Author Topic: Borba Titana – Suvin vs Živković  (Read 37066 times)

0 Members i 1 gost pregledaju ovu temu.

Offline Hailas

  • Anima
  • Posts: 1.091
    • View Profile
    • Poems and Essays
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #120 on: 02.03.2010. 23:26:08 »
Quote
“Naučna fantastika je književna vrsta zasnovana na prožimanju začudnosti i spoznajnosti, čiji je glavni formalni zahvat eksplicitni imaginativni okvir (prisustvo u osnovi različitih likova i konteksta zbivanja) koji je alternativan autorovoj empirijskoj svakodnevici”

Ovo je totalno pogrešno. U stvari, ne znači ništa.
Drugi deo rečenice odnosi se na sadržaj (likovi i konteksti) i jedino to se tiče žanra.
Prvi deo rečenice odnosi se na svaku vrstu književnosti, poetiku.
Ali "alternativno empirijskoj svakodnevici" je baš sve - sva književnost je fikšn, alternativa empirijskoj svakodnevici.
Ali, neko će, na osnovu toga što u fikciji "prepoznaje" stvari iz svoje empirijske svakodnevice, zaključiti da se radi o "realizmu".

To nije ništa drugo nego nametanje "normalnosti", "prosečnosti" kao ključnog merila u ovoj ispraznoj  igri pojmova.

Šta ako je za tog nekog ono alternativno njegovoj empirijskoj stvarnosti baš ono što je meni realno, empirijsko?
Razlika koja se javlja u percepciji postoji izvan književnosti (ili njenih rodova) - ta razlika je realna.

Razlika postoji među "rasama" ili "vrstama" ljudi, a ne u okviru same književnosti. Ko će šta voleti da čita, zavisi od te razlike, a ona se samo ogleda u književnosti.

Žanr naučne fantastike je takođe odraz te razlike između čitalaca, a ne nekakve "začudnosti" ili "novuma" kojim se bave pisci. Ono što je meni normalno, za nekoga je zaista "novum" - nikad čuo! Primera ima toliko, a mnogi su zaista banalni.

Za veliko mnoštvo ljudi, novum je sve ono što nisu liznuli, kao majmuni. Jer, to je njihova empirijska stvarnost. Da postoji samo ono što su olizali.

I odnos kvalitetnih i nekvalitetnih dela u okviru NF žanra je upravo odraz te realnosti - većina pisaca su idioti koji pišu za druge idiote. To je uzrok velikog broja treša u šarenim koricama, a ne izvor žanrovskih elemenata, koji tu ništa zapravo ne odlučuju.

Uopšte se ne slažem sa Suvinom. Mislim da je on protraćio dobar deo svog života pokušavajući da objasni nešto što se uopšte ne može objasniti, pošto sve vreme gleda pojave u ogledalu i smeće s uma činjenicu da je to ogledalo i da ispred ogledala stoji nešto što se u njemu samo odražava.

On nema pojma da ogledalo uopšte postoji. Ne mogu se izvoditi zakoni iz kretanja u ogledalu, kao da je ogledalo uzrok tog kretanja.



Druga stvar, zbog čega je žanr NF tako potcenjivan?

Iz prostog razloga, jer žanr nije kvalitativni pojam. Pripadnost žanru ni na koji način ne govori o kvalitetu književnog dela, a tu se i zamenjuju teze. Pošto je većina NF dela treš, znači NF ništa ne valja. Kao da ne važi isto za sve ostale rodove književnosti. A, i te kako, važi.

Pa kad se govori o nekoj knjizi, treba reći: dobra je ili loša je, a ne kom žanru pripada.

Zato mislim da su ove rasprave o žanru jalove, besmislene, isprazne.
One ni na koji način ne doprinose popravljanju stanja u ovoj oblasti književnosti.
Jer izvor književnosti su ljudi. Da bi bilo kvalitetne književnosti, potrebni su kvalitetni ljudi, koji uz to još umeju i da pišu. O tome nema ni reči u ovim teorijama o žanru.








Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #121 on: 03.03.2010. 07:57:39 »
Hailase, ne sumnjam da bih, u daljoj konverzaciji sa tobom, ispala ekstremno glupa, makar zato što bih time prekršila sveto Kišovo pravilo da sa nekim ljudima ipak ne bi trebalo raspravljati o stvarima za koje očigledno prvi put čuju.  :)

I zato; sve si u pravu. sve.

idemo dalje:

Dakle, ako se u prvoj etapi prepoznalo kom žanru izvesna dela pripadaju – a to se da prepoznati primenom diff.spec. pravila – druga etapa bi bila pobliže razmatranje samih tih dela, sad već prepoznatljivo žanrovskih.

To bi nas dalje dovelo do prepoznavanja žanrovske ikonografije, recimo; određeni deo te ikonografije bi obavezno prepoznali kao inherentno SF : recimo, razne forme vanzemaljskog života, roboti / androidi, specifična (kvazi)naučna tehnologija, prepoznatljiva genetska manipulacija i tako mu već to.
Oslanjanje na prepoznatljivu ikonografiju svakako pomaže bržem uspostavljanju kontakta sa čitaocem, tako da je to u većini slučajeva sinekvanon, što bi rekao baja Skrob.
Isto tako, posezanje za prepoznatljivom ikonografijom otvara prostor za instant intertekstualnost: onog momenta kad u svoju priču stavite ansibl, vi se direktno obraćate žanrovskim poklonicima, koji već znaju šta ansible zapravo jeste. Za ostatak publike vi bi to morali da objašnjavate, ali za p(r)osvećenu žanrovsku publiku, vi samo kažete “ansibl” i terate dalje, bez gubljenja vremena na didaktička smaranja u tekstu.

Takav pristup, na velikoj skali, naravno, kreira izvesne stereotipe, koji prozi obezbeđuju intertekstualnost, tojest direktno pozivanje na već poznati žanrovski korpus.

E sad, kao i sve praktične alatkice, stereotip se vrlo lako može zloupotrebiti.

Ako tim insistiranjem na prepoznatljivosti žanrovske ikonografije ne ponudite ništa svoje, ništa originalno , što bi omogućilo da se narativno malko distancirate od korpusa koji potencirate korištenjem tog ansibla - vi onda time isporučujete samo derivatnu prozu. Drugim rečima, ponavljate ono što je već rečeno, i to od strane neuporedivo boljih majstora nego što ste vi sami. 
 
Svejedno, upravo takva derivatna proza ima najveću prođu, kao što se dalo zaključiti iz Spinijevog osvrta na žanrovsko crkavanje/vaskrsnuće; serijali sa referisanjem na konkretna popularna dela zapravo se najbolje prodaju, ti serijali donose pare i imaju najveću publiku. e sad, to nije problem, samo po sebi.

Instant-prepoznavanje žanra – ili pattern recognition, što bi reko baja Gibson 8) – je oduvek bio osnov kreiranja i održavanja čitalačke baze, i svi žanrovi su toga svesni.

Zato će korice žanrovskih izdanja po pravilu davati direktne signale potencijalnim kupcima glede svog sadržaja: ako na koricama vidite rmpaliju Konana i polunagu bespomočnu djevu – to vam je direktan signal za EF. Ako vidite robota, rakletlu i ej-tija ujedno – to vam je direktan signal za SF. Ako vidite mnogo zuba, krvi i polu-raspadajućeg mesa – to vam je direktan signal za horor.     

Tako ikonografija korisno funkcioniše u direktnoj komunikaciji između pisca i čitaoca.




Offline Hailas

  • Anima
  • Posts: 1.091
    • View Profile
    • Poems and Essays
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #122 on: 03.03.2010. 10:23:36 »
Bavljenje žanrom, analiziranje žanra, žanrovska statistika - sve to nema nikakve veze s književnošću. Ko je kolko imao šuteva "trojki", "dvojki", s leve strane, s desne strane, pod košem, iznad koša, koliko "rampi", asistencija... Sve je to igranje u tajm-autu.

