PRIČE
Miroslav Trbović: ČOVEK KOJI NIJE POSTOJAO
Pokušaj
spašavanja nije uspeo. Niz bele, porculanske zidove polako se slivala i
bledela crvena tečnost, stapajući se s kapljicama vode. Na dnu kadice
drhtuljila je pihtijasta masa i u njoj je još koji trenutak živelo
maleno biće. Srce je još refleksno poigravalo u grudima, neumorna pumpa,
ne veća od naprstka.
Nikoga
to više nije zanimalo, oči su bile uprte u vešte ruke čoveka koji se
trudio da zaustavi krvarenje i da spase ženu. Jedna od pomoćnica priđe
slivniku i pusti jak mlaz vode. Struja zahvati mrki grumen i povuče ga za
sobom u otvor.
Voda
se probijala kroz cevi u sve veću tamu, kroz tunele do širokog kanala u
kojem je silovito tekla prljava tečnost. Posteljica uroni u kanal,
nekoliko sekundi potom ispluta na površinu, bujica je ponese i gurnu niz
kanal prema obližnjem zavijutku. Zanoseći se u okuci, voda se prelevala
preko nevelike zaravni pokraj levog zida tunela, ostavljajući na njoj veće
predmete koji su na tom mestu ostajali nasukani sve do jutra, kada bi ih
viši nivo vode odneo dalje.
Struja
donese posteljicu do okuke i jedan je talasić baci preko stepenika.
Mekana se masa zakotrlja po betonu i zaustavi uz sam zid koji se
vertikalno dizao prema tavanici.
Voda
je do ponoći još opala i beton oko posteljice počeo je da se suši od
zagušljive vreline koja se širila iz debelih cevi koje su se pružale
podno stropa. Dugo ništa nije remetilo utihnuli žubor vode koja je
curila iz priključnih kanala. A onda se javi čudan šum, kao tiho škrgutanje,
najpre iz dubine hodnika, zatim u blizini. Postepeno je zvuk ovladao
prostorijom, ne jačinom već umnoženošću, kao žamor daleke svetine.
Iz otvora na zidovima, sa galerija i tavanice, prema suvom, betonskom
platou, kretala se tiha gomila, hiljade sporih, ali upornih bubica.
Grupice
su istraživale sve što bi im bilo na putu i pažljivo odabirale ono što
je moglo poslužiti za preradu. Komadi hleba, kosti, poluprazne konzerve i
folije obeležavane su posebnim znacima. Tragači su nastavljali svojim
putem, a za njima su dolazile veće grupe koje su se prihvatale
usitnjavanja obeleženih objekata. Rezači su išli od jednog do drugog i
sekli ih malenim testerama, ostavljajući iza sebe gomile mrvica. Sa zida
bi se tada spuštale duge kolone Nosača da obave poslednji deo posla.
Svaki bi Nosač uzeo po jedan komadić sa gomile i vraćajući se u red,
kretao bi nazad, ka zidu.
U
potpunom mraku podzemlja, između betonskih zidova koje je gradio uspravni
Dvonožac, živela je svojim životom mnogočlana kolonija Sulija.
Uspravni nikada nije svraćao u ovaj strmi tunel. Patrole su ga ponekada
viđale, ali daleko od svoga staništa, u Velikom kanalu. Mudri su
govorili da nema opasnosti za koloniju jer Uspravni ne mogu dopreti do
nje.
U
svojoj koloniji, do koje svetlost nikada nije doprla, Suli su živeli i
delali u, od pamtiveka, nenarušenom skladu. Mudri su posmatrali druga bića,
upoređivali ih sa sobom i pitali se zašto kod drugih često dolazi do
smetnji u odnosima, a kod njih nikada. Odgovor im je dugo izmicao, iako se
svakodnevno osećao oko njih i u njima samima. Tek posle mnogih generacija
spoznali su pravila po kojima se neka zajednica razvija. Među tim
pravilima našlo se i jedno koje govori o komuniciranju i njegovom
stepenovanju. Milioni impulsa koji se u sekundi talasaju između njihovih
prijemnika i odašiljača omogućavali su Sulima da besprekorno održavaju
visoku organizovanost odnosa u svojoj zajednici.
* * *
Jutro
se primicalo, a još jedna grupa Tragača je bila na platou. Predvodnik se
polako približavao zidu uz koji je, beživotno opuštena, ležala gomila
još vlažnog zaštitnog tkiva. Tragačevi su se impulsi vraćali i beležili
mutnu sliku prepreke koja mu se isprečila na putu. Već je mislio da neće
ništa naći, i ova slika, polako postajući jasnija, nije ga obradovala
jer je već osećao umor.
