ART-Anima AKTUELNO

Prethodne nedelje nismo na sajtu imali novih proza, niti novih predstavljanja, ali ovog puta smo u prilici da vam ponudimo nešto sasvim posebno.

Pričom "Bler Alfa", koja je 2006. godine dobila nagradu "Lazar Komarčić" za najbolju naučnofantastičnu priču, predstavljamo Slobodana Škerovića, slikara, pisca i pesnika, koji u svojim delima razmatra odnos tradicionalne duhovnosti i visoke tehnologije. Škerović kao autor i urednik aktivno učestvuje u signalističkom pokretu od 2001. godine, a do sada je objavio zbirke pesama "Srca" (1987) i "Indigo" (2005), te zbirku eksperimentalne proze "Sve boje Arkturusa" (2006).

Večeras u 19 časova, na tribini društva "Lazar Komarčić" biće predstavljen roman Stefani Mejer "Sumrak".

Bela Svon se preselila iz sunčanog Feniksa u Forks, najkišovitije mesto u SAD, ali nipošto i najdosadnije: Bela se zaljubljuje u potpuno neobičnu i opasnu osobu, vampira Edvarda koji živi u Forksu sa svojom porodicom.

"Sumrak" je romantični vampirski roman namenjen tinejdžerima koji se nedavno pojavio u izdanju "Evro Đuntija". O vampirskom romanu, fantastici za tinejdžere i o samom romanu, govoriće gosti iz izdavačke kuće "Evro Đunti" i domaćini Vladimir Lazović i Jovan Ristić.

Da će ovo biti posebno interesantno književno veče govori i najava predsednika LK-a, Zorana Stefanovića, da izdavačka kuća Evro Đunti ima planove da se upusti u objavljivanje domaće fantastike, te da će i o tome biti reči na samom predavanju.

Tribine društva "Lazar Komarčić" se održavaju na prvom spratu beogradskog Doma omladine (ulaz iz Makedonske ulice).

Još jedno u nizu specijalnih izdanja fanzina Društva ljubitelja fantastike "Lazar komarčić", Emitor #466, ulazi u proces štampe. Ovoga puta specijal pod nazivom "101 lice naučne fantastike", predstavlja leksikon velikana SF-a, koji je sačinio književnik Ilija Bakić.

Leksikon je nastao sabiranjem Bakićevih članaka pisanih za časopise Astronomija i Danas u periodu od 2003. do 2007. godine. Na 232 strane, koliko leksikon sadrži, nalazi se ravno 101 članak o književnom opusu istog broja pisaca naučne fantastike. Sadržaj "101 lica naučne fantastike" smo zbog obimnosti objavili samo na forumu, pa ukoliko želite da pogledate šta vas to sve očekuje u leksikonu, kliknite ovde.

Ovo jedinstveno delo namenjeno je svima onima koji žele da na pravi način upoznaju SF žanr, ali takođe i svima onima kojima je potrebna prava preporuka za dobru knjigu.

Goran Skrobonja je na svom blogu, pri sajtu izdavačke kuće Laguna, objavio tekst koji se nastavlja na jučerašnju vest i detaljnije otkriva ideju o pokretanju akcije među domaćim autorima fantastike na prikupljanju priča tematski vezanih za televiziju kao medij. Cilj celog poduhvata je priređivanje žanrovske antologije priča o televiziji, ali Skrobonja otkriva i mogućnost da ova antologija bude prva u nizu tematskih antologija “zajedničkog sveta”. Poseban kuriozitet za ceo poduhvat jeste i nagoveštaj mogućnosti da bi iza objavljivanja ove antologije stala jedna od najjačih domaćih izdavačkih kuća, Laguna. Da li će biti tako, ostaje da se vidi, a mi vam u nastavku prenosimo ceo tekst objavljen na Goranovom blogu:

Poslednji emitovani serijal popularnog „realiti“ programa na jednoj domaćoj TV stanici inspirisao me je za novu priču. Kada sam je dovršio, palo mi je na pamet da angažujem i druge aktivne pisce žanrovske proze da i sami napišu po pripovetku koja bi tematski bila vezana za televiziju kao medij, fenomen ili struku – pa bila to televizija iz herojskih vremena Miće Orlovića i Kamenka Katića, televizija smeštena u neku alternativnu Srbiju, ili daleku, daleku budućnost. Jedini uslov bio je da dostavljeni radovi budu dužine između 5 i 75 autorskih kartica teksta, a to za koji će se podžanr opredeliti – SF, horor, alternativnu istoriju, noir – prepustio sam autorima.

Svrha tog poziva jeste priređivanje žanrovske antologije priča o televiziji, kao začetka serijala tematskih, ili tzv. antologija „zajedničkog sveta“. Na moje veliko zadovoljstvo, interesovanje su pokazali neki od veoma značajnih i zapaženih savremenih pisaca fantastike – najpre Aleksandar Marković i Ilija Bakić, a odmah zatim i Zoran Stefanović, Dejan Ognjanović i drugi. Izgleda da svako od nas ima šta da kaže o ovom mediju bez kojeg život verovatno ne možemo ni da zamislimo, te će ova antologija u nastajanju postati zbornik radova aktuelnih stvaralaca žanrovske proze i svojevrsna izložbena vitrina za delo mnogih vrsnih, zanimljivih i osobenih pisaca koji se danas u Srbiji bave fantastikom.

Antologija bi trebalo da bude kompletirana do jeseni ove godine. a uvaženi čitaoci zainteresovani za to kako bi ova knjiga mogla da izgleda sada su u prilici, zahvaljujući ljubaznosti Lagune, da pročitaju odlomak iz priče sa kojom je čitava stvar započela.

Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" iz Zrenjanina raspisala je književni konkurs "Ulaznica 2008" za neobjavljene priče, pesme i eseje.

Pravo učešća na književnom konkursu "Ulaznica 2008" imaju svi autori sa područja Balkana koji pišu na bhs jezicima.

Radovi se primaju do 15. septembra 2008. godine na adresu Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin", Trg slobode 2, 23000 Zrenjanin, Srbija sa naznakom: za Konkurs "Ulaznica 2008".

Otkucani ili odštampani radovi potpisuju se šifrom, a rešenje šifre sa podacima, brojem telefona, adresom i e-mail adresom autora šalje se u posebnoj koverti koji se prilaže uz radove. Očekuje se da stigne najviše do 5 pesama, 3 priče i 3 eseja. Rukopise slati u dva primerka. Rukopisi se ne vraćaju.

