Miroslav Trbović

ČOVEK KOJI NIJE POSTOJAO

[1] [2] [3] [4] [5] [6]

mnoštvom nepoznatih problema. Moraće istoriju pričati Uspravnom. Kako?

Na posteljici se ukaza pukotina i u istom trenutku mlaz tečnosti pokulja napolje kvaseći zidove kugle. Salom zaleluja nešto nalik na uzdah iznenađenja. Meka masa se smanjila i bledela, gubeći poslednje deliće životne energije.

Istraživač Kruga života dade nalog da se pristupi završnoj fazi Oslobađanja i mašine koje su do sada mirovale počeše da rade. Crpke izbaciše tečnost, a tri ogromne hvataljke spustiše se sa vrha kugle i upravljane veštom rukom Istraživača, uhvatiše svojim kleštima posteljicu na mestu gde je napukla. Sledećeg momenta veštačke ruke počeše da cepaju mrtvu masu.

Na postolju se polagano, deo po deo, ukazivalo golo telo Uspravnog, zračeći energijom mladog života koji se budio iz pasivnog sna. Hvataljke svukoše ceo omotač. Sa stropa se spusti oštro sečivo i preseče pupčanu vrpcu.

Uspravni ostade sam.

Posmatrači su zadržavali dah upijajući taj prizor, ukočeni na svojim mestima, u apsolutnoj tišini.

Istraživač Kruga života savršeno podveza pupčanik i komandova mašini da u kuglu pusti vazduh posebno dopremljen sa površine za ovu priliku.

U tom času učini mu se da je vreme stalo. U magnovenju je očekivao reakciju Uspravnog: “Hoću li uspeti da oslobodim ovo mladunče?“

Odgovor je usledio narednog trenutka - salom se prolomi jeziv krik šireći se kroz sve prostorije kolonije.

Uspravni je visio na užetu, glavom na dole i vrištao, zaglušujući čula posmatrača. Istraživač oseti ogromno olakšanje i odasla talase radosti. Mudri mu se pridružiše.

* * *

Istraživač istorije uđe u veliku odaju, gde je na mekim, platnenim dušecima, ležao Uspravni. čuo je njegovo disanje i osećao njegove snove. Pre nego što ode do svoga sedišta hteo je da osmotri to ogromno, strano biće, koje je mirno spavalo ne osećajući ničije prisustvo. Popeo se uz zid do stropa i onda je, lagano se krećući ivicama, posmatrao Uspravnog. U sebi je osećao divljenje prema tom velikom stvoru, ali i prema precima koji su se usudili da započnu takav poduhvat pun rizika i neizvesnosti.

Koliko je Uspravni uspeo da shvati od svega što se oko njega zbivalo, to je Istraživač istorije mogao tek da nagađa. čekao ga je prvi kontakt sa tim divom i uprkos saznanju da su mnogi njegovi prethodnici govorili istoriju Sula i Uspravnih velikom učeniku, mladi je naučnik osećao malo straha misleći na predstojeće trenutke. Možda je strah izazvan i sadržinom zadatka, jer do sada je Uspravni slušao običnu istoriju, a od danas, od ovog časa, trebalo je početi sa učenjem najtežeg poglavlja, i zato je tu bio novi Istraživač, koji je o postanku Sulija znao najviše.

Uspravni se budio i Sul požuri na svoje mesto, odakle je trebalo da održi ovaj čas. Dok se nameštao na svom postolju, Uspravni ga prijateljski pozdravi i to ga ohrabri. On zaključi da su Istraživači dodira izvanredno obavili svoj posao i da Uspravni vrlo dobro šalje svoje misli. Uzvrati pozdrav svom učeniku, zaboravljajući tog trenutka razliku između njih i zamoli ga da mu ukratko ispriča najvažnije delove iz dosadašnjeg gradiva.

Uspravni sa lakoćom ponovi najznačajnije lekcije, pokazujući odličnu sposobnost odabiranja, pa na kraju upita učitelja:

- Šta je na redu za današnji dan?

- Do sada si slušao o našem životu i o životu Uspravnih, ali ostalo je da se objasni postanak naših zajednica, a to ću ti ja opisati jer sam se time bavio i otkrio rešenje najveće zagonetke naše istorije.

Istraživač zastade trenutak pre nego što će nastaviti:

- Najranija istorija našeg društva bila je dugo u mraku neznanja, ali oduvek su se prenosile legende koje su govorile o strašnim danima vatre iz koje su nastali Suli. Ispričaću ti jednu legendu o postanku sveta i primetićeš da sećanja ne idu dalje od tih strašnih dana...

