Miroslav Trbovic: COVEK KOJI NIJE POSTOJAO

Uspravnima. Mi želimo da uverimo nove Uspravne da nismo one nekadašnje životinje koje oni u nama vide. Želimo da ostvarimo stari san Sulija, a to je Prijateljstvo sa Uspravnima. No, to bi bilo sve. Kasnije ću navratiti da razgovaramo o svemu.

Izlazeći iz odaje, Istraživač istorije upita se u sebi da li je dobro postupio što je sve ovo ispričao Uspravnom. Možda je u svom naučničkom žaru prenaglio. Sledećeg časa će morati da prati ponašanje svog učenika. Zaboravio je na emotivnost i nepredvidljive postupke Uspravnih - osobine koje nisu bile svojstvene Sulima. Inteligencija tog ogromnog stvora zavarala ga je i doprinela da postane otvoren.

“No, biće sve u redu.” - pomisli Istraživač istorije - “On je već dugo među nama i primio je naše osobine.”

Uspravni ostade sam, sam sa svojim mislima koje su navirale iz dubine svesti, izazvane novim, čudnim saznanjima. Osvrnuo se polako. Prostorija u kojoj je provodio najviše vremena bila je široka deset koraka i isto toliko dugačka. Na suprotnim stranama nalazila su se po jedna vrata - izlaz u hodnik i ulaz u kupatilo. Higijenu je održavao redovno, i to zahvaljujući dovitljivosti Sulija Građevinara koji su instalacije povezali sa vodovodom Uspravnih. Još dok je bio sasvim mlad, sećao se, dobijao je uputstva za kupanje u velikoj kadi. Tada još nije znao da su sva uputstva donosili Obaveštajci koji su pratili ponašanje Uspravnih u svim životnim situacijama.

“Zar je moguće” - razmišljao je - “da su ova bića, koja su se tako predano brinula o meni, u stvari stranci, da su Uspravni i Suli dve stanice uma razdvojene gomilama predrasuda, zidovima nerazumevanja, udaljene kilometrima neznanja i gluposti. Ja sam pripadnik drugih bića, ali, ne znajući to, mislio sam, govorio, živeo kao Sul.”

Za sve ovo vreme Uspravni nije osećao da mu bilo šta nedostaje, nije bio opterećen suvišnim razmišljanjima i sve što su s vremenom Suli od njega tražili prihvatao je kao normalno i obično. Nije znao razloge jer ih nije ni tražio, ali sada se sve menjalo, postepeno je shvatio da njegov život nije pravi život Uspravnog, da je svaki trenutak proteklog vremena proveo u nenormalnim uslovima, obmanut, u neznanju prisiljen da prihvata sve što mu se nudi i da izvrši sve što se od njega traži.

Ta mala, kratkovečna bića, uporno su generacijama krila od njega pravu istinu. U telu Uspravnog oni su vaspitavali Sulija, stvarali su dvostruko biće, ali s kakvim ciljem, nije mu bilo jasno.

Odjednom oseti da ga obuzima ružno osećanje treperenja, neizrecivo i do sada nepoznato, nadimalo mu se u grudima, grčilo na licu, oko očiju i usta - i znao je bez objašnjenja da je to što oseća ogorčenje. Ali razum je govorio drugačije i misli Uspravnog bejahu razapete između dva pola, koja su se čas mirila, čas sukobljavala. Osećao se prevarenim, ali nije mogao zbog toga mrzeti Sulije jer su mu oni ipak pružili život i uvek su se prijateljski odnosili prema njemu. Morao je mrzeti Uspravne, svoju sabraću, ali nije mogao.

Uspravni se odjednom oseti bezgranično snažnim, on sam, pun znanja i istančane inteligencije, nasuprot hiljadama nemoćnih, malih Sulija. U njegovom telu budile su se osobine Uspravnih.

Iz časa u čas postajao je Čovek, osećanja su navirala, širila njegov duh, oplemenjivala svaku njegovu misao. Osećao je svakog trenutka nešto novo, od gorčine do ushićenja, od slasti do bespomoćnosti. Nekada tek nagovešteno uživanje sada je gospodarilo njegovim telom i mislima, stari treptaj straha sada ga je lomio, zastajao u grlu, tresao celo telo. Baš zbog tog novog straha on u jednom trenutku poželi da se vrati, pozavidi Sulima što nemaju razvijenije emocije, ali, sledećeg trenutka savlada ga drugo osećanje i Čovek u njemu pobedi, iskoprca se, odbaci sve balaste navike i ovlada punom snagom - on Čovek, ohol i sebičan.