Odluku o nagradama koje se sastoje od novčanog iznosa, diplome i objavljivanja u posebnom broju časopisa Ulaznica doneće žiri koji će imenovati redakcija časopisa. Proglašenje dobitnika i uručenje nagrada obaviće se na završnoj svečanosti u Gradskoj narodnoj biblioteci "Žarko Zrenjanin", u Zrenjaninu u petak, 12. decembra 2008. godine. Tom prilikom biće promovisan broj Ulaznice u kojem će biti objavljeni nagrađeni radovi.

Za bliža obaveštenja obratite se na telefon +38123566210 ili na e-mail adresu ulaznica@zrbiblio.org.

Iako nije reč o pravom konkursu - već je pre reč o "akciji" ili "pozivu kolegama", biće interesantno videti kako će se ova stvar razvijati - poznati domaći pisac Goran Skrobonja je pozvao kolege preko foruma Znaka sagite da napišu priču o televiziji kako bi potom bila objavljena antologija iz jednog takvog "zajedničkog sveta", javlja PISB.

Kako sam Goran piše: "Upravo sam dovršio horor pričicu inspirisanu televizijom, a onda u razgovoru sa Saletom Markovićem i Ilijom Bakićem zaključio kako bi i njima bilo zanimljivo da napišu nešto na istu temu... poput onoga što se odavno već radi napolju, i donekle nalik na Ugriz strasti? Ta knjižica bi eventualno bila prva u nizu, a što se tiče tema za neke buduće - pa, sky is the limit..."

Pošto se Skrobonja samoproglasio za "samozvanog urednika TV antologije" evo i "pravila":

2. Dužina: nebitna, samo da nije minijatura (razlog je naprosto da ne bude prevelike neravnoteže; moja priča ima oko 25 šlajfni, a sve od 5 pa do 75 je prihvatljivo).

3. Tema - bilo šta što ima veze sa televizijom kao fenomenom, medijem, strukom itd, pa bila to televizija iz vremena Miće Orlovića, iz neke alternativne Srbijice ili daleke budućnosti.

U najnovijem broju časopisa "Treće oko", koji se na kioscima pojavio u utorak, 6. maja 2008, objavljen je prikaz zbirke "Gradske priče 3 – fantastika“, koju čine odabrane priče sa našeg stalnog konkursa, ali i dela nekih od najznačajnijih imena domaće fantastičke proze.

U rubrici "Nova izdanja“, pod naslovom "Šta je život, nego fantazija“, preko cele jedne strane, štampan je tekst Slavoljuba Markovića, koji prenosimo u celosti:

Pred čitaocima je zbirka kratkih fantastičnih priča tridesetak autora, koja predstavlja trenutne domete ovog žanra u Srbiji i okruženju

Kruševački nedeljnik "Grad“ obeležio je šestu godinu izlaženja objavljivanjem još jedne knjige. Kao i prethodne dve zbirke "Gradskih priča“ i ovu, treću, čine kratke priče, ali ovog puta iz domena fantastike, naučne fantastike i horora. U pitanju je čak tridesetak radova i isto toliko autora, izabranih sa konkursa koji su prošle godine raspisali nedeljnik "Grad“ i Internet portal posvećen fantastičnoj literaturi "Art-Anima“ i dopunjenih pričama po narudžbini. Jedan od urednika zbirke, Dragoljub Igrošanac, tim povodom kaže:

- Želja je bila da se poštovaocima ovog žanra predstavi zbirka odabranih radova sa stalnog konkursa za kratku priču, ali budući da su odabrani radovi izuzetni, po kvalitetu, ali i kratkoći, javila se potreba za dodatnim pričama. Kontaktirali smo najistaknutije domaće autore fantastične književnosti, kako bismo nadgradili zbirku. Na naše prijatno iznenađenje, odziv pozvanih autora bio je izuzetan, pa će knjiga u neku ruku predstavljati trenutne domete kratke domaće fantastične priče.

Ovom knjigom nedeljnik "Grad“ nastavlja kontinuitet svoje izdavačke produkcije, naslonjene na praktično stalni konkurs za kratku pisanu formu koja se, iz nedelje u nedelju, objavljuje na njegovim stranicama. Izbor fantastike kao žanra procenjen je kao dragocen za autore, koji su dobili mogućnost objavljivanja, ali i čitalačku publiku kojoj je na ovaj način predstavljen bitan deo književne scene koja je na našim prostorima, sticajem okolnosti, nepravedno zapostavljena. "Grad“ se, tako, deklarisao kao jedan od retkih listova u zemlji koji je standardizovao rubriku priča iz domena ovog žanra, okupljajući malo poznate, ali i renomirane autore iz zemlje i okruženja (uključujući i dijasporu). Rezultat toga je i ova zbirka.

Nikola Tesla je svojevremeno primetio da su naši prvi poduhvati sasvim instinktivni i proističu iz žive i nedisciplinovane mašte. Ali, da bi jedna priča bila fantastična, sa današnje tačke gledišta, koju je u predgovoru „Prosvetine knjige fantastične priče“ definisao Aleksandar Gatalica, ona mora biti uronjena u realnost, mora biti derivacija ili zakrivljenje poznate i predvidljive svakodnevnice.

Gledano iz današnje perspektive fantasti su najčešće bili vizionari, čiju je literaturu stvarnost i te kako umela da materijalizuje. Zato fantastična literatura često i podseća na katalog obaveza koje predajemo nastupajućem vremenu i njegovim tehnologijama uma.

Pred čitaocima su, tako, nastavljači žanra Bokača, Edgara Alana Poa, Gogolja, Kafke, Borhesa, Dina Bucatija, Artura Klarka, Kiša, Glišića, Pekića i ostalih autora koji su umeli da izmaštaju sjajne fantastične svetove, ostajući zapitani pred mestom čoveka u svakom od njih. Fantastika, uostalom, suprotstavljajući realnosti nadnaravno, nastupa i kao kritika svega što je dato, vidljivo, oveštalo. Prostori koje, pritom, ostavlja autorima, ograničeni su samo njihovom maštom.

A potpisnici upravo objavljene zbirke, među kojima su priznati autori žanra: Milivoj Anđelković, Ilija Bakić, Vladimir Lazović, Dragan R. Filipović, Laura Barna, Ivan Nešić, Lidija Beatović, Oto Oltvanji, Dejan Ognjanović, Tamara Lujak, Darko Tuševljaković, Uroš Petrović... svi zajedno, i svaki od njih pojedinačno, pokazali su da im nije nedostajalo ni mašte, ni inspiracije i stvaralačkog nadahnuća.

