Art-Anima - ARHIVA

Kao što smo već pisali, 11. avgusta je u Jutarnjem programu RTS-a, povodom pokretanja konkursa posvećenog pričama o vodenicama, emitovan prilog o kruševačkom nedeljniku Grad, kao jednom od retkih domaćih časopisa koji neguje izdavačku delatnost i koji osim što beleži kulturna dešavanja unutar i van Rasinskog okruga, uspeva da bude i njihov pokretač.

Glavni i odgovorni urednik Grada, Slavoljub Marković, govoreći za RTS, prvo se osvrnuo na zbirke "Gradske priče“, stavljajući poseban akcenat na treću knjigu, posvećenu fantastici, za koju je, između ostalog, rekao da predstavlja "praktično presek srpske naučne fantastike i fantastike uopšte, u ovom trenutku“.

U nastavku, predstavljajući konkurs za priče o vodenicama, Marković je izjavio: "Žanr ovoga puta nije bitan, bitno je samo da se priče vezuju za vodenicu, a izbor nije slučajan, jer smo smatrali da ona može itekako da motiviše naše autore, ako znamo da je vodenica zapravo jedan, maltene, tipičan arhetip u našoj tradiciji, u našem pripovedanju, vezan za nešto što je tajanstveno, misteriozno, nedokučivo, pa pomalo i jezovito. Nadamo se da će to biti izazov i za naše autore.“

Možda su ove reči Slavoljuba Markovića i najlepši poziv autorima fantastičnih priča da se okušaju na našem konkursu "Vodenica“. Nedeljnik Grad od petka počinje sa objavljivanjem minijatura koje su pristigle na konkurs, pa eto još jednog motiva više da se možda i vi uključite u ovu našu akciju. Vredi razmisliti.

Ovog vikenda noviteti na sajtu Art-Anima su tekstovi autora iz susednih država. U sekciji sajta posvećenoj pričama, novi naslov je "Buksa", delo Julijane Adamović iz Vukovara., a u sekciji "Prikazi", objavljen je tekst Adnadina Jašarevića o knjizi "Radmana's Syndrome" (2007) bosanskohercegovačkog pisca Ante Zirduma.

Muzej grada Zenice raspisuje Konkurs za fantastičnu priču "Tragovima bosanskog kraljevstva". Na konkurs se primaju dela pisana na bosanskom, srpskom i hrvatskom jeziku dužine od 6 do 16 novinarskih kartica. Priče u elektronskoj formi treba slati na mail adresu adnadin.jasarevic@gmail.com do 06. februara 2009. godine.

Konkurs nije anoniman i ne dodeljuju se nagrade. Najuspeliji radovi biće objavljeni u godišnjoj zbirci, a većina autora biće pozvana i ugošćena u okviru programa 3. Festivala fantastične književnosti - Fantastikon, koji bi trebalo da se održi u Zenici na proleće 2009. godine.

U duhu konkursa, promocija zbirke priča biće održana u srednjovekovnoj tvrđavi Vranduk.

Kako javlja PISB, specijalno izdanje Emitora "101 lice fantastike" više nije u prodaji, ali se navodi da će ovo delo Ilije Bakića u nešto drugačijem izdanju biti objavljeno pod etiketom Tardisa do početka Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu.

PISB , takođe, podseća da je "101 lice fantastike" leksikon velikana naučne fantastike nastao sabiranjem članaka Ilije Bakića pisanih za "Dnevnik" i "Astronomiju" u periodu 2003-2007. godine. Na 232 strane, koliko leksikon sadrži, nalazi se ravno 101 članak o književnom opusu istog broja pisaca naučne fantastike.

Izdavačke kuće Laguna, Portalibris i Dereta nas polako navikavaju na letnje promocije knjiga koje su ove godine na Adi Ciganliji organizovale u više navrata. I danas, 22. avgusta one će u okviru manifestacije “Dan knjige” predstaviti svoja nova izdanja, među kojima će se svakako naći i dela iz domena fantastike.

Posetioci ove manifestacije, koja će biti održana od 12 do 15 časova u kafeu “Petica”, moći će da učestvuju i u nagradnoj igri “Napišite najlepšu posvetu i osvojite komplet knjiga”.
“Dan knjige” je nastavak zabavnog programa koji organizuje Naxi radio, pa će je biti moguće pratiti i putem radio programa.