Upravo oni koji to čine, najviše i doprinose da se NF ne ceni kao književni rod.

Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #123 on: 03.03.2010. 12:20:16 »
Pa, naravno da je sasvim moguće kako si ti u pravu, te kako su za pežorativne konotacije žanra SF krivi upravo teoretičari. Sasvim je moguće da su upravo njihova proučavanja u vidu naučnih radova i doktorskih disertacija sasvim negativno uticala na precepciju žanra.

Ali opet, isto je tako moguće da su za pežorativnu konotaciju SF zaslužni domaći samonikli poete-slaš-mislioci-slaš-filozofi, ti endemični, bona fide samouki kreativci, koji se i sa najprostijom formom teorije književnosti rvu isključivo uz pomoć terminologije fudbala, košarke i nešto malo epileptologije sa opšteg kursa specijalizovanog aranžiranja cevastog bilja, to sve u borbi sa surovim i opakim uzusima formalnog obrazovanja, pa to još rade do te mere žovijalno i sa toliko entuzijazma, da ih slede horde samoukih & samoniklih & samostvarenih registrovanih članova Čukaričkih čuvara epske beletristike, pa je sasvim i razumljivo da svako normalan posuvrati malo oči a malo i nakjučerašnje doručke čim se suoči sa tom i takvom popularizacijom žanra, taman dovvoljno impresivnom da se nesretnik smesta baci u poluglasno ali pedagoški sasvim efektno obraćanje sopstvenom podmlatku “sine/ćero, uhvatim li te sa ovakvim štivom u šakama, umlatiću te ko zeca!!”

Indeed, koli će ga znati?  :-D

Offline Hailas

  • Anima
  • Posts: 1.091
    • View Profile
    • Poems and Essays
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #124 on: 03.03.2010. 13:10:45 »
Pre pedesetak godina, bio je popularan jedan žanr, sada na svu sreću izumro - soc-realizam. Žanrovski elementi su bil jednostavni: drug Tito, Tito-partija-omladina-armija, Tito-Staljin-Lenjin-Marks i Englez, traktorizacija-faktorizacija-elektrifikacija - sve su to bili novumi i začudnosti tog vremena. Ko više upotrebi tih elemenata - utoliko je bio uspešniji i čitaniji pisac.

Tako smo, nešto kasnije imali pisce velikog kalibra, kao što su bili Borhes, Markes, Kortasar, Bulgakov - a onda se neko dosetio da ih svrsta u žanr, pa je nastao "postmodernizam" i u njega su se uklopili svi mogući mediokriteti, ponavljajući neophodne žanrovske elemente, koji su se u tolikoj meri namnožili, da je jedino bilo važno da zadovoljavaju jedan osnovni kriterijum - da budu budalaština. Budalaština kao novum i začudnost... To je stvarno funkcionisalo.

I Hugo Gernsbek se dosetio slične fore, pa je pod firmom novuma i začudnosti, napravio remek-delo žanrovske prakse - nije ni čudo što je NF, koju su nekad pisali pisci svetske klase, odjednom postala prepuma novuma i začudnosti najbanalnijeg tipa - u potpunosti prekopirani zapleti i raspleti ljubavnih romana, vestern romana, krimi romana itd, samo sad s novim elementima.

I, zaista, treba sad smisliti nešto novo - prosto - fantastiku, pošto je fantastika po definiciji novum. Ne mora se pisati kao Tolkin ili Markes, dovoljno je da lupetaš o vilama i vilenjacima, patuljcima i gulovima, pa da odlično prođeš kao žanrovski pisac par exellence.

Možda čak dobiješ i prestižnu nagradu tipa: Svetozar Marković ili Ivo Andrić...

A možda, vala, što da ne, i Nobelovu...

Geblesovu...