...”Prvo je bila vatra koja je žarila kroz večnost i prazninu. Osim plamenova koji su jurili bezdanom nije bilo ničega. Onda su nadošle vode iz beskrajnih dubina i donele zvuk i tamu. Kada su vode prošle, ostala je zemlja koja je još pušila od toplote. Na ugašenom zgarištu ostali su ugarci i pepeo. Najcrnji među ugarcima oživeli su, i to su bili Suli, naši preci. Na zemlji je bivalo sve hladnije i oni su pošli u njenu utrobu, gde je vatra još tinjala. Kada su pronašli mesto gde se moglo živeti, zaustavili su se i izrodili potomstvo”...

...kao što uočavaš, ovo je više bajka nego istorija, ali i ona mi je pomogla da dođem do rešenja. Naši stari jedino nisu uspeli da objasne kakva je to bila vatra i zašto su Suli izabrali Zemljinu utrobu za svoje stanište.

Istraživač se promeškolji, počeša se po glavi pa produži.

- I sam si primetio da je naš život kratak, u stvari kratak je za samo jednu jedinku u poređenju s tvojim, ali mi prenosimo iskustva na nove generacije, tako da svaki novi Sul ne počinje od početka nego već od rođenja poseduje izvesna znanja. Ta su znanja vezana za društvenu podelu i svako je za sebe malo, ali kako je sve što se radi u okviru naše zajednice vezano u potpun sistem, tako je i znanje naših bića ogromno.

- Dakle, u legendi se spominju vatra, praznina i večnost, zatim voda i ugarci. Gotovo sve legende sadrže te iste pojmove, ali trebalo je da se sve to logički poveže i utvrde tokovi između nejasnih uzroka i gotovih posledica. Pre svega, naš je postanak povezan i sa Uspravnima, ali kako su legende o nama i o njima potpuno razdvojene, ta je veza ostala skrivena za mnoge Istraživače istorije.

- A kako si ti uspeo da otkriješ da je povezan? - upita Uspravni nestrpljivo.

- Pa, u legendama o Uspravnima govori se da su oni iznikli iz utrobe zemlje, a kako je očigledno da se naš postanak vremenski podudara sa njihovim, pomislio sam da je zanimljivo to što smo mi ušli u zemlju kada su oni iz nje izašli. Sa nekoga sam gradilišta od Rukovodioca gradnje dobio zanimljiv predmet upravo dok sam se najviše mučio oko starosti Zemlje. Po legendi, Zemlja postoji toliko dugo koliko i Suli, a tačno znamo koliko je generacija prošlo od postanka. Iza jednog zida, miniranog prilikom gradnje novog Istraživačkog centra, graditelji su pronašli ukopanu mašinu za merenje vremena kojom se koriste Uspravni. Mašina je još bila ispravna, čak je i radila. Posle dugog i detaljnog ispitivanja mehanizma te naprave, Istraživač elektronike i ja otkrili smo da joj pogon daje generator pokretan međuakcijama atoma goriva. Pokazalo se da naši Istraživači atoma mogu sasvim precizno utvrditi vreme rada tog minijaturnog reaktora. Rezultat je bio iznenađujući i mnogi su ga pobijali oslanjajući se na svoj autoritet. Dokaz je, međutim, bio besprekorno izveden i nedvosmislen. Mašina za merenje vremena bila je mnogo starija od Zemlje.

- Bez obzira na protivljenja mnogih vodećih Istraživača, ja sam nastavio traganje za rešenjem te velike zagonetke.. Pitao sam se može li išta biti starije od Zemlje. Kako je jedini mogući odgovor bio negativan, morao sam poći od te nove činjenice - Suli su mlađi od Zemlje, a i od Uspravnih, jer su merač vremena oni napravili. To je bilo očigledno jer su znakovi na mašini bili jednaki znakovima koje Uspravni i danas upotrebljavaju.

- Znači, prvo Zemlja, zatim Uspravni, pa tek potom Suli. Trebalo je iz osnova izmeniti naša shvatanja, a to nije bilo ni malo lako.

Učitelj napravi predah, a učenik je netremice čekao nastavak ove zanimljive priče.

- Ali, mene su mučili drugi problemi. Legende govore o praznini i večnosti, i njih je trebalo smestiti između već postojećih Uspravnih i našeg postanka, Veliku vatru, pa i vodu, bilo je moguće ubaciti pre našeg postanka, ali “Večnu vatru, čiji plameni jezici jure praznim dubinama...” nisam mogao objasniti. To je toliko živopisno i toliko nemoguće da sam bezbroj puta morao da se zaustavim na tom mestu predistorije bolno lupajući glavom o zid neznanja. Mislio sam da bi najlakše bilo pripisati te redove subjektivnom izražavanju autora, ali ja sam već toliko zagrizao mamac, da sam tu pomisao terao od sebe. Kasnije sam shvatio da to i nije bilo neznanje već zid zvan tabu. Morao sam zaći u opasne vode zabranjenog mišljenja da bih tek na drugoj obali, daleko od naših navika, otkrio zastrašujuću istinu.

[1] [2] [4] [5] [6]