Izdavačka kuća Alnari objavila je novo izdanje jedne od najpopularnijih i najčitanijih naučnofantastičnih knjiga svih vremena, “Autostoperski vodič kroz galaksiju” Daglasa Adamasa.

Iako je nastao davne 1977. godine, prvenstveno kao radio-serijal, “Autostoperski vodič kroz galaksiju” ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i dan-danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci.

Iz štampe je izašao drugi deo romana "Kruna mačeva", Roberta Džordana, čime je izdavaka kuća Laguna kompletirala sedmi nastavak poznatog serijala epske fantastike "Točak vremena". "Kruna mačeva" je kao i šesti roman iz serijala, "Gospodar haosa", za srpsko tržište podeljen na dva dela. Na sajtu Lagune, u najavi za drugi deo "Krune mačeva" stoji sledeće:

Elejna, Ninaeva i Avijenda i dalje traže Zdelu vetrova u Ebou Daru, ali umesto Zdele otkrivaju nešto drugo – da u gradu, pored njih i Ata’an Mijera, postoji još jedna grupa žena sposobnih da usmeravaju. Dok mlade Aes Sedai pokušavaju da otkriju nešto više, Mogedijen ih i dalje proganja, a kockice u Metovoj glavi ponovo se kotrljaju.

U Kairhijenu, Rand šalje Perina na važan zadatak – da pronađe kraljicu Alijandru i, još bitnije, Masemu, proroka koji sa hordom sledbenika hara opustošenim Geldanom.

U isto vreme, Beli plaštovi drže kraljicu Morgazu u zarobljeništvu, ali koliko dugo će moći da se opiru prodoru Seanšana u Amador?

Nedavno pokrenuti fanzin osiječkih ljubitelja fantastike "Void" raspisao je konkurs za horor priču, pesmu ili strip na temu natprirodne strave.

Sve radove i kratku biografiju potrebno je poslati na mail: max.scorpius@gmail.com pod naslovom 'za horror natječaj'. Rok za slanje radova ističe 15. oktobra 2008.

Ovog vikenda smo u prilici da vam predstavimo jednog od najagilnijih bosanskohercegovačkih autora fantastične proze i čoveka koji svakako zaslužuje priznanje za doprinos promociji žanra u našem zapadnom susedstvu.

Adnadin Jašarević, rođen je 1967. godine u Zenici gde i sada živi. Diplomirao je na odseku žurnalistike pri Fakultetu političkih nauka u Sarajevu na temi "Politički marketing u stripu". Pokretač je i urednik SF almanaha "Prometej", organizator Fantastikona - festivala fantastične književnosti, priređivač je i urednik više zbirki priča ("Deset proljeća", "Pogled u budućnost", "Kulin ban po drugi put..."), pokretač zeničke škole stripa koja je od 1995. godine do sada imala preko osamdeset polaznika, i konačno, autor je 9 knjiga od kojih za jednu od njih, "Nedovršeni svijet" s ponosom ističe da je prvi bosanskohercegovački fentezi roman.

Njegove kratke priče objavljivane su između ostalog i u zbirkama međunarodnog Festivala fantastične književnosti u Pazinu ("Vampirske priče", "Priče o starim bogovima", Priče o divovima"). Za priču "Posljednji Robinson" osvojio je nagradu "Naše riječi" za najbolju kratku priču objavljenu 2006. godine, a za zbirku priča "Kuća bez prozora" dobio je nagradu MKM "Zeničko proljeće" za najbolju knjigu objavljenu 2007. godine.

A posetiocima našeg sajta Adnadin Jašarević se predstavlja pričom “Triglavov kompleks”.

Jedan od prvaka nezavisne američke horor produkcije Brajan Juzna, u sredu naveče gostovao je na tribini o H.F. Lavkraftu, koju je na Grosmanovom festivalu filma i vina, u sredu 13. avgusta vodio naš pisac i publicista Dejan Ognjanović. Jovan Ristić je o celom događaju napisao detaljan izveštaj, koji je objavljen na našem forumu. Ovde prenosimo samo neke delove teksta:

Na tribini "Veče H.P. Lavkrafta", Juzna je govorio o ekranizovanju Lavkraftovih priča, i ocenio da su brojni horor režiseri, među njima Džon Karpenter sa svojim rimejkom "Stvora" iz 1982. godine bili pod neverovatnim uticajem dela ovog pisca.

