Miroslav Trbović

ČOVEK KOJI NIJE POSTOJAO

[1] [2] [3] [4] [5] [6]

ali su oni ipak naši prapreci i ja sam, gonjen naučničkom savešću, svim snagama pritisnuo na poslednju prepreku - morao sam da dokažem da smo mi postali od bezumnih životinja.

Tada mi je u pomoć pritekao Istraživač materije, koji je, potaknut mojim radom, zajedno sa Istraživačima atoma otkrio poreklo velike, “večne” vatre. Oni su, zapravo, otkrili moć atoma, moć oslobađanja gigantske količine energije, pre svega toplotne. Posle ognja koji prži sve na svom putu, iz centra eksplozije šire se opasni nevidljivi zraci koji razgrađuju materiju. Sve što je izloženo tim zracima biva iznutra poremećeno. Grupe atoma menjaju svoju strukturu, ostaju okrnjene ili se uvećavaju i predmet koji je izgrađen od tih grupa menja svoje osobine, živi organizmi obolevaju ili se pretvaraju u nove, nesvakidašnje oblike. Ali, mada je taj uticaj najčešće razoran, ipak se dešava da određena doza zračenja izazove bolji raspored atoma u materijama koje obrazuju organizam. Time i ceo organizam postaje savršeniji.

- Sve ove činjenice otkrivene su i dokazane teorijski, a našim Istraživačima nije cilj da teoriju dokažu i praktično, jer bi to bilo kobno za naš narod. Oni sada pokušavaju da izazovu zračenje bez eksplozije i da ga doziraju u onoj količini i obliku koji bi doveo do boljih osobina ozračenih predmeta.

Učitelj dade do znanja da je priču priveo kraju, a Uspravni teško odahnu nakon napetog slušanja.

- Uh, ogladneo sam slušajući tvoju priču.

- Onda, napravimo pauzu za ručak. - složi se istoričar - Doći ću opet kad mi javiš da si spreman za kraj priče.

Učitelj polako izađe iz ogromne prostorije i reče Dežurnom poslužitelju da Uspravni želi da ruča.

* * *

- Pre nego što počneš da pričaš o postanku Sulija. - preduhitri učenik Istraživača istorije kada je došao na novi čas - molim te da mi objasniš neke meni nejasne stvari u vezi s dosadašnjim učenjem.

- Šta te zanima? - upita Istraživač.

- Vidiš, ja dugo živim i mnogo sam učitelja promenio jer je njihov život bio kratak. Kad sam počeo da učim, primetio sam da su svi moji učitelji ličili jedan na drugog. To me je nateralo da razmišljam o sopstvenom obliku. Prstima sam opipao svoje telo i uočio da je sasvim drukčije. Dugo nisam imao predstavu o svojoj veličini, a kad sam najzad shvatio da ste vi tako maleni da vas mogu držati na dlanu, bio sam veoma iznenađen.

Uspravni napravi malu pauzu.

- Često sam se pitao zašto postoje te razlike između vas i mene i sada, najzad, želim da mi objasniš ko sam u stvari ja.

- Znači, već je došao trenutak koji smo  predviđali. Određeno je da ti se objasni tvoje poreklo, ali tek za dvadesetak generacija. Međutim, tebe već sada zanima razlog razlike između nas. Objasniću ti sve što znam, moram ti reći samo kratko, ali i najvažnije. Sve ostalo će ti detaljno objasniti Istraživač Kruga života. Prvo što mogu da ti kažem je da si ti potomak Uspravnih.

- Ja potomak Uspravnih...? - uzbuđenje se osećalo u prvoj reakciji učenika - Znači, ja sam Uspravni?!

- Da, ti si jedan od njih, prvi koji je ostvario dodir sa Sulima. - blago odvrati Istraživač istorije.

Zbunjenost je pojačavala uzbuđenje koje je obuzelo Uspravnog.

- Ali, kako sam se ja našao ovde, među vama?

- Pre otprilike dve stotine generacija, a to znači pre devet tvojih godina, po merama Uspravnih, mi smo našli tvoje telo u kanalima kroz koje teku otpaci Uspravnih. Tada još nisi bio sposoban da sam opstaneš jer tvoje telo još nije bilo doraslo tome. Uspravni nisu bili u stanju da ti pruže takve uslove u kojima bi mogao da preživiš do oslobađanja. Mi smo to uspeli. Ti si se do tog časa morao nalaziti u telu drugog Uspravnog da bi živeo, ali naši Istraživači Kruga života omogućili su da se u posebnom omotaču hraniš i razvijaš dok se ne osamostališ. Učinili smo sve što smo mogli da opstaneš i to nam je pošlo za rukom.

- Uspravni su me, znači, bacili? - upita učenik.

- Nisu mogli ništa drugo da učine. - pokuša da ih opravda istoričar - Bio si tada mnogo, mnogo manji, otprililke veličine tvoje podlaktice i da te mi nismo našli, ne bi ostao u životu.

- Dobro - reče Uspravni pokušavajući da spreči nasrtaj mnogih pitanja izazvanih novim saznanjem - dobro, hoćemo li sada da nastavimo naš prekinuti čas?

