Miroslav Trbović

ČOVEK KOJI NIJE POSTOJAO

[1] [2] [3] [4] [5] [6]

Na zidnom satu otkucao je prvi čas posle ponoći. U prostorijama za hitne intervencije, na četvrtom spratu bolnice, primljen je pacijent sa teškim unutrašnjim povredama i krvarenjem. Dežurna ekipa užurbano se pripremala za operaciju. U prostoriji gde su se čuvale zalihe krvi bilo je tiho. Iz jednog mračnog ugla pažljivo oko motrilo je na velika, debela vrata hladnjaka. Mladi Obaveštajac već je nekoliko dana čekao priliku da izvrši svoj zadatak. Kodovi za prepoznavanje potrebnih podataka bili su još sveži i koncentrisani. Memoriju je pripremio čim je stigao i čiste ćelijice čekale su da impulsi skliznu do kodova i ispune ih. Poseban sistem za opreznost radio je punom snagom.

Dovoljna je bila mala nesmotrenost i već bi se našao pod nogom Uspravnog, a to bi, ne sme ni da pomisli, to bi dovelo u pitanje ispunjenje celog plana izgrađivanog tokom protekle tri generacije.

Zalihe krvi bile su na izmaku.

Otkako je u ogromnoj, mekanoj mreži, u laboratoriju B-5 dopremljen plod Uspravnog, Savet Mudrih odabrao je pet svojih članova da se brinu o Uspravnom i da razrade detaljan plan rada za sledeće generacije koje su morale preuzeti zadatak.

Sada se zna da odluka Prvog rukovodioca Zadatka snabdevanja, koji je kritičnog dana bio na dužnosti, nije bila bez osnova. U laboratoriji B-5 upravo se u to vreme istraživao Krug života Uspravnih i u kasetama su se nalazile boce sa crvenom tečnošću kojom su Uspravni bili ispunjeni. Prvi rukovodilac je znao da u meko tkivo posteljica mora ubrizgati tu tečnost ako želi da održi fetus u životu. Tog časa Mudri nisu bili svesni koliko im je bila naklonjena sreća dok su krvlju polako natapali zaštitnu opnu, jer tada još nisu znali za razlike u krvnim grupama. Kada su istraživanja ubrzana, otkrilo se da se samo pojedine krvi između sebe slažu, a mešavine ne mogu opstati. Sledeći korak na tom polju bilo je određivanje kodova određenih grupa kako bi se raspoznavale, što je uveliko olakšalo snabdevanje.

Njihovi su napori bili plodonosni. Uspravni je živeo, ne samo živeo nego i rastao. Za života druge generacije morala se čak opremiti nova laboratorija u ogromnoj hali, gde je Uspravni smešten sve do dana 0, a taj se dan sada, na pragu pete generacije, već opasno približio.

Drugi deo plana, koji je trebao da stupi na snagu pošto se Uspravni odvoji od posteljice, već je do u pojedinosti bio razrađen. Sa tehničke strane, problemi su se prilično lako rešavali, ali su neka pitanja neprekidno mučila mozgove Mudrih.

Koplja su se lomila kad god bi neko od njih spomenuo moralne norme. Vrhovni kodeks, po kojem je zajednica generacijama živela, sada je dolazio u sukob sa situacijom. U svojoj naseobini, Suli čuvaju Uspravnog i čak ga podstiču da postane samostalna jedinka, a otkada postoji zajednica, zna se da se Uspravni nisu zanimali za njih i neprekidno su pokušavali da ih potamane svim mogućim sredstvima.

Još nikome nije bila jasna svrha uzgajanja neprijatelja u koloniji, pa je dolazilo do žučnih polemika u Savetu. Nekoliko Mudrih zastupalo je mišljenje da se Uspravni, vremenom, može pripitomiti, a kasnije možda i poslužiti kao prvoklasan obaveštajac. Ti predlozi, međutim, nisu bili temeljiti, a Savet nije sebi smeo da dozvoli odlučivanje na osnovu neproverenih pretpostavki.

* * *

U polutami sobe sa hladnjacima, Obaveštajac je vrebao. Njega je često mučilo pitanje:

“Kako to da mi o Uspravnima znamo toliko mnogo, a oni o nama baš ništa, sem što pokušavaju da nas ubiju kad god nas opaze.?”

