Lidija Beatović

BUNDEVA

Deset minuta pred dogovoreni polazak, Tina otvori vrata istog trena kad je Miloš pritisnuo zvonce. Ćutke ga uvede u dnevnu sobu a onda nervozno upre prstom u bundevu na sofi. Unutar bundeve je gorela sveća i slab dim se izvijao iz otvora bundevinih očiju, nosa i usta. Odrezani vrh bundeve bio je pričvršćen čačkalicama sa malim koktel-kišobranima a na peteljci je bila zavezana bela mašna, od iste svile kao i domino.

- Čemu ova bundeva? - zapita Tina sumnjičavo. - Ajde domino, mada mi je i to glupavo do zla boga, plus je najmanje dva broja preuzak u grudima, ali čemu, zapravo, ova bundeva? Kog đavla da vucaram bundevu sa upaljenom svećom? Osećam se ko potpuni kreten i bez toga, već pola sata razmišljam kako da izbegnem komšije da me, ne dao bog, vide kako...

- Čemu bundeva...? - Miloš je prekine - ...to je zaista dobro pitanje, Tina, zaista vrlo dobro pitanje; čemu bundeva na maskiranoj zabavi u noći veštica? Šta bi to, po tebi, bilo prikladnije? Buket šargarepa?

- Bundeva je detinjasta - odvrati Tina, sad već sasvim svađalački raspoložena. - Bundeve su za decu i morone a ti mi svo vreme tvrdiš kako će to biti žešće sofisticirana Crna Misa, sa sve nekakvom čorbom od slepog miša i žabljim batacima i zmijskim filetima i gosn Belzebubom lično! Želim da znam kud me zapravo vodiš, i kakva je zapravo zabava u pitanju, to je sve. Jel' to ja zaista mnogo tražim?

Miloš uzdahne i umorno se izvali na sofu. - Vodim te u jednu vodenicu na nekih dva sata vožnje od grada, gde nas čeka gomila vampira, zombija, vukodlaka i veštica, da ti ispiju svu krv i samelju te u mlinu za kukuruz, e ne bi li iz tebe iscedili eliksir večite mladosti i lepote. Zar to nije fer upozorenje? Zar ti ne daje poštenu predstavu o svemu što te zapravo tamo čeka? A ti sad možeš lepo da odlučiš da uopšte nikud ne idemo večeras, da ostanemo ovde i gledamo televiziju, dok ležimo na kauču i žderemo sendviče sa parizerom i sirom, samo nemoj posle da mi cmizdriš kako te nikud ne vodim i nikad ne izvodim. Jel to fer? Naravno da je fer. I nemoj se slučajno ždereš što sam dao skoro dvesta eura po glavi za nas dvoje, nemoj molim te da se živciraš što sam hteo da te malko razonodim, da te izvedem tamo gde do sada nisi bila i gde niti jedna od tvojih vajnih glupača sa posla neće moći ni da prismrdi jer su karte za ovaj maskenbal rasprodane još tamo u julu! Zaboravi slobodno na sve to, zato što sad definitivno nećemo ići na ovaj maskenbal, samo zato što moroni u vodenici zahtevaju da sve prisutne dame sa sobom nose bundevu!... - umukao je naprasno i raširio ruke u frustraciji - ...mislim, sad već i ja shvatam da je to zaista uvredljivo i ponižavajuće koliko i da su tražili da nosiš gaće na glavi ili tampone u ušima, tako da. pusti. Bolje da ne idemo nikud. Sprži nam po tri jaja, pa da večeramo, ceo dan sam se čuvao za tu večeru pa sad već padam s nogu.

Neko vreme je vladala značajna tišina a onda se Tina najzad nasmeši i uzdahne - ... stvarno si dao tolike pare...? Dobro, 'ajde, nosiću i bundevu, ako treba, jebala ih bundeva. Ali ti da je nosiš do kola, samo mi još fali da me komšije vide kako šetam u ovom čaršavu, sa bundevom pod miškom.

------------
Desilo se da je Tina ipak viđena tu veče, i to viđena upravo od komšinice baba Stane, kojoj ama baš niti jedno zbivanje u soliteru nije moglo da promakne. Tina je tako viđena poslednji put, negde oko pet popodne, kako sa Milošem čeka lift, uvijena u nekakav bog-te-pitaj svilen čaršaf, krojen kao oni kombinezoni za građevince, pa još i sa bundevom pod miškom. Ludača - pomislila je baba Stana to veče - stvarno ludača; jadan taj Miloš, zaista, niti jedna žena da mu bude normalna i da sastavi makar godinicu bračnih dana a on sasvim fin čovek, taj Miloš, sasvi fin i tih i pristojan i vrlo, vrlo lep na oko, a i svake godine se čini sve nekako lepšim i mlađim.