Čitaocima je ostavljeno da na marginama priča ove zbirke, između svih ponuđenih, pronađu sopstveni svet fantastike.

Izdavačka kuća Alnari najavila je da će objavljivati šest novih naslova mesečno u nedavno pokrenutoj ediciji "Autlet" (Outlet), koncipiranoj prema zapadnom modelu džepnih izdanja u kojima se štampaju najbolji svetski bestseleri po izuzetno povoljnoj ceni, javlja Tanjug, a prenosi PISB.

U pitanju su knjige koje su za kupce sa dubljim džepom prvo ugledale svetlost dana u tvrdom povezu i velikom formatu, a kada se iscrpe mogućnosti da se prodaju po toj visokoj ceni, a postigle su veliku popularnost, dobijaju i džepno izdanje.

Ime nove edicije u prevodu znači jeftinija cena za najbolju robu koja nije više novitet, a njene knjige staju samo 199 dinara.

Osim po atraktivnim naslovima i pristupačnoj ceni, ova jedinstvena edicija na našem tržištu izdvaja se i originalnim dizajnom i formatom.

Među naslovima koji su ušli u izbor za ovu ediciju našlo se i klasično delo naučne fantastike "Čovek u visokom dvorcu" Filipa K. Dika. Alnari je ovo delo objavio ranije (238 str. - meki povez - 145x205mm, 421.00 din) ali je ono rasprodato.

Prema rečima predstavnice za štampu Alnarija Ane Babović, ovom edicijom se žele zadovoljiti ukusi čitalaca različitih interesovanja i generacija (trileri, misterije, avanture, SF).

Goran Skrobonja, pisac horora i čovek koji je preveo najznačajnija dela Stivena Kinga i Dena Simonsa, na forumu Znaka sagite je objavio novost da će Kingov roman "To", za koji je Skrobonja radio prevod početkom devedesetih, izaći iz štampe nakon 20. maja ove godine, pod etiketom izdavačke kuće Alnari. Skrobonja navodi da će se ovaj kultni naslov, koji donosi jezivu priču o deci suočenoj sa iskonskim zlom ovekovečenim u liku klovna Penivajza, prodavati u kompletu od dve knjige u kutiji, i da će to biti odlična prilika za sve ljubitelje horora i poštovaoce dela Stivena Kinga da obnove ili upotpune svoje kolekcije izuzetno vrednim naslovom.

Podsećanja radi, roman "To" je na našem tržištu prvi put objavljen pre sedamnaest godina u ediciji izdavačke kuće Košmar.

Vest da je novosadska izdavačka kuća Solaris objavila Tolkinovog "Hobita" sa komentarima, pojavila se u više domaćih glasila. Mi prenosimo tekst koji je štampan u dnevnom listu Blic:

"U jednoj rupi u zemlji živeo je hobit." Ovom rečenicom počinje Tolkinov roman "Hobit" koji prethodi slavnom "Gospodaru prstenova". Iako je njegov značaj veliki za razumevanje Tolkinove mitologije, "Hobitu" je uvek posvećivano manje pažnje nego njegovom "nastavku". Roman je objavljen 1937. godine i doživeo je iznenađujuće dobar prijem kod publike i kritike, pa je Tolkin odmah počeo s radom na "Gospodaru prstenova". Za čitaoce širom sveta, "Hobit" predstavlja ulaznicu u čarobni svet Srednje zemlje, postojbinu vilenjaka, čarobnjaka, patuljaka, bauka, zmajeva, orka i ostalih bića opisanih u "Gospodaru prstenova" i "Silmarilionu".

Novosadski "Solaris" objavio je prošireno i potpuno redizajnirano izdanje "Hobita" s komentarima Daglasa Andersona, koji daju detaljne odgovore na pitanja o izvorima, junacima i mestima pomenutim u Tolkinovom klasiku za sva vremena. S Andersonovim beleškama i originalnim tekstom priče koji je u celosti restauriran i ispravljen, integrisano je preko 150 ilustracija, vizuelnih interpretacija "Hobita". Tolkinovi originalni crteži, mape i kolor slike su takođe u knjizi, što sve zajedno čini pravu raskoš raznovrsnih informacija.

"Hobit sa komentarima" otkriva kako je Tolkin pisao, šta je sve na njega uticalo i šta ga je interesovalo i kako se sve to odražava na detalje iz Srednje zemlje. Ova knjiga daje dragocen pregled Tolkinovog života, istorijat objavljivanja "Hobita" i objašnjava kako se svaki aspekt ove priče uklapa u ostatak Tolkinovog izmaštanog sveta. Saznajemo kako je Golumov lik modifikovan da odgovara pravoj prirodi Jedinog prstena, čitamo kompletan tekst "Pohoda na Erebor", Gandalfovu priču o pripremi ekspedicije na Erebor i slanju Bilba s patuljcima.

Nakon što je promovisan na najvećoj hrvatskoj konvenciji ljubitelja naučne fantastike, SFerakonu, drugi broj časopisa posvećenog SF prozi i teoriji, UBIQ, našao se u prodaji. Budući da je prvenac ovog časopisa bilo moguće kupiti i u beogradskoj knjižari „Alan Ford“, za očekivati je da će srpski čitaoci na isti način moći da dođu i do ovog broja. Čitaoci sa područja Hrvatske časopis mogu kupiti u knjižarama Profila ili putem web sajta www.superknjizara.hr, dok slovenačka čitalačka publika do časopisa može da dođe preko striparnice Buch (Ljubljana).

Ono što “dvojka” donosi, već smo na ovom mestu naveli ranije, ali nije na odmet da se još jednom ponovi. Dakle, sadržaj drugog broja UBIQ-a izgleda ovako:

Nikica Gilić: Filmska fantastika i znanstvena fantastika u kontekstu teorije žanra

Aleksandar Žiljak: Bibliografija hrvatske znanstvenofantastične novele i minijature za 2006. i 2007. godinu

Povodom smrti jednog od najvećih fizičara 20. veka, Džona A. Vilera (1911-2008), u sredu, 07. maja (18h), u Maloj sali Kolarčeve zadužbine, naučni savetnik Dr Milan M. Ćirković održaće predavanje pod nazivom "'Poslenji superheroj' fizike 20. veka".

Ovo predavanje svakako može biti interesantno ljubiteljima naučne fantastike i autorima koji stvaraju u tom žanru, jer je Viler ostao upamćen i po tome što je teoriji fizike dao izuzetan doprinos. Bio je đak Nilsa Bora, sarađivao je sa Albertom Ajnštajnom, a među svoje učenike ubraja desetak nobelovaca i najveća imena fizike prošlog veka (Ričard Fejnman, Kip Torn, Hju Everet...). Bio je pionir u teoriji nuklearne fisije zajedno sa Borom i Fermijem. Tokom Drugog svetskog rata, radio je na razvoju atomske bombe u "Projektu Menhetn", a nakon rata, na razvoju hidrogenske bombe.