- Hoćeš li moći da pratiš moje izlaganje?

- Hoću, hoću - odgovori učenik pribranije.

- Nećemo ponavljati ono pređašnje, nego da ti odmah ispričam šta se zapravo dešavalo u davnoj prošlosti kad smo postali Suli. Pre miliona generacija na Zemlji je sve vrvelo od života. Po površini su se širila zelena prostranstva, raznovrsne biljke koje su se hranile samo svetlošću i vodom. U tim plodnim predelima živela su mnoštva svakojakih životinja. Među njima su bili i preci Sulija, a iznad svih živela je zajednica Uspravnih. Još tada oni su upotrebljavali precizna oruđa i napredovali su iz generacije u generaciju. Ali njihova nauka je s vremenom pretekla razvoj njih samih, njihovih odnosa. Broj informacija koji su oni tada mogli da razmenjuju između sebe nije bio dovoljan za ostvarivanje skladne zajednice. Postojale su velike razlike između pojedinih Uspravnih, a oni ih nisu mogli savladati. Ti si primetio da kod nas ne može doći do nametanja moći između Sula na raznim položajima. Svako od nas obavlja određenu funkciju za dobro celog kolektiva. Ta određenost nije sputavanje slobode nego osećaj dužnosti, a svako može sebi pružiti zadovoljstvo baveći se u slobodnom vremenu onim što ga zanima. Arhive podataka otvorene su za svakog i niko ne može prisvajati stečena znanja samo za sebe.

- Ali Uspravni nisu dostigli taj stepen. Nihova nauka upoznala je tajne atoma, ali one su došle u ruke onih koji su želeli neograničenu vlast nad Zemljom. Tako je došlo do velikog sukoba među Uspravnima. Oni su upotrebili ogromnu snagu atoma želeći da nadvladaju jedni druge, ali ih je ta snaga uništila, sprživši sve što joj se našlo na putu. Sve što je bilo na Zemlji pretvoreno je u pepeo. Posle vatre došlo je zračenje, a jedan delić tih zraka pao je na nekolicinu naših prapredaka i ostavio traga u njihovim telima. Sićušni mozgovi su se raščlanili, čula na antenama su se aktivirala. Primali su podatke od okoline, usitnjene ćelije mozga su ih primale i prenosile kroz spletove čvorova. Mala logička mašina polako je, deo po deo, proradila.

A onda, nedugo posle prvog traga svesti, dva Sulija su otkrila da mogu razmeniti saznanja. To je tako šokirajuće da ja mogu da shvatim zašto je do današnjeg vremena opstala samo nejasna legenda o našem postanku. Prvim se Silima činilo da su od časa prodora svesti u njihove mozgove oni upravo rođeni i nisu znali za istoriju, za prošlost. Za njih nije postojalo vreme, osećali su samo sadašnjost. Tek posle nekoliko generacija počeli su da zagledaju u svoju prošlost.

- A šta je bilo sa Uspravnima? To mi nisi rekao. - podseti učenik Istraživača.

- Tačno, ali to i dolazi na kraj. - prihvati učitelj - Uspravni su se pojavili kasnije. Prošle su stotine generacija novih Sulija, koji su se uvukli u ove podzemne građevine Uspravnih, živeli su i izgrađivali svoju zajednicu. Onda su iz dubokih skloništa izmileli Uspravni i rastrčali se po površini. čekali su da utihne i poslednji trag zračenja u vazduhu i zemlji pre nego što su, spaseni, napustili svoje rupe. Razređena atmosfera propuštala je žestoke mlazove sunčevih zraka na ružni predeo. Ali vode je bilo još, i malo po malo priroda se oporavila. Pod toplim pljuskovima nikla je trava, puzavice su uzdizale svoje lišće ka suncu, iščilele su mušice iz svojih čaura, iz pećinskih jezera reke su donele ribu. Život je bujao, nadoknađivao izgubljeno.

- Novi Uspravni izmirili su se među sobom i zajednički prionuli na obnovu svojih staništa, svoje civilizacije. Najzad su shvatili posledice svojih starih sukoba.

- Ali, prema životinjama su ostali isti kao nekad. činjenicu da su Suli svesna i veoma napredna bića odbacili bi sa prezirom čak i da im je nekim slučajem pala na um. Sasvim različiti sistemi komuniciranja doprineli su da tako dugo ostanemo nepoznati jedni drugima. Mi ne možemo ostvariti takve komunikacije kakvima se koriste tvoji sunarodnjaci zbog drukčije građe tela, ali, otkrili smo, zahvaljujući tebi, da Uspravni mogu prihvatiti naš sistem preko pomoćnih antena koje ti imaš prikačene na glavi.

- Znači, ove antene - učenik dodirnu sićušne žice na čelu - nisu deo mog tela?

- Ne, nisu tvoje. Njih su ti pričvrstili Istraživači komunikacija... ali, da završim priču. Neprijateljstvo koje Uspravni pokazuju prema nama potiče, čini se, iz sećanja na naše prapretke koji su nekim svojim osobinama škodili

[1] [2] [3] [4] [5] [6]