Obrisi
su se izoštrili, ali masa je bila slojevita i u središtu se nazirao neki
novi oblik. Tragač se primače još dvadesetak koraka. U mekom omotaču
čije su granice izmakle iz tragačevog vidokruga, u čudnom položaju,
lebdeo je Uspravni sa izuvijanom vrpcom koja je ulazila u njegovo telo!
Svetleća korona ostade nekoliko trenutaka u tragačevom mozgu kada se
instiktivno povukao i priljubio uz tlo. Videći reakciju Predvodnika,
pratioci učiniše isto, mada nisu znali uzrok - dešalavalo se i ranije
da na platou naiđu na opasne predmete.
Predvodnik
je razmišljao samo delić sekunde i onda uputi poruku neposredno Prvom
rukovodiocu Zadatka. U brzini, Tragač nije dao nikakvo objašnjenje i
Prvi rukovodilac primi jedino:
-
Uspravni u rejonu 16! OPASNOST! Uspravni u rejonu 16!
Nit
neverice provuče se kroz misli Prvog. On potraži pomoć od Pomoćnika za
opasnosti. Ovaj izdade nalog za opšti alarm i zatraži od Tragača iz
rejona 16 detaljnije objašnjenje prve poruke. Tragač predvodnik ga
obavesti o okolnostima pod kojima je naišao na Uspravnog. Pomoćnik zatraži
dimenzije i pravac kretanja objekta, pa kad dobi odgovor, naloži
Predvodniku da ponovo osmotri telo, a istovremeno da prenosi odraz Prvom
rukovodiocu i Pomoćnicima.
Nakon
tog prenosa, Pomoćnik javi Tragaču da ostane na oprezu dok se ne
preduzmu hitne mere za rešavanje ovog slučaja, pa se okrete Prvom
rukovodiocu radi savetovanja.
-
Mislim da je to zaista Uspravni, ali dimenzije i položaj tela su veoma
neobični. - reče on.
-
Poslaćemo Ispitivača tela da pregleda Uspravnog, a i mi možemo krenuti
u rejon 16. - odluči Prvi.
Pomoćnik
za opasnosti ne uzdrža se od komentara:
-
Hrabri ste.
Prvi
se samo lagano nasmeši titravim talasima jer njegova usta to nisu mogla
izvesti.
Kada
su stigli, Ispitivač tela je već završavao pregled. Talasima za analizu
pretražio je svaki delić tela Uspravnog. Ubrzo on priđe Prvom
rukovodiocu i podnese izveštaj:
-
Nema sumnje da je ovo Uspravni. Konstitucija mu je identična sa nama
poznatim tipovima. Međutim, zbunjuje činjenica da mu Krug života nije
samostalan kao kod ostalih Uspravnih, već je vezan za omotač u koji je
smešten. Po mom mišljenju, to je prelazni tip u fazi stvaranja i vezan
je, prema našim ranijim saznanjima, za drugog Uspravnog, bolje rečeno,
prelazni tip se razvija u telu Uspravnog sve dok ne ojača toliko da može
da se uključi u Krug života. Ovaj primerak je otrgnut od njegovog
nosioca pre tog stepena razvoja. Međutim, iako ne može opstati izvan
drugog tela, ovaj Uspravni pokazuje znake života.
-
Hoćete reći da je ovo ovde živo?! - prekide ga Prvi pokazujući na
posteljicu.
-
Da. - ubedljivo će Ispitivač tela.
-
Zašto mi onda držite predavanje? Koliko vremena još može živeti, šta
mislite?
-
Najviše četiri plusperioda. - odgovori Ispitivač.
-
Hvala. - reče Prvi rukovodilac i uputi jedinstvenu poruku svim svojim
Pomoćnicima: “Pažnja, primenjujemo postupak 3.027. Objekat iz
rejona 16 pripremiti za obradu. Odredište - laboratorija B-5. Ponavljam,
rejon 16, sistem 3.027, LB-5. Ja idem na odredište da pripremim ekipu za
prijem. Dužnost predajem Pomoćniku za opasnosti. Kraj poruke,
hvala.”
Zatim
se obrati zameniku:
-
Možete najaviti prestanak alarma. Nadalje postupajte prema planu za
povratak sa Zadatka. I, molim vas, požurite jer je ostalo još veoma malo
vremena do Visoke vode.
-
Sve će biti po planu izvršeno, ne brinite. - odgovori Pomoćnik.
Prvi rukovodilac Zadatka žurno zamače u najbliže udubljenje kako bi što pre stigao u LB-5, a tog trenutka sa stropa poče polako da se spušta velika mreža.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
 |
 |
|
|
|