Zapažen doprinos daje i na polju opšte teorije relativnosti, gde uvodi ideju "crvotočina", hipotetičkih tunela u prostor-vremenu. Njegov rad na teoriji opšte relativnosti, rezultirao je teorijom gravitacionog kolapsa. A tokom govora na NASA-inom Godardovom institutu 1967. godine, uvodi termin "crna rupa". Takođe, treba spomenuti da je Džon A. Viler jedan od začetnika teorije kvantne gravitacije.

Dr Aleksandar B. Nedeljković, predsednik Srpskog društva za naučnu fantastiku, a koji nam je i skrenuo pažnju na predavanje "'Poslenji superheroj' fizike 20. veka", nada se da bi ovo predavanje "moglo da otputuje ka tajnama gravitacije, u kosmološkom smislu". Da li će biti tako, videćemo u sredu u Maloj sali Kolarčeve zadužbine (Studentski trg 5, Beograd). Ulaz na predavanje je besplatan.

Srpski pisac Zoran Živković, dobitnik Svetske nagrade za fantastiku (2003. godine za mozaičku novelu "Biblioteka"), nalazi se u konkurenciji za inauguralnu "Širli Džekson" nagradu.

Kako javlja PISB, Živković je svojom knjigom "Dvanaest zbirki i čajdžinica" u konkurenciji za najbolju novelu, zajedno sa još pet konkurenata: Elizabet Hend ("Illyria"), Robertom Edrikom ("The Mermaids"), Lejrdom Baronom ("Procession of the Black Sloth"), Konradom Vilijamsom ("The Scalding Rooms") i Lušijusom Šepardom ("Vacancy").

Odluku o dobitnicima nagrade u šest kategorija (roman, novela, noveleta, kratka priča, zbirka i antologija) doneće žiri sastavljen od profesionalnih pisaca, urednika, i kritičara.

Svečana ceremonija dodele priznanja, najavljena je za nedelju 20. juli na Redercon konferenciji imaginativne literature u Barlingtonu (Masačusets). Sama nagrada je dobila ime po autorki klasika kao što su "The Lottery" i "The Haunting of Hill House".

Pored pomenute Svetske nagrade za fantastiku, Zoran Živković je dobio još tri nagrade - "Miloš Crnjanski" (1994. godine za "Četvrti krug"), "Isidora Sekulić" (2007 za "Most") i "Stefan Mitrov Ljubiša" (2007. za književno stvaralaštvo).

Tokom nedavno održanog SFerakona 2008, promovisana je zbirka priča "Vrt pramčanih figura" Veronike Santo, jedne od najpoznatijih autoki fantastičke priče sa naših prostora. Zbirka, koju je je izdalo udruženje ljubitelja naučne fantastike SFera iz Zagreba, a uredio Aleksandar Žiljak, donosi odabrane priče iz celokupnog dosadašnjeg književnog rada ove autorke:

Zbirka sadrži i autorkinu biografiju, kao i bibliografiju njenih priča. Naslovnicu "Vrta pramčanih figura" ilustrovao je Sven Geier.

Sajt domaćih fanova Harija Potera je ponovo bio "brži" od zvaničnog izdvača i prvi pokazao kako će izgledati nova korica za reizdanje trećeg nastavka Hari Poter sage, javlja PISB. Knjiga "Hari Poter i zatvorenik iz Askabana" će se uskoro naći u prodaji, u izdanju Evro-Giuntija, a, kako se navodi na sajtu - "prevodioci su se potrudili da sve greške i ovoga putu budu ispravljene".

Koricu knjige je, ističe se (sa ponosom) "kao i do sada radio webmaster sajta Petar Živković".

Na samom sajtu izdavačke kuće Evro-Giunti, tačnije na strani posvećenoj Hariju Poteru, stoje termini kada će se pojviti reprinti već objavljenih knjiga. Ono što je interesantno je da posle aprila (za kada je planirana treće knjiga) prvo stiže šesta ("Hari Poter i Polukrvni princ") u junu, a onda četvrta ("Hari Poter i vatreni pehar") u avgustu i na kraju peta ("Hari Poter i Red Feniksa") u oktorbu.

Za sada nigde nije navedena cena treće knjige, kao ni koliko će koštati naredne "sve deblje" HP knjige.

U subotu 26. travnja 2008. na zagrebačkom Fakultetu elektronike i računarstva, u sklopu 30. SFeraKona, hrvatske konvencije ljubitelja znanstvene fantastike, dodijeljene su redovite godišnje nagrade društva za znanstvenu fantastiku SFera, objavljeno je na sajtu Književnost.

Predrag Raos primio je nagradu za roman godine za fantastički roman "Let Nancija Konratata", Darko Macan za dječji roman "Dlakovuk", a prof. dr. Zoran Kravar s Odsjeka za komparativnu književnost SFERU za esej o Tolkienu, tiskan u prvom broju časopisa ‘Ubiq'. Danilo Brozović, koji je nedavno objavio roman "Bojno polje Istra", dobio je nagradu za najbolju novelu.

Ostali su dobitnici Tatjana Jambrišak za knjigu poezije "Slova iz snova", Ivan Marušić za strip "Entropola", Nikola Kuprešanin za priču, Ivana Delač Horvatinčić za kratku priču te Danijel Bogdanović za minijaturu.

Nagrade, čiju je dodjelu vodio Krešimir Mišak, dodijelio je britanski SF pisac Richard Morgan, dobitnik Nagrade Philipa Dicka, dok je SFERICE, nagrade školarcima za literarne i likovne radove na SF teme, u svojem znanom žovijalnom stilu dodijelio Predrag Raos. Ipak, vrhunac večeri pripao je Macanu i Raosu: Macan je u zahvali izrazio žaljenje što "nema šest godina pa da Raos može i njega dići u zrak". Raos je uspješno parirao, u svojem govoru uzvrativši da to ionako ne bi mogao učiniti jer mu se "Darko Macan odavno popeo na glavu".