"Bio je majstor uvrnute fikcije. Na prvom mestu je (Edgar Alan) Po, na sledećem je Lavkraft", rekao je Juzna.

U tandemu sa režiserom Stjuartom Gordonom (Stuart), Juzna je, kao veliki ljubitelj Lavkrafta, producirao tri ekranizacije priča ovog pisca: slavni film "Reanimator" (1985), "From Beyond" (1986) i "Dagon" (2000). Takođe je producirao omnibus "Nekronomikon" (1993).

Na tribini je dosta govorio o problemima u vezi sa prenošenjem Lavkraftove proze na film: "Kad pročitate neku Lavkraftovu priču, i pokušate da se setite o čemu se u njoj radilo, shvatite da se ne sećate zapleta. Pored toga, Lavkraft nikada nije stavljao ženske likove u priče, jer je imao problematične odnose sa ženama."

U pogledu optužbi zagriženih fanova Lavkrafta da su Gordonove i Juznine adaptacije krvave i nedovoljno verne literarnim predlođcima, Juzna je izjavio da je na Internetu video neke doslovne adaptacije koju su radili fanovi i da su mu bile - dosadne.

Na forumu našeg sajta objavljen je prikaz 7. Festivala fantastične književnosti koji je 8. i 9. avgusta održan u istarskim gradovima Motovunu i Pazinu. Dvodnevni festival na kome su predstavljeni autori iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Italije, tematski je bio posvećen prvom fentezi romanu u južnoslovenskih naroda "Velom Joži" Vladimira Nazora. Prikaz festivala je napisao jedan od gostiju, bosanskohercegovački autor fantastične proze i urednik SF almanaha "Prometej", Adnadin Jašarević.

Takođe, na forumu je objavljen i prikaz festivala fantastične književnosti "Fantastikon" koji je od 07. do 12. aprila održan u Zenici i Vitezu. Iako ga objavljujemo sa priličnim zakašnjenjem, prikaz je interesantan jer pruža uvid u trenutne aktivnosti autora fantastike u našem zapadnom susedstvu. I ovaj tekst potpisuje Adnadin Jašarević.

PISB podseća da je na večerašnjem programu Grosman festivala u Ljutomeru predavanje o velikom američkom piscu horora Hauardu F. Lavkraftu. Predavanje će održati Dejan Ognjanović, priređivač antologije najboljih Lavkraftovih priča "Nekronomikom", koja će uskoro izaći iz štampe. Osim o značaju ovog pisca, Ognjanović će, kroz slajd-šou ekskluzivnih fotografija, govoriti i o svom boravku u Lavkraftovom Providensu, gde je imao priliku da poseti biblioteku Braun univerziteta u kojoj se čuvaju Lavkraftovi spisi, zatim grob čuvenog pisca, lokacije na kojima se dešavaju neke njegove poznate priče, i drugo.

U drugom delu večeri, Ognjanović će voditi razgovor sa Brajanom Juznom o Lavkraftu na filmu. Juzna je po Lavkraftu producirao prvog "Re-Animatora" i režirao II i III deo ovog serijala, a radio je još i poznati omnibus "Necronomicon". Razgovor će biti praćen insertima iz poznatih filmova po Lavkraftu.

Na kraju večeri biće prikazan kultni film "Re-Animator" (1985) rađen po Lavkraftovoj priči "Herbert West: Re-Animator".

Iste večeri Aleksandar Radivojević i Nenad Bekvalac održaće svoj kultni "Šok koridor uživo".

Ljubljanska izdavačka kuća Blodnjak nedavno je za slovenačko tržište objavila romane Zorana Živkovića "Biblioteka" i "Čitateljka". Na piščevom sajtu su predstavljene naslovnice tih izdanja, a koje ovde prenosimo u nešto nižoj rezoluciji.

Pod etiketom Blodnjak do sada su već objavljene Živkovićeve knjige "Četvrti krug" i "Most", a iz iste izdavačke kuće stižu najave da se u budućnosti mogu očekivati i drugi naslovi jednog od najprevođenijih srpskih pisaca.

U Dnevniku Jutarnjeg programa Televizije Beograd, juče je u 8 sati emitovan prilog o kruševačkom nedeljniku Grad, kao jednom od retkih domaćih časopisa koji podržavaju izdavačku delatnost. Glavni i odgovorni urednik nedeljnika, Slavoljub Marković, je u kratkom prilogu naveo književna dela koja je časopis do sada objavio, posebno se osvrnuvši na zbirku priča sa stalnog konkursa Grada i Art-Anime, “Gradske priče 3 – Fantastika”.