« Last Edit: 03.03.2010. 13:12:17 by Hailas »

Offline Hailas

  • Anima
  • Posts: 1.091
    • View Profile
    • Poems and Essays
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #125 on: 03.03.2010. 13:40:36 »
Tako je i pre nekih četristotinak godina, Miguel de Servantes napisao svog Don Kihota, parodiju na tada jedan od najpopularnijih žanrova - viteški roman. Ovo delo je postalo svetski poznato, ali i pored obilja žanrovskih elemenata u njemu, nikome nije palo na pamet da ga svrsta u žanr viteškog romana. Zbog čega?

Zbog toga što osim žanrovskih elemenata ima i još nešto, što žanru nikako nije svojstveno - umetnički i filozofski kvalitet.

Offline Hailas

  • Anima
  • Posts: 1.091
    • View Profile
    • Poems and Essays
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #126 on: 03.03.2010. 14:10:06 »
Poznat je i slučaj Rodžera Zelaznija, koji je bio izuzetan pisac, ali ne i pisac naučne fantastike, nego spekulativne fikcije i poetske mitske fantazije, pa je svejedno uguran u SF, da bi se popravio prosek žanra, pa se uz njega prodavalo sve i svja, prepuno "elemenata" ali bez imalo mozga i talenta.

Zelaznijeva "Stvorenja svetlosti i tame", jedno od njegovih najboljih dela, je poetski roman, nema nikakvih elemenata SF, osim ako neke anahronizme koje koristi ne uguramo na silu u žanr. Druge knjige, koje su osvojile brojne žanrovske nagrade, imaju veoma malo, gotovo simboličan broj SF žanrovskih elemenata - Gospodar Svetlosti, na primer.

Ali, on je poznat samo u okvirima tog žanra, i nema ga među poznatim "mejnstrimašima" - zbog čega? Zarad opstanka žanra...

Quote
A very frequent motif in Zelazny's work is gods or people who become gods. The mythological traditions his fiction borrowed from include:

    * Classical Greek mythology, in ...And Call Me Conrad
    * Hindu mythology, in Lord of Light
    * Norse mythology, in The Mask of Loki
    * Egyptian mythology and some Greek mythology, in Creatures of Light and Darkness
    * Christian mythology, in the novelette A Rose for Ecclesiastes
    * Navajo mythology, in Eye of Cat
    * Lovecraft's Cthulhu Mythos (on a more humorous note) in A Night in the Lonesome October

Pa zašto onda nije dobio nagradu Svetog Apolona ili Raskalašnog Šive, ili neku sličnu? Mitološki žanr je izumro pre otprilike 2.500 godina, verovatno zbog toga. Sada se to zove naučna fantastika...

Rame uz rame sa Zelaznijem, This Immortal, u borbi za Hugovu nagradu, bila je i Herbertova Dina. Obe ove knjige su pre bilo šta drugo nego SF. Dina je futuristička socio-politička distopija, koja se koristi žanrovskim elementima da bi se opisao okoliš, a radnja je skoro preslikana Homerova Ilijada, gde ulogu Troje, grada koji je kontrolisao trgovinu pred-jonske Male Azije, "igra" Arakis... To je zaista zlatno doba SF žanra, kada je bilo mnogo izvanrednih pisaca, ali je njihov značaj skoro u potpunosti potrošen zarad održanja žanra, koji je za njihovo stvaralaštvo najmanje značajan i praktično je upropastio njihov renome i poziciju u sveopštoj književnoj oblasti. Pokušaj da se drugi pisci, poput Borhesa i ostalih, srozaju u žanr postmodernizma, uglavnom je propao. Ali žanr SF se pokazao veoma uspešnim u toj ulozi.

Danas SF nema velikih pisaca. Imamo onoga, kako se zvaše, koji je za svoj dosadni i bezidejni Spin dobio značajnu nagradu... To više nema blage veze ni sa čim. Žanr opstaje, ali dobri pisci su pobegli iz njega.