Ranije ste čitali kratku priču "Sastanak u potkrovlju", a sada vam nudimo drugo delo iste autorke, "Četvrti čin", kojim je zastupljena u nedavno objavljenoj zbirci "Gradske priče 3 - fantastika". Ime ove spisateljice je Aleksandra Đuričić. Rođena je 1963. godine u Beogradu. Studirala je Akademiju za muziku i primenjenu umetnost "Mozarteum" u Salcburgu (1982-1984), zatim Fakultet dramskih umetnosti i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirala na FDU 1988, na grupi za Pozorišnu i radio produkciju, magistrirala na odseku teatrologije. Radila je kao profesor u srednjim umetničkim školama "Mokranjac" i "Luj Davičo", predavala je na FDU, predaje na FMU, a honorarni je saradnik Pozorišnog muzeja Srbije.

Od 1996. godine piše pozorišne i muzičke kritike, književne eseje i članke za časopise Pozorište, Ludus, Scena, Književnost, Teatron, Sveske, Zbornik Matice Srpske, Književni magazin, Orhestra... Stalni je saradnik časopisa Gradina, Trag, Povelja, Kišobran (Vankuver) i Ogledalo (Čikago) u kojima objavljuje kratku prozu i poeziju.

Napisala je dve stručne knjige iz oblasti istorije opere i baleta "Istorija igre" i "Četiri veka operske priče", kao i "Indeks operskih i baletskih libreta".

U rukopisima ima završene zbirke priča "Školjka u snegu" i "Dvanaest kratkih priča o ljubavi", kao i roman "Pogled na park".

Iz štampe je izašao 16. broj Znaka sagite, magazina posvećenog naučnoj fantastici, hororu i fenteziju. Iako se na policama knjižara pojavio pre dva dana, na koricama časopisa stoji datum avgust 2006. godine. Na žalost, upravo toliko je kasnilo objavljivanje ovog broja magazina. Ipak, vlasnik i urednik časopisa, Boban Knežević, najavljuje da će uskoro biti objavljen 17. broj, ali i da postoji realna mogućnost da 18. broj bude i poslednji.

Dejan Ognjanović / Dimitrije Vojnov / Miloš Cvetković – ĐAVOLOVI OTPADNICI

Časopis se može naći u beogradskoj knjižari Beopolis ili naručiti putem mail adrese znaksagite@yahoo.com.

Podsećamo vas da će večeras u tribinskoj sali beogradskog Doma omladine, s početkom u 19 časova, Dejan Ognjanović nastaviti seriju predavanja o horor žanru, ovog puta na temu "Politika horor žanra".

Kao što smo u vesti objavljenoj 22. aprila najavili, ovim predavanjem Ognjanović će pokušati da odgovori na pitanja: da li postoji ideologija horora; koji se podtekst krije iza ostvarenja horor žanra; kakav je odnos horora i ideologije; da li je horor u suštini konzervativan žanr (kako tvrdi Stiven King)... U svom izlaganju, ovaj pisac, publicista i asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu, pokušaće da rasvetli i mnoge druge nedoumice vezane za idejne dimenzije horora.

Tribinska sala se nalazi na prvom spratu Doma omladine, ulaz iz Makedonske ulice.

Na ovogodišnjem SFeraKonu koji se u Zagrebu održava nastupajućeg vikenda, od 25. do 27. aprila, biće predstavljen drugi broj Ubiq-a, časopisa posvećenog naučnoj fantastici, iza kog stoji urednički tandem Aleksandar Žiljak – Tomislav Šakić. Evo šta taj časopis, koji je svojim prvencem poljuljao SF horizonte na EX-YU prostorima, donosi u novom broju:

Nikica Gilić: Filmska fantastika i znanstvena fantastika u kontekstu teorije žanra

Aleksandar Žiljak: Bibliografija hrvatske znanstvenofantastične novele i minijature za 2006. i 2007. godinu

U našem zapadnom susedstvu trenutno se odvijaju žive SF aktivnosti. U toku je Festival znanosti, koji se do 26. aprila održava u nekoliko hrvatskih gradova, a za temu ima vodu - voda kao izvor života, voda za čoveka i u čoveku, voda u jeziku, voda u prirodi, u okolini, u gradu, u svetu, voda u svemiru... Od 25. do 27. aprila u Zagrebu se organizuje jubilarna, trideseta po redu, konvencija ljubitelja naučnofantastičnog žanra SFeraKon, na kojoj će u raznovrsnom programu, između ostalog, biti predstavljena i zbirka fentezi priča “Zmajev zlatni svitak”. A od 23. do 28. aprila Algoritam i društvo ljubitelja naučne fantastike SFera, organizuju turneju pisca Ričarda Morgana, koji će u više hrvatskih gradova održati književne večeri, promovišući svoj roman “Digitalni ugljik” objavljen u izdanju zagrebačke izdavačke kuće Algoritam.

Osim što će tom prilikom potpisivati knjige, Morgan će na SFeraKonu održati i predavanja "Who the Hell is Richard Morgan and What's He Doing Here?" i "The Future of SF; Humanising the Genre", kao i radionicu "Through the Human Window". Na sajtu NOSF je objavljen program Morganove turneje, koji prenosimo ovde:

Od 23. do 28. travnja Algoritam i SFera s velikim vas zadovoljstvom pozivaju da upoznate svjetski poznatog SF autora knjige “Digitalni ugljik”, Richarda Morgana.

Za vrijeme gostovanja Richarda Morgana u Hrvatskoj ostvarite popust od 20% na hrvatsko izdanje njegove knjige!

· VARAŽDIN, 23.4., 20:00h, hotel Istra, Kukuljevićeva 6 - promocija i potpisivanje knjige

· OSIJEK, 24.4., 19:30h, Gradska kavana, Trg Slobode 7 - promocija i potpisivanje knjige

· 25.-27.4. SFeraKon, Fakultet elektrotehnike i računarstva (FER),Unska 3 - Richard Morgan će održati predavanja:

petak 25.4. u 20:00h - “Who the Hell is Richard Morgan and What’s He Doing Here?”

· PULA, 28.4., 19:30h, Klub TrezOR, Musilska 5 - promocija i potpisivanje knjige

Izdavačko preduzeće Albos objavilo je zbirku “Gradske priče 3 – Fantastika”, koju, pored odabranih minijatura pristiglih na stalni konkurs kruševačkog nedeljnika Grad i sajta Art-Anima, čine još i nešto opširnija dela poznatih domaćih autora fantastike. Na 120 strana, koliko sadrži ova knjiga, nalazi se 29 priča od isto toliko autora, a kao što smo ranije najavili, zbirka se neće naći u prodaji, već će biti besplatno deljena na promocijama, koje će tokom narednih meseci biti organizovane širom Srbije.

