke nove spisateljice stupaju na scenu. Godine 1989. Nensi Kolins objavljuje Sunglasses After Dark za koji je dobila nagradu „Brem Stoker“, Tanja Haf prvi roman u serijalu „Krv“ (po kojem je snimljena serija „Krvne veze“) pod naslovom Blood Price objavljuje 1991. godine, a 1993. Lorel Hamilton objavljuje privi roman u serijalu o Aniti Blejk (objavljen i kod nas), „Grešna zadovoljstva“, koji će pokrenuti novu revoluciju u vampirskoj književnosti i pokazati se značajnim makar koliko i serijal En Rajs sedamdesetih i osamdesetih godina.

Zajednički imenitelj za vampirske kraljice devesetih godina upravo su njihove protagonistkinje. Od Kolinsove do Hamiltonove, sve spisateljice devedesetih godina bave se jakim i samostalnim ženama, koje često dolaze najpre u sukob s nekim drevnim vampirom poreklom najčešće iz Evrope, nesviklim na emancipovane žene s kraja 20. veka, a potom s njim ostvaruju vezu, primoravajući ih snagom svog karaktera da ih poštuju.
Ovaj šablon ostaće na snazi sve do kraja devedesetih godina, pa i do prve polovine dvehiljaditih. Za razliku od devijantne seksualnosti u romanima En Rajs, vampirsko žensko pero devedesetih trudi se da pokaže kako žene nisu samo izvor hrane ili seksa za vampire s jedne strane, ili dame u nevolji koje treba spasiti s druge, već samostalne i snažne osobe sasvim u stanju da se staraju o sebi i dovoljno inteligentne da donose odluke o svom životu i tome kako će ga voditi. Taj pristup doveo je do još većeg porasta popularnosti vampirskog ženskog pera, što je pak dovelo do toga da veliki izdavači sve više prostora u svojim izdavačkim planovima odvajaju upravo za ovakvu književnost.

Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Ivan Jovanović - Vampiri (deo treći)
« Reply #2 on: 20.02.2010. 11:14:49 »
Vampiri novog milenijuma u ženskim očima

Druga polovina prve decenije trećeg milenijuma obeležena je, kada je reč o vampirima u književnosti, nastankom nekoliko novih podžanrova s jasnim i sada već dobro utvrđenim smernicama kojima bi pisci trebalo da se vode prilikom pisanja, a čitaoci prilikom kupovine. Naravno, ova podela pomalo je veštačke prirode i plod je izdavačke potrebe za obraćanjem unapred određenim ciljnim čitalačkim ciljnim grupama, zarad što brže i veće prodaje.
U suštini, dva vodeća podžanra u kojima romani o vampirima dominiraju zapravo su urbana fantastika i paranormalna romantika. Ovaj prvi podžanr, u kojem su pisci oba pola manje-više podjednako zastupljeni a glavnu reč trenutno vode Džim Bučer i Kim Harison, ostao je na tragu vampirskih romana devedesetih godina, s jakim i samostalnim protagonistkinjama, gde su intimni odnosi svakako prisutni ali ni u kom trenutku ne preovladavaju nad drugim motivima, te bi se moglo reći da su romani ovog podžanra u suštini krimići zavijeni u oblandu okultnog. Paranormalna romantika otišla je u potpuno drugom smeru i sve teme podredila intimi. U ovome je opet zaprednjačila Lorel Hamilton s svojim serijalom o Aniti Blejk, koji negde s desetim objavljenim romanom prelazi iz urbane fantastike u paranormalnu romantiku. Hamiltonova je opet među prvima uvidela potencijal otvaranja potpuno novog segmenta izdavačkog tržišta i obraćanjem sasvim novoj publici na novi način osigurala je sebi opstanak na prestolju kraljice vampirske književnosti, mada ju je Stefani Mejer svojim serijalom „Sumrak“ ozbiljno ugrozila.

„Sumrak“

Stefani Mejer i njeno stvaralaštvo jedan su od dva književna fenomena koji su obeležili prvu deceniju novog milenijuma. Romani o Hariju Poteru postavili su temelje sklonosti ka fantastici među čitalaštvom, a Mejerova je te temelje veoma uspešno nadgradila, obraćajući se pre svega čitateljkama koje su s Harijem Poterom počele da se druže kao deca, da bi izrasle u tinejdžerke kada se to sedmoknjižje okončalo. Mejerova je preuzela formulu ženskih vampirskih romana iz devedesetih godina, s tim da je svoju junakinju učinila ranjivom, nespretnom i nesigurnom u sebe i svoje mesto pod kapom nebeskom, obraćajući se tako devojkama po godinama i emocijama sličnim njenoj heroini. S jedne strane, na to bi se moglo gledati kao na degradaciju emancipovane junakinje na kojoj su spisateljice devedesetih godina insistirale, trudeći se da se otrgnu od klišea muškog vampirskog romana koji su im nametali tradicija i kinematografija, ali s druge strane na njenu obradu te stare teme moglo bi se gledati kao na uvažavanje novih društvenih prilika koje vladaju u svetu, u svetlu ekonomske krize i sve većeg međuljudskog otuđenja. Na kraju, na čitaocima je da presude.