Takođe, Marković je tom prilikom najavio i knjigu o vodenicama, koja bi trebalo da bude objavljena sredinom naredne godine a u kojoj bi se našle minijature i pripovetke sa konkursa koji organizuju opština Ribarska Banja, nedeljnik Grad i sajt Art-Anima.

U planu je da se tokom jeseni nastavi sa promocijama zbirke "Gradske priče 3 - Fantastika", a o gradovima i datumima predstavljanja, naknadno ćemo objaviti informacije na ovom mestu.

Tek što smo predstavili uspešnog pisca i dramaturga mlađe generacije Aleksandra Novakovića, stigla je lepa vest da je ovaj autor svojim romanom mitološke fantastike "Keltska priča" osvojio prvu nagradu književnog konkursa izdavačke kuće "Mali Nemo" iz Pančeva.

Žiri u sastavu dr Gordan Maričić (predsednik), Predrag Crnković i Milan Orlić proglasio je Novakovićev roman najboljim u konkurenciji devedeset jednog pristiglog rukopisa.

Nagradu konkursa “Mali Nemo”, između ostalog, čini i objavljivanje, pa se prema najavama izdavača očekuje da roman “Keltska priča” iz štampe izađe najkasnije do početka Beogradskog sajma knjiga.

Novaković je rođen 1975. godine u Beogradu. Pored dramskih tekstova, piše aforizme, pesme i kratke priče. U svojoj bibliografiji između ostalog ima dve zbirke aforizama ("Pij Sokrate, država časti" i "Neće moći"), istorijsku studiju "Kako je Tito razbijao 'Tikve'", zbirku drama "Bliskost" i roman "Glečer".

Saradnik je više dnevnih listova, magazina i književnih časopisa, a dugogodišnji je saradnik i Dramskog programa Radio Beograda. Njegove drame izvođene su u više pozorišta u Srbiji i Crnoj Gori.

Pored mnogobrojnih nagrada za drame i aforizme, dobitnik je i druge nagrade konkursa "Osvoji ikebanu" raspisanog za naučnofantastičnu priču sa temom odnosa čoveka prema prirodi u budućnosti.

Ovonedeljni novitet na našem sajtu je i prikaz knjige Pavla Ćosića "Leposava". Ovaj roman čija radnja je smeštena u drugu polopvinu 21. veka i u kome su prisutni neki fantastički elementi, zapravo je oštra satira trenutne političke situacije u Srbiji. Prikaz knjige, koji je ranije objavljen na Popboksu, potpisao je Marko Nikolić.

Na ovogodišnjem Grosman festivalu filma i vina koji se održava od 09. do 16. avgusta u Ljutomeru i Murskoj Soboti, u Sloveniji, biće održana dva predavanja srpskih pisaca i publicista Jovana Ristića i Dejana Ognjanovića.

Ristić će u ponedeljak, 11. avgusta (23h), u letnjem bioskopu hotela Ljutomer održati predstavljanje svoje knjige "Tuđin 3 – Jedan nezasluženi košmar", dok će Dejan Ognjanović na istom mestu dva dana kasnije, 13. avgusta (21h), govoriti o H.F. Lavkraftu i filmovima koji su rađeni po motivima njegovih dela.

Osim Ristića i Ognjanovića, na Grosman festivalu će učestvovati još četiri gosta iz Srbije: režiser Slobodan Šijan (koji će biti predsednik žirija festivala), ekipa Šok-koridora Nenad Bekvalac i Aleksandar Radivojević, kao i majstor za specijalne efekte Miroslav Lakobrija.

Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" u saradnji sa Politikinim Zabavnikom raspisuje konkurs “Moja prva SF priča”, javlja PISB.

- na konkurs se pozivaju prvenstveno neafirmisani autori koji do sada nisu objavljivali, ili bar ne naučnu fantastiku

- priče moraju biti dužine do približno 9.000 karaktera (sa belinama), tj. pet šlajfni

- za vreme trajanja konkursa priče za koje žiri "Lazara Komačića" proceni da su dovoljno kvalitetne biće objavljivane u Politikinom Zabavniku

- kada se pribavi dovoljno kvalitetnog materijala, Društvo "Lazar Komarčić" će objaviti zbirku priča prispelih na konkurs.