Urednici “Gradskih priča 3” su Slavoljub Marković, Ivan St. Rizinger i Dragoljub Igrošanac, a u daljem tekstu možete videti koji su autori zastupljeni na stranicama ove zbirke, i kojim pričama:

Pisac i publicista Dejan Ognjanović je na našem forumu objavio vest o pomeranju termina predavanja “Politika horor žanra”, koje je trebalo da se održi u petak 25. aprila. Do pomeranja je došlo zbog proslave Dana Raspeća Isusa Hrista, a novi termin je četvrtak 24. aprila.

Beogradski Dom Omladine u četvrtak 24. aprila u 19 h nastavlja seriju predavanja o horor žanru, ovog puta sa temom POLITIKA HOROR ŽANRA.

Da li postoji ideologija horora? Koji se podtekst krije iza ostvarenja horor žanra? Kakav je odnos horora i ideologije? Da li je horor u suštini konzervativan žanr (kako tvrdi Stiven King)?

Horor između subverzije i konformizma, između reda i nereda, razuma i haosa, svetla i tame. Horor kao dijalektika utehe i uznemirenja.

Veze između svetonazora horor autora i njihovih dela. Veze između horora i društvenog konteksta vremena u kome nastaje.

Sva ova, i druga pitanja i nedoumice vezane za idejne dimenzije horora pokušaće da rasvetli predavač, Dejan Ognjanović, asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu, autor horor romana NAŽIVO i studija o horor žanru "Faustovski ekran: đavo na filmu" ('Svetozar Marković', Zaječar, 2006.) i "U brdima, horori: srpski film strave" (Niški Kulturni Centar, Niš, 2007.).

Predavanje POLITIKA HOROR ŽANRA počinje u četvrtak 24. aprila u 19 h. Mesto: tribinska sala Doma omladine Beograd, I sprat. Bočni ulaz Doma omladine Beograd.

U petak, 18. aprila, u kruševačkom nedeljniku Grad objavljena je priča "Samo za tebe, Eli", Milivoja Anđelkovića. Priča se u tom časopisu našla posredstvom stalnog konkursa Grada i Art-Anime, a mi ćemo iskoristiti ovu priliku i predstaviti njenog autora, koga slobodno možemo uvrstiti među bardove domaće SF književnosti.

Milivoj Anđelković je rođen 1940. godine u Beogradu gde je Diplomirao i magistrirao na katedri za jugoslovensku i svetsku književnost. Više puta je na raznim konkursima nagrađivan za pripovetke i eseje, koje je objavljivao u časopisima: Politika, Oslobođenje, Galaksija, Dometi, Beogradske novine, Student, Indeks, Vidici, Rukoveti i dr. Osvojio je drugu i treću nagradu na konkursima Andromede (BIGZ, Galaksija) za novele. U svojoj biografiji ima Internet trilogiju, koju čine romani: "Savršen zločin" (bio u širem izboru za NIN-ovu nagradu), "Osmeh Vizantije - Otvorena knjiga" i "Vašar www prič@". Objavio je i nekoliko publicističkih knjiga i feljtona, a u etar je emitovano dvadesetak njegovih radio i dokumentarnih drama. Član je Udruženja književnika Srbije, urednik je "Književnih novina" i sajta UKS.

"Samo za tebe, Eli" neće biti jedina priča kojom će ovaj autor biti zastupljen na našem sajtu. Juče je iz štampe izašla zbirka "Gradske priče 3" sa odabranim radovima sa stalnog konkursa u kojoj se našlo još jedno delo Milivoja Anđelkovića – "Unutrašnji pogled". U planu je sukcesivno objavljivanje svih priča iz zbirke na Art-Animi, pa u skorijoj budućnosti na ovoj Internet lokaciji možete očekivati i tu priču.

Protekle nedelje je iz štampe izašla druga knjiga izdavačke kuće Tardis. U pitanju je zbirka poezije Ilije Bakića "Filmovi", koja je nastajala proteklih dvadesetak godina kao autorova refleksija na filmska ostvarenja koja su na njega ostavila jak utisak. Kao što se od istaknutog pisca naučne fantastike moglo i očekivati, knjiga u pojedinim segmentima zadire duboko u taj žanr.

Edicija Tardis, kao inicijalni projekat izdavačke kuće, pokrenuta je objavljivanjem Bakićeve zbirke priča "Jesen skupljača". Planirano je da se kroz ediciju, uz svako prozno izdanje, objavi i komplementrana zbirka pesama, tako da štampanje "Filmova" predstavlja uspešno realizovan prvi veliki korak mlade izdavačke kuće.

Izvori bliski Tardisu najavljuju mogućnost skorog objavljivanja još nekih naslova vezanih za fantastiku, a tu se pre svega misli na zbirku eseja Slobodana Škerovića i roman Ljubomira Damnjanovića. Za sada nema reči o zbirkama poezije koje bi pratile ova dela.

Zbirka znanstveno-fantastičnih i fantastičnih priča Marija Rosande Rosa "SFumato" koju izdaje ROS. dizajn studio, objavljena je jučer u nakladi od 500 primjeraka, javlja Glas Istre. Zbirka sadrži jednu novelu i 13 kratkih priča od kojih su četiri već objavljene u Jutarnjem listu, a jedna je dobila nagradu Istrakona.

- Priče su nastale u zadnjih nekoliko godina, a prvi put su sabrane u ovom malom džepnom izdanju. Zbirka sadrži i 17 mojih ilustracija u boji koje će vjerni čitatelji SF časopisa Sirius prepoznati jer su tamo objavljivane, a u knjizi se nalazi i desetak crno-bijelih neobjavljenih ilustracija, kazao je autor zbirke Mario Rosanda Ros.

Recenzentica knjige je mr. Vanesa Begić, za lekturu i korekturu pobrinula se Dubravka Blaško, oblikovanje i prijelom izradio je ROS. dizajn studio, a tisak je povjeren Angolu iz Pule. Knjigu je za sada moguće kupiti kod nakladnika, no uskoro bi se trebala naći i u knjižarama.

Društvo za znanstvenu fantastiku SFera objavilo je dobitnike nagrade SFERA za najbolje znanstveno-fantastično djelo objavljeno u 2007, u desetak kategorija, javlja NOSF. Nagrade će dobitnicima biti uručene 26. travnja na Fakultetu elektrotehnike i računarstva u sklopu svečane skupštine društva SFera, središnjeg događanja konvencije SFerakon 2008.