Kraj?

Vampir je daleko odmakao od svojih začetaka u staroslovenskoj mitologiji. Menjao se pod uticajem hrišćanstva, susreta s zapadnom civilizacijom, promena u američkom društvu i položaju žena u savremenom svetu. Svedoci smo raslojavanja vampirske književnosti kako na žensku i mušku, tako i unutar tih kategorija opet na uže celine, a sve u odgovor na različite potrebe različitih grupa čitalaca. Nema sumnje da će se evolucija vampira nastaviti s evolucijom ljudskog društva i očigledno je da je ideja vampira sublimat naših potajnih i podsvesnih želja i strasti s kojima nemamo snage da se suočimo. Preostaje nam samo da tu evouciju pratimo, pokušavajući da prepoznamo tog vampira u nama.

Offline mica milovanovic

  • Registrovani
  • *
  • Posts: 331
    • View Profile
Odg: Ivan Jovanović - Vampiri (deo prvi)
« Reply #3 on: 20.02.2010. 12:02:28 »
Ovo je Ivanovo predavanje koje je održao u Lazaru Komarčiću. Kao takvo je relativno prihvatljivo, ali da be se tekst ozbiljnije uzeo u obzir potrebno je da svi ovi navodi budu propraćeni izvorima iz kojih su uzeti...

Offline nightflier

  • Registrovani
  • *
  • Posts: 6
    • View Profile
    • Email
Odg: Ivan Jovanović - Vampiri (deo prvi)
« Reply #4 on: 23.02.2010. 00:33:03 »
Čisto da spomenem da namera autora nikako nije bila da ga iko uzima za ozbiljno... šalu na stranu, ali ovo nije bilo zamišljeno kao ozbiljan teorijski rad, već pre blago informativan tizer za sve čitaoce koje vampiri zanimaju, a nisu pratili noviju produkciju.

Offline mica milovanovic

  • Registrovani
  • *
  • Posts: 331
    • View Profile
Odg: Ivan Jovanović - Vampiri (deo prvi)
« Reply #5 on: 23.02.2010. 07:05:00 »
Ja to znam Ivane, ali hteo sam da ljudima objasnim, posto u ovom delu objavljujemo i, ajde da kazem, "ozbiljnije" radove, pa da ne pomisle da si "neozbiljan" što svoje tvrdnje ne potkrepljuješ citatima, itd.
U suštini, mislim da je vrlo zanimljivo, ali da je, pre stavljanja ovde trebalo da te kontaktiraju da ga dopuniš, jer odudara od većine drugih tekstova...

Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Odg: Ivan Jovanović - Vampiri (deo prvi)
« Reply #6 on: 23.02.2010. 14:28:35 »
Pa, odluka je bilo moja, makar zato što nemamo neki podesniji pod-forum za rivjue i generalniju esejistiku.

Predložiću drugu Draži da razmisli o malom cepkanju podforuma, u tu svrhu.  :wink:

Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Odg: Ivan Jovanović - Vampiri (deo prvi)
« Reply #7 on: 23.02.2010. 14:32:09 »
Inače, ovaj Ivanov rivjuičić (kikiki) vampirskog fenomena me se dojmio kao, prevashodno, vrlo dobar poduhvat u svrhu popularizacije, pa sam htela da to ovde imam, i to na latinici, pa kud puklo.  :lol:

Offline Perin

  • Anima
  • Posts: 241
  • Arogantnost je moje srednje ime
    • MSN Messenger - perin83@gmail.com
    • View Profile
    • Klub Knjige
    • Email
Odg: Ivan Jovanović - Vampiri
« Reply #8 on: 26.02.2010. 12:48:51 »
Hm, imam i ja onako amaterski rivju Murakamijeve knjige "Kad padne noć," sa svoga bloga koji se bavi Japanom, anime serijalima i japanskom kulturom, pa ako hoćete, postaviću rivju ovde - mada je, podvlačim, amaterski.

Offline Draza

  • Moderator
  • *****
  • Posts: 5.805
    • View Profile
    • http://www.art-anima.com
    • Email
Odg: Ivan Jovanović - Vampiri
« Reply #9 on: 26.02.2010. 13:24:48 »
Objavi ga.

Offline mica milovanovic

  • Registrovani
  • *
  • Posts: 331
    • View Profile
Odg: Ivan Jovanović - Vampiri
« Reply #10 on: 26.02.2010. 15:16:51 »
Ja takođe podržavam predlog da imamo podforum za neformalne prikaze pojedinih dela.