Tako treba!





Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #127 on: 03.03.2010. 14:25:59 »
Pa, za sve vas koji ste imali poteškoća da shvatite na šta se to Suvin konkretno referiše kad pominje “specifične psiho-socijalne okolnosti”… well...  :lol:

Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #128 on: 03.03.2010. 14:44:09 »
Okej, nakon ove male & skroz dobrodošle ilustrativne digresije, idemo dalje.  :)

Ingenioznost nekog SF dela može se otkriti –to između ostalog, naravno - i na finom balansu kojeg to delo uspostavlja u žongliranju sa stereotipom i originalnošću ujedno.

U najuspešnijim žanrovskim delima, delima koja me istinski impresioniraju, otkrivam da je originalnost po pravilu učinjena pristupačnom upravo na tom žongliranju sa stereotipom.

Uzmimo, na primer, kiberpank originalnost.
 
Tehnološke krajnosti kompjuterizacije i kibernetizacije sigurno nisu kiberpank otkrovenje; tema “gubitka ljudskosti” je oduvek bila jedna od udarnih SF tema, a motivi na kojima se ta tema iznosila su po pravilu bili prepoznatljivo distopični, a ikonografski lako prepoznatljivi. Recimo, veštačka inteligencija + poboljšanje telesnih kvaliteta dodavanjem kibernetskog implanta + visokotehnološki nadzor nad populacijom su nam zaista dobro poznati, maltene stereotipni SF pristupi obradi teme otuđenja i gubitka ljudskosti.

Ali ipak, kiberpank pristup tim stereotipima je bio toliko inovativan i svež, da se kiberpank uobličio kao pod-žanr SFa već od samih svojim početaka.


Offline dan555

  • Korisnik
  • Posts: 91
    • View Profile
    • SF tim
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #129 on: 03.03.2010. 14:52:46 »
Quote
...što žanru nikako nije svojstveno - umetnički i filozofski kvalitet.
Ovo me zbunjuje. Deluje kao još jedna odrednica žanra: ako je delo uspelo - nije žanr, a ako nije - jeste.
Ili, ako je pasulj ukusan - jeste pasulj, a ako nije - šta je?

Po meni, napisati kvalitetan SF teže je nego napisati valjano delo u glavnom toku. Valjda zato SF ima manje dobrih pisaca od "obične" beletristike.

Offline Hailas

  • Anima
  • Posts: 1.091
    • View Profile
    • Poems and Essays
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #130 on: 03.03.2010. 15:34:06 »
Quote
...što žanru nikako nije svojstveno - umetnički i filozofski kvalitet.
Ovo me zbunjuje. Deluje kao još jedna odrednica žanra: ako je delo uspelo - nije žanr, a ako nije - jeste.
Ili, ako je pasulj ukusan - jeste pasulj, a ako nije - šta je?

Po meni, napisati kvalitetan SF teže je nego napisati valjano delo u glavnom toku. Valjda zato SF ima manje dobrih pisaca od "obične" beletristike.

Ne, nego žanr nema nikakve veze s tim da li je delo valjano ili nije.
A za ovo drugo grešiš, kvalitetnu knjigu je teže napisati, a ukoliko je ona žanrovska, tim bolje po žanr. Ovo prvo garantuje kvalitetnu žanr knjigu, a kvalitetni žanr u knjizi ne garantuje kvalitetnu knjigu.



Offline Hailas

  • Anima
  • Posts: 1.091
    • View Profile
    • Poems and Essays
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #131 on: 03.03.2010. 15:39:54 »
Quote
Ali ipak, kiberpank pristup tim stereotipima je bio toliko inovativan i svež, da se kiberpank uobličio kao pod-žanr SFa već od samih svojim početaka.

Kiberpank je doneo svežinu zbog Gibsona, koji je dobro pisao, a njegovi sižei su postojali u svim vrstama literature. To je umeo dobro da napiše, a mesto radnje je futuristički svet, koji je još Dilejni (ali bez hakovanja) zacrtao u Vavilonu 17 (sva ta bodi-kozmetika, koja se javlja i u kiber-pank literaturi) a danas se sve više zaista događa.