U kategoriji minijature nagradu je dobio Danijel Bogdanović za priču “Decimala” (”Krivo stvoreni”, Pučko otvoreno učilište Pazin, 2007), Ivana D. Horvatinčić nagrađena je za kratku priču “Post mortem” (”Priče o starim bogovima”, Pučko otvoreno učilište Pazin, 2007), a Nikola Kuprešanin za priču “Karakuri ningyo” (NOSF magazin br. 25, 2007).

Najbolja novela u 2007. je “Besmrtna Dijana” (”Trinaesti krug bezdana”, Mentor i SFera, 2007) autora Danila Brozovića, a najbolji roman Predraga Raosa “Let Nancija Konratata” (Izvori, 2007).

Darko Macan dobio je nagradu za roman za djecu “Dlakovuk” (Knjiga u centru, 2007.), Ivan Marušić za strip “Entropola” (Mentor, 2007.), a Tatjana Jambrišak za poeziju “Slova iz snova” (Mentor, 2007).

Najboljom je proglašena kritika Zorana Kravara “Duboka fikcija - J. R. R. Tolkien” (Ubiq br.1, Mentor, 2007).

U kategoriji posebnog ostvarenja najboljim su proglašeni Melina Mikulić za dizajn znanstveno-fantastičnih knjiga i Zoran Krušvar za multimedijalni projekt “Izvršitelji nauma gospodnjeg”.

Nagradu Protosfera, posebnu nagradu mladom autoru za prvo objavljeno djelo, dobila je Vesna Bolfek za priču “Snijeg i pepeo” (”Priče o starim bogovima”, Pučko otvoreno učilište Pazin, 2007).

Autor koga danas predstavljamo na sajtu Art-Anima je Oliver Hodak, koordinator literarne sekcije pri Mensi Srbije i autor koji je na prvom Art-Anima konkursu osvojio drugo mesto u kategoriji crtica. Rođen je 1974. godine u Rumi. Za svoju prozu i poeziju je dobio niz nagrada i priznanja. Njegova dela su se našla u nekolicini zbornika. Trenutno, sa više članova literarne sekcije Mense radi na zajedničkom romanu, čije se objavljivanje očekuje uskoro. Inače, interesantan detalj iz Oliverove biografije jeste i njegovo učešće u TV kvizovima ("Slagalica", "Sam protiv svih", "2 miliona", "21", itd). Amaterski se bavi astronomijom i planinarenjem. Voli naučnu fantastiku, a prema sopstvenom priznanju "monstruozni je obožavalac Dilana Doga". Živi i radi u Nikincima, a za ovu priliku nam je ustupio priču "Grobnica koja to nije".

Druga priča koju smo vam ovog puta pripremili je prozni rad Vanje Savića - "Duhovi". Priča je zahvaljujći našem stalnom konkursu, koji organizujemo u saradnji sa nedeljnikom Grad, u petak 11. aprila, objavljena u najnovijem broju pomenutog časopisa. Napominjemo da je konkurs i dalje otvoren za vaše radove, a propozicije koje je potrebno ispoštovati da bi rad ušao u razmatranje za objavljivanje u nedeljniku Grad i na sajtu Art-Anima, možete pronaći ovde.

"Čarobna knjiga" je dobila novu verziju sajta, neophodnu za redovnije i adekvatnije ažuriranje podataka, a u svrhu podrške povećanoj produkciji novih izdanja ove izdavačke kuće. Tako ćete ubuduće moći da na veb adresi www.carobnaknjiga.com pročitate sinopsise novih knjiga sa osnovnim podacima; vidite naslovnice knjiga koje se nalaze u pripremi za štampu; dobijete informacije o sajmovima knjiga na kojima će ova izdavačka kuća učestvovati; pročitate vesti o filmovima prema knjigama objavljenim u "Čarobnoj knjizi", i slično.

Nedavno je upravo na toj, novoj, verziji sajta objavljena vest o izlasku knjige "Skakač" Stivena Gulda. Reč je o naučnofantastičnom romanu u kome glavni akter, Dejv, još kao dečak razvija moć teleportacije, kako bi izbegao gnev svog nasilnog oca. Više godina kasnije, prinuđen je da tu moć usavršava u znatno složenijem i nasilnijem okruženju kakvo je Njujork, ali on se ne zadržava samo na tome, već kreće u opasnu potragu za onima koji su poput njega – drugim skakačima.

Komentar Orsona Skota Karda može biti najbolja preporuka za čitanje ove knjige: "Guld još jednom dokazuje da u rukama izvanrednog pisca sa natprosečnom moći opažanja nema zastarelih ideja."

Ovaj i druge naslove iz izdavačke produkcije "Čarobne knjige" možete kupiti po sniženim cenama, ukoliko na Uskršnjem sajmu knjiga posetite zajednički štand ove izdavačke kuće i izdavačkog preduzeća "Utopija". Uskršnji sajam knjiga se održava do 27. aprila u holu Doma sindikata, na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, a radno vreme je od 08-20 časova svakog dana.

Protekle nedelje u podgoričkoj Reviji D i Frankfurtskim novostima objavljen je intervju sa jednom od najznačajnijih srpskih autorki kratke fantastičke priče, Tamarom Lujak. Intervju je vodila Suzana Mirčić, a kroz tekst koji u celosti prenosimo ovde, možete saznati kako je nastala zbirka "Vilina planina", Tamarin prozni prvenac, čije se novo izdanje očekuje uskoro.

Ovo nije prvi put da je neki od crnogorskih časopisa izrazio interesovanje za književni rad Tamare Lujak - tokom marta je podgorički dnevni list Dan objavio kratak prikaz "Viline planine", koji je ranije objavljen u Trećem oku. Nadamo se da će s novim izdanjem zbirke, interesovanje biti još veće.

Na redovnoj tribini Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", u ponedeljak 14. aprila 2008, s početkom u 19 časova, biće održana promocija zbornika "Slovenska naučna fantastika", koji su priredili dr Dejan Ajdačić i dr Bojan Jović sa Instituta za umetnost i književnost .

O zborniku će govoriti Bojan Jović i Zoran Stefanović, a sadržaj "Slovenske naučne fantastike" možete videti ovde.