Uspravni se pridiže, siđe sa svoga ležaja i koraknu prema kupaonici. Pokuša da se osveži pod mlazom prohladne vode, ali se dobro poznati mir ne vrati. U njemu ostaše nabujala osećanja, nepovezana i nekontrolisana. Reči koje je čuo od svojih učitelja su se iskrivljavale, menjale svoja značenja i smisao. Sve što su Suli zamerali Uspravnima on je osećao u sebi i znao da je to dobro. Bilo mu je drago što sada mrzi ove zidove koji ga okružuju, kad već ne može mrzeti ni Sulije, ni Uspravne. Da je ikada osetio svetlost Sunca, da je ikada upotrebio svoje oči, mrzeo bi i mrak, ali on je gledao i osećao čulima Sulija i svetlost mu nije bila potrebna. Antene su prenosile odraze predmeta koji su ga okruživali i on nije znao za razliku između svetlosti i tame.

Želeo je da izađe na hodnik. Niko ga nije zvao, ali on je kršio pravilo, želeo je da izađe sam, a to je i činio. Uhvatio je ručicu na vratima, ali u tom trenutku začu Istraživača istorije:

- Zdravo, danas imamo o čemu da razgovaramo, zar ne? Prošlog časa smo načeli veoma zanimljivu temu i sada ćemo malo više o tome raspravljati. Ja mislim... - on zaneme ugledavši tek sada svog učenika.

Uspravnom se učini nepodnošljiv taj jednolični ton i lako baratanje rečima. On okrenu ručicu i vrata se širom otvoriše. Dežurni čuvari pred vratima ostadoše ukočeni samo jedan trenutak, a onda se razbežaše po okolnim rupicama i hodnicima.

Istraživač istorije bio je uplašen, ali ipak potrča za Uspravnim, koji se obazirao po hodniku provirujući kroz vrata.

- Kuda si pošao? - pokuša Istraživač smireno - Nije te niko zvao. Vrati se, na smeš sam..

U tom trenutku Istraživač stiže do nogu Uspravnog i uspuza se po njoj do kolena. Uspravni pođe niz hodnik. Istraživač je s mukom održavao ravnotežu, ali se uspinjao sve više.

“To je put do Uspravnih” - pomisli on - “Tamo gde voda teče, tamo su moji.”

On ubrza korake, želeći da što pre ugleda vodu. Nekoliko Sulija radilo je na jednom zidu. Oni se razbežaše po malim prolazima videći Uspravnog kako juri. Istraživač istorije uspe da se zavuče u njegovu kosu i sada je bar bio siguran da neće pasti.

U tom se času oglasiše sirene. Bile su dovoljno glasne da se čuju u celom naselju. Uspravni se nije uplašio - bubice ne mogu nauditi njemu, ogromnom Uspravnom.

Stigao je do kraja hodnika. Dva niska kanala odvajala su se levo i desno. Uspravni se spusti na kolena osluškujući. Iz desnog kanala dopirao je šum vode, ali rešetke su sprečavale prolaz. Uspravni pokuša da otkine rešetku, ali trebalo je uložiti dosta snage i on se odupre nogama o zidove. Rešetka popusti.

U glasu Istraživača osećala se panika, da li kao emocija ili pojačan rad uma, nije bilo lako proceniti. On se grčevito uhvatio za vlasi Uspravnog i grozničavo je pratio svaki njegov pokret.

- Zašto? - upita Uspravni provlačeći se kroz uzani prolaz prema Velikom kanalu.

- Zato što još nisi naučio da komuniciraš na njihov način. Nećeš ih razumeti, a oni tebe neće ni čuti.

Istraživač oseti tračak nade. Sada je uspeo da zainteresuje učenika. Moraće to da održi ako želi da ga nagovori na povratak. Zato požuri da odgovori na kratko pitanje:

- Uspravni nas ne čuju jer mi komuniciramo talasima koje njihova čula uopšte ne mogu da uoče. Oni između sebe razgovaraju glasovima koje ispuštaju kroz usta, a primaju ušima. Sistem glasova je tako složen da ga ti moraš učiti bar dvadeset generacija. Ti bi im nešto rekao preko antena, ali oni ih nemaju i ne bi ništa čuli. Razumeš li?

- Razumem - odgovori Uspravni, ali izbivši na Veliki kanal, uspravi se i nastavi svoj put duž uske trake između zida i prljave vode koja je hučno tekla.

- Malo skupi grlo i pusti vazduh iz pluća. čućeš glas koji je za nas samo nejasan šum čak i kada izražava misli Uspravnih.

Uspravni zastade i pokuša da se oglasi. Začu se krkljanje iz grla, a zatim nerazgovetan, snažan glas, muklo brujanje glasnih žica koje nisu obavljale svoje funkcije još od prvih dana života. Glas odjeknu hodnikom i Uspravni pokuša