Gibson je izvadio stvar za SF žanr, a ne kiber-pank podvrsta sama po sebi.

Ali, evo, Gibsonova knjiga o fetišima, Pattern Recognition - tu se rastvorio u žanr i knjiga je užasno dosadna i isprazna. Tako mu i treba, kad hoće da piše žanr...

Offline Hailas

  • Anima
  • Posts: 1.091
    • View Profile
    • Poems and Essays
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #132 on: 03.03.2010. 18:32:35 »
Neka mi neko od školovanih objasni u čemu je razlika između Gospodara prstena i Vrlog novog sveta, kao fol fentezi vs. science-fiction, kad se i u jednom i u drugom delu dešava genetski inženjering. U prvom se proizvode namenski orki, a u drugom namenske alfe, bete, game i delte.

Možda u tome što je proces genetskog inženjeringa u prvoj knjizi zasnovan na "fiktivnoj bajkovitoj-fantaziji" a u drugoj na "fiktivnoj naučnoj fantaziji"?


Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #133 on: 03.03.2010. 19:07:42 »

Kiberpank flertuje sa distopijom uz originalnost svojstvenu adolescentnoj pobuni protiv autoriteta; tamo gde je dotadašnji SF otkrivao represivne sisteme nasilne kontrole nad intelektom, kiberpank otkriva logičnu evoluciju vrste koja se jedva nosi sa sopstvenom tehnološkom premoći.

Drugim rečima – svet vrtoglavo napreduje po uzlaznoj spirali tehnološke evolucije, a oni koji ne mogu da (o)drže korak sa tim napretkom…  pa, biće samleveni inercijom istog tog napretka.

Ne zato što ih neko mrzi, daleko bilo, nego  prosto… eto, nisu u stanju da održe korak sa napretkom.

Jer, eto, napredak – baš kao i svaka revolucija – prezire  svoju nedonoščad; u svetu u kom se opstaje samo ako/kad ste korak ispred minimalnog zahteva svakodnevice, hendikep se ne oprašta.

Pogotovo intelektualni hendikep.

Ali, da se ne ponavljam, evo kako kiberpank izgleda iz moje intimne i pristrasne perspektive.   

Offline Hailas

  • Anima
  • Posts: 1.091
    • View Profile
    • Poems and Essays
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #134 on: 03.03.2010. 19:11:32 »
Tehnologija blagosilja one koji pristanu uz nju, a one koji ne pristanu - melje... Ovo treba zapamtiti!

Offline Draza

  • Moderator
  • *****
  • Posts: 5.811
    • View Profile
    • http://www.art-anima.com
    • Email
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #135 on: 04.03.2010. 21:54:16 »
Moram uskočiti sa jednom informacijom koja će sigurno biti interesantna svima onima koji prate ovu temu.

Zavod za udžbenike će početkom aprila objaviti knjigu eseja Zorana Živkovića "O žanru i pisanju". Knjigu čine dve celine: jedna posvećena naučnofantastičnom žanru, a druga pisanju. Sadržaj izgleda ovako:

Prvi deo: O žanru
I) Poetika
1. naučna fantastika, teorija, istorija
2. Poetika naučne fantastike Darka Suvina
3. O naučnoj fantastici i hororu
II) Motivi
1. Prvi kontakt
2. Hronomocija
3. Utopija
III) Film
1. Devet decenija naučnofantastičnog filma
IV) Kraj žanra?
1. Iskrice u staračkim očima
2. Odisejeva smrt

Drugi deo: O pisanju
I) Pisati
1. O pisanju i tami
2. Kako pišem
3. Beskrajno širenje književnosti
II) Pisati u Srbiji
1. Sumrak domaće književnosti
2. Nije lako biti knjiga
3. Losovi u Šumadiji
III) Biti objavljivan u inostranstvu
1. Biti objavljivan u SAD
IV) Kreativno pisanje
1. Na dobrom kursu
2. I dalje na dobrom kursu

Offline Amanda Robin

  • Anima
  • Posts: 2.127
    • View Profile
Odg: Borba Titana – Suvin vs Živković
« Reply #136 on: 06.03.2010. 07:00:13 »
 
ouch! Genijalna knjiga za poklon…  :-D




Dakle, idemo dalje.