-	Zoran Stefanović:	Prostranstva Futuroslavije (reč urednika)
-	Dejan Ajdačić:	Viđenje tajne
-	Demon Futuroslavije:	Zoran Stefanović pita Dejana Ajdačića
-	Dejan Ajdačić:	Tematologija fantastike u slovenskim književnostima
-	Dejan Ajdačić:	Ideološke projekcije u slovenskim naučnofantastičnim književnostima
-	Dejan Ajdačić:	Etnički identitet i projekcije u slovenskim naučnofantastičnim književnostima
-	Dejan Ajdačić:	Odnos stvarnog i virtuelnog sveta u slovenskim književnostima. O identitetu u kiberfantastici
-	Biografija i izabrana bibliografija Dejana Ajdačića
-	O ovom izdanju

Dejan Ajdačić je srpski filolog, folklorista, etnolingvista, teoretičar književnosti, prevodilac i urednik. Objavljuje tekstove o slovenskom folkloru i književnostima na srpskom, engleskom, italijanskom, bugarskom, ukrajinskom, poljskom i ruskom jeziku. Objavio je nekoliko knjiga, priredio više zbornika, a upravnik je i kulturne mreže "Projekat Rastko" od 1999. godine. Takođe je i osnivač sajta "Slovenska kapija".

U 309. broju nedeljnika Grad, koji se na kruševačkim kioscima pojavio u petak, 4. aprila, štampana je priča “Dogovor” Vesne Perić. Objavljivanje ove priče na našem sajtu najavili smo još tokom februara, kada smo predstavili Vesnine prozne radove “Zem samuraj” i “Novogodišnja Eva”. A posebnost “Dogovora” ogleda se kako u samom stilu, tako i u uspešnom preplitanju horora i erotike.

Drugi novitet, koji smo vam ovog puta pripremili - “To sam ja koji šapuće”, mladog autora Marka Piševa, takođe je žanrovski vezan za horor, ali i... kulinarstvo. Pa, ko voli, nek’ izvoli. Prijatno! ;)

U utorak, 8. aprila, u Domu kulture Studentski grad (Studio 26), sa početkom u 19 časova, biće održana promocija knjige Ivana Potića "Još jednom o nevidljivom“. Ovu zbirku o mračnoj savremenosti srpskog društva čini 61 kratki prozni zapis, po formi na granici priče i narativnog fragmenta. Kroz svaku od priča ili fragmenata provlače se niti fantastike, parodije, groteske, ali ne izostaje i optimizam. Na promociji u DKSG-u, o knjizi će, pored autora, govoriti i književni kritičar Vladimir Arsenić.

Potić je rođen 1970. godine u Zaječaru gde i danas živi i stvara. Do sada je objavio prozne zbirke "Vratolomije“ (2003), "To je stvorilo čoveka“ (2005) i "Još jednom o nevidljivom“ (2007). Domaći književni kritičari ga porede sa Domanovićem, Harmsom, Kafkom, Orvelom...

Emitor vam predstavlja radove Dejana Ajdačića - filologa, folkloriste, etnolingviste, teoretičara književnosti i urednika, predavača na Nacionalnom univerzitetu "Taras Ševčenko" u Kijevu - kolekcijom studija i drugih priloga o naučnoj fantastici.

O radovima Dejana Ajdačića i akademskim istraživanjima vezanim za žanr naučne fantastike govori Zoran Stefanović.

U izdanju Instituta za književnost i umetnost nedavno se pojavio obiman zbornik radova "Slovenska naučna fantastika" koji su uredili Dejan Ajdačić i Bojan Jović, koji nam donosi šesnaest pogleda na teme naučne fantastike.

Slovensku naučnu fantastiku nam predstavlja jedan od urednika, dr Bojan Jović.

Drugi album domaćeg strip-serijala je pred nama! Četa crtača (Aleksić, Čelanović, Sotirovski, Grbić, Izgarević, Dupanović) okupljena oko scenarija Marka Stojanovića ostvarila je, uz podršku Sistem komiksa, ambiciozan i vrlo značajan poduhvat.

Ako želite da pišete bolje, brže i lakše, javite nam se na mejl lazarkomarcic@yahoo.com i pošaljite nam Vašu priču. Moderatori: Radmilo Anđelković, Jovan Ristić

Hrvatsko društvo ljubitelja naučne fantastike SFera, za ovogodišnji SFeraKon (25.-27. april 2008) pripremilo je zbirku fantastične proze “Zmajev zlatni svitak”, koja će se uz plaćenu kotizaciju besplatno deliti posetiocima konvencije.

Ova, četrnaesta po redu, SFeraKonska zbirka posvećena je fentezi žanru, a uredili su je: Tatjana Jambrišak, Darko Vrban i Mihaela Marija Perković. Naslovnicu zbirke ilustrovala je Biljana Mateljan.

Gordana Kokanović Krušelj: “Simir”
Danilo Brozović: “Pasoglavci”
Dario Rukavina: “Nek’ se ne zna traga, Ljeljo!”
Danijel Bogdanović: “Monukromaćíja”
David Kelečić: “Grumish”
Zoran Janjanin: “Grobnica za malog princa”
Ivana D. Horvatinčić: “Koranska vila”
Ed Barol: “Zmajeva riječ”
Robi Selan: “Most bez povratka”
Iva Šakić Ristić: “Magični okovi”

Više članova literarne sekcije pri Mensi Srbije, pre godinu dana započelo je neobičan projekat – stvaranje multiromana. Ovo delo, na čijim stranicama se prepliću priče i ideje nekoliko različitih autora, trebalo bi da bude završeno tokom aprila meseca, a već 17. maja bi trebalo da bude predstavljeno javnosti na manifestaciji "Noć muzeja".

Oliver Hodak, koordinator celog poduhvata, napominje da pisanje multiromana ulazi u samu završnicu i da će već kroz desetak dana biti izvršene lektorske intervencije, nakon čega će se krenuti u potragu za pouzdanim izdavačem. Ovaj, za sada, bezimeni roman je žanrovski veoma šarolik i, prema najavama, predstavljaće pravu mešavinu urbane drame, naučne fantastike, horora, komedije i erotike

Tokom vikenda, od 18. do 20 aprila 2008. godine, u Novom Sadu će se održati preliminarna promocija multiromana, čime će na simboličan način - na godišnjicu Mense - biti objavljen završetak radova na ovom projektu. Međutim, ta promocija neće biti otvorena za javnost i na njoj neće biti predstavljena odštampana verzija romana, već pre svega - koncept.

Hrvatski naučno-fantastični portal NOSF pokrenuo je literarni konkurs u čast Artura Klarka.

Najkvalitetniji radovi biće objavljeni u narednom, 28. broju NOSF magazina, a da bi bili uvršteni u izbor, moraju se ticati Klarka, ili njegovih tehnoloških predviđanja i ideja.

Priče u RTF formatu, s fontom Times New Roman (veličine 12), proredom 1.5, numerisanim stranama, te navedenim imenom i prezimenom autora, možete slati na adresu nosf-tekstovi@nosf.net, a konkurs traje do 01. juna 2008. godine.