Obaveštajac se prenu iz razmišljanja jer baš tada u sobu uđe jedan Uspravni i lagano otvori vrata hladnjaka. Sul je pratio svaki njegov pokret. Prepoznao je štapove na koje je Uspravni vešao pune boce, dnom prema gore, i cevčice koje su na krajevima bile zatvorene štipaljkama. Kad je popunio dvanaest štapova, Uspravni izađe podešavajući svoj časovnik koji mu je visio na grudima. Mladi Obaveštajac na trenutak pomisli kako bi dao pola svoga života da sazna kada će se vratiti ovaj Uspravni i odmah pritrča prvoj cevčici. Tankom iglom probuši debeo, providni zid i odmah ispita crvenu tečnost. Krv je odgovarala kodovima i on uputi Predvodniku Nosača poruku da izvršenje zadatka može početi.

Pošto proveri i ostale boce, Obaveštajac se provuče ispod zatvorenih vrata u hodnik kako bi na vreme primetio opasnost i upozorio Nosače da se sakriju. Za to vreme Nosači su brzo obavljali svoj posao. Svaki je na leđima imao prikačenu posudicu u koju je Predvodnih sipao krv iz boce, ali oni nisu ispraznili ni jednu bocu već su iz svake uzeli po malo kako Uspravni ne bi primetili manjak. Nakon nekoliko minuta svi su se Nosači već vraćali u koloniju i Predvodnik obavesti Obaveštajca da je zadatak izvršen, pa požuri za poslednjim Nosačima.

Obaveštajac je bio zadovoljan jer će se vratiti u svoj dom na zasluženi odmor, a pored toga biće i pohvaljen za dobar rad. Pošao je nazad lagan kao perce, ali i taj kratki trenutak slabosti, to popuštanje zanosu posle uspešno obavljenog teškog zadatka, bio je dovoljan da mu oslabe izoštrena čula. Kao kroz san osetio je strujanje vazduha. Trag svetlosti koji ga preseče, bejaše poslednje što mu se urezalo u mozak, a već sledećeg trena, velika se noga svom svojom težinom spusti na njega.

Obaveštajac više nije postojao, ostala je samo zgnječena crna buba na plavom bolničkom podu.

Uspravni opsova.

* * *

U staklenoj kugli počelo je da se dešava nešto neuobičajeno. Dežurni Suli tek što su primili dužnost, a impulsi sa prefinjenih, minijaturnih instrumenata ih uplašiše jer su prethodnici izvestili da je u njihovoj smeni bilo sve normalno. Uspravni se pomerao, to su lepo mogli da vide, ali i pre se dešavalo da plod menja svoj položaj pa nije bilo razloga za zabrinutost. Dežurni napregnuto prihvatiše poruke sa senzora. Protumačena, ona uzdrma svako od tih malih bića.

Mašine su javljale:

“Strukturne promene na omotaču. Prenos kanalom 28. Izveštaj - dva perioda - memorija 107/552.”

Glavni laborant brzo posla poziv svim članovima Saveta i još jednom pogleda posteljicu. Korona je nemirno treperila, ujednačeni bljesak menjao je boju, kidao se i ponegde već gasnuo.

U salu uđe Istraživač Kruga života, odmah zatraži obaveštenja i pošto ih dobi pristupi komandnom stolu.

Već su pristizali i ostali Mudri, pa se Glavni laborant povuče u dno prostorije. Istraživači iz tima žurno su pristupali svojim mestima, a drugi su se penjali na galeriju kako bi što bolje pratili zbivanja.

Istraživač Kruga života uskoro se obrati prisutnima:

- Dozvolite mi da vas, pre svega, obradujem. Analizator je upravo dao prvi rezultat i uskoro možemo očekivati oslobađanje Uspravnog.

Talasi odobravanja zalelujaše između mnogobrojnih antena u velikoj sali.

- Potpuno smo ovladali metodom prihvatanja Uspravnog, - produži Istraživač - i nemamo razloga da strahujemo očekujući taj trenutak. Lično sam prikupio sve podatke potrebne za nesmetano odvijanje postupka radi oslobađanja Uspravnog od posteljice. Posebno se zahvaljujem grupi konstruktora koja već dugo neumorno radi i stvorila je uređaje bez kojih Uspravni ne bi opstao na ovom mestu. Sada vas puštam da sami pratite nastupajući događaj. Hvala.

Gledaoci se primiriše i usmeriše svoje posmatračke talase prema ogromnoj, prozirnoj kugli. U njihovim se glavama odražavao nezamisliv prizor, koji, iako stotinama puta umanjen, nije mogao izgubiti na grandioznosti. Svojim je dimenzijama ležaj Uspravnog stvarao kod Sulija izuzetno snažan utisak. Posteljica je pulsirala u svom ležištu i odbacivala sve više energije, stvarajući oko sebe maglovit omotač. Analizator je davao podatke o stanju ploda i posteljice.

[1] [2] [3] [4] [5] [6]