U samom uvodu, Klut se na SF osvrće kao na “moćnu prozu”, zato što smatra da se SF direktno bavi analizom uglavnom vremena u kom živimo, i to iz vrlo fokusirane perspektive moći kojom čovečansto raspolaže, ili će vrlo uskoro raspolagati. Takav momenat, po Klutu, najbolje definiše profil žanra; upravo zato što je čovek dosegao nivo na kom je toliko moćan i toliko brojan, da sa lakoćom može da menja ne samo svet oko sebe nego i samog sebe – bilo to na boljitak ili na nazadovanje, svejedno – svaka čovekova aktivnost neumitno uslovljava njegovu sutrašnjicu, u određenoj i vidljivoj meri.

Ovo malo ponavljanje u svrhu potenciranja Klutovog preciznog viđenja SFa, pomaže da se kiberpank prepozna kao originalan i suštinski SF pristup. Prednost kiberpanka leži u njegovoj sklonosti ka direktnoj ekstrapolaciji futurizma; kiberpank insistira na prepoznatljivoj nam evoluciji.

Futurizam kiberpanka nije uslovljen grandioznim pretpostavkama tipa “prvog kontakta” sa nezemaljskom civilizacijom, ili “udarom meteora”  kataklizme, ili “RUR” tipom veštačke inteligencije koja se otela ljudskoj kontroli. Futurizam kiberpanka logično proizlilazi iz nama prepoznatljive svakodnevice, samo malko “podignute na kub”, što bi se reklo.  :)

To ne znači da se u kiberpanku ne ostavlja mesta i za sve ostale navedene, tradicionalno SF mogućnosti, naravno, ali se one tada po pravilu spuštaju na nivo daleko manjeg impakta, nivo na kom su tek jedan od faktora a ne neprikosnoveni, grandiozni uzrok promena.  

U kiberpanku, SFu se ponovo vraća fokus koji Klut prepoznaje kao literaturu mogućeg menjanja sveta, koliko god nam to menjanje nemoguće izgledalo. SF nas suočava sa svetovima koji su izmenjeni na način koji je konzistentan sa jezikom, pretpostavkama i postavkama moderne nauke, ili na način koji je u skladu sa našim viđenjem da je ljudska istorija jedna neprekinuta stvarnost, i a da promene koje SF nudi logično proizilaze iz te i takve stvarnosti.“ Kroz kiberpank, SF iznova i na relativno svež način ponovo ekstrapolira te (često distopične) mogućnosti naše sutrašnjice upravo na našoj sadašnjici; SF stvara vizije budućih svetova, neretko eonima odvojene od naših današnjeg dana, i nudi nam ih sa namerom da nas prvenstveno zaintirigra, a onda i šokira, razuveri, zaprepasti, upozori, ohrabri, ili, naprosto i vrlo retko – uteši.

Osim što nudi lako prepoznatljivu ikonografiju, relativno konkretnu vremensku lociranost i precizan fokus na evolutivni futurizam (to u suprotnosti sa tradicionalnim SF futurizmom uslovljenim radikalno singularnim (kataklizmičnim) događajem), kiberpank i nema daljih pretenzija da se izdvaja iz vaskolikog korpusa modernih SF dela. Ali, pošto su ove navedene smernice ipak toliko prepoznatljive, verujem da je sasvim logično (a i opravdano) prepoznati kiberpank kao pod-žanr SFa.
« Last Edit: 06.03.2010. 07:14:52 by libeat »