Priče slati na lazarkomarcic@yahoo.com kao prilog (attachment) u nekom od standardnih formata za tekstualne dokumente (.doc, .rtf, itd... ) sa naznakom "za konkurs MOJA PRVA SF PRIČA".

Ilija Bakić: "Poučne priče iz starine: Priča gotska ili svakom svoje a meni tvoje"

Ivan Đorđević: Identitet u "virtuelnoj zajednici" - slučaj foruma "Znak Sagite"

Fanzin se prodaje po ceni od 150 dinara, a može se naručiti preko mail adrese lazarkomarcic@yahoo.com.

Festival fantastične književnosti koji se tradicionalno, već sedam godina, održava u različitim istarskim gradovima, ove godine biće održan u Motovunu i Pazinu 8. i 9. avgusta. Tema ovogodišnjeg festivala u znaku je obeležavanja stogodišnjice prvog objavljivanja romana “Veli Joža” Vladimira Nazora, za kog organizatori događaja tvrde da je prvi fantasy roman u južnoslovenskih naroda.

Petak, 8. kolovoza

18:00 - Motovun, Barbacan - otkrivanje spomen-ploče Velom Joži

20:00 - Motovun, Kino Bauer - Projekcija dokumentarnog filma "Zmajeve linije" autora Roberta Bezbradice i Mladena Đakovića

21:30 - Motovun, iza zgrade Centra hrvatskih sveučilišta, tzv. Bambus-bar - književna večer: predstavljanje natječajne festivalske zbirke "Priče o divovima"

Subota, 9. kolovoza

12:00 - Motovun, terasa hotela Kaštel - okrugli stol "Divovi u fantastičnoj književnosti i bajkama", te predstavljanje knjige Manuele Zlatar "Novo čitanje bajke: arhetipsko, divlje, žensko"

18:00 - Pazin, Park velikana - hommage pazinskim danima Vladimira Nazora

19:30 - Pazin, Kaštel - književna večer: predstavljanje novih SF&F izdanja iz Hrvatske i susjednih zemalja (Marina Jadrejčić: "Tužna madona"; Danilo Brozović: "Bojno polje Istra"; Ernie Gigante Dešković: "Serenijeva enigma"; Mario Rosanda: "SFumato"; Adnadin Jašarević: "Kuća bez prozora"; zbirke "Zmajev zlatni svitak", "Bludućnost" i "Dobar ulov", itd.)

21:00 - Pazin, Kaštel - koncert: francuska ska-jazz grupa Trankilesha

Veliki britanski novinar i književnik Erik Bler (1903-1950), poznat po pseudonimu Džordž Orvel, najpoznatiji je po svojim delima "Životinjska farma" i "1984.", ali i po esejima, kritikama i recenzijama, kao i po pismima i dnevničkim zapisima.

Upravo je Orvelove dnevničke zapise organizacija Orvel Prajz (The Orwell Prize) odlučila da "modernizuje" i da ih publici ponudi u obliku bloga, piše zagrebački "Večernji list", a prenosi Mondo.

Orvel je svakodnevno vodio dnevnik od 1938. do 1942, dok se u Maroku i Engleskoj oporavljao od rane zadobijene u Španskom građanskom ratu gde se borio kao dobrovoljac i dok je početkom rata radio za Bi-Bi-Sijev (BBC) servis u Indiji.

Dan za danom, točno sedamdeset godina nakon što su napisani, njegovi dnevnički zapisi biće predstavljani publici na adresi http://orwelldiaries.wordpress.com/, počevši od 9. avgusta, prvog dana kad je počeo da vodi dnevnik.

Tako će čitaoci na Internetu moći da pročitaju Orvelova svakodnevna razmišljanja o situaciji u svetu, povezana s najobičnijim događajima poput onog koliko su taj dana jaja snele kokoške na njegovoj farmi.

Zakleti levičar koji se u Španiji duboko razočarao u staljinizam i pacifista koji je suočen s Hitlerovim nacizmom shvatio da i socijalista ponekad mora da bude patriota spreman za borbu, Orvel je uvek rušio stereotipe i pružao zanimljiva mišljenja o svemu o čemu je pisao, od uzgajanja cveća do Dikensonovih romana.

U tome je bio pravi "bloger pre blogova" i svakako će se svima koji bez napora čitaju engleski tokom sledeće četiri godine isplatiti svakodnevne posete stranici čoveka koji nas je u svom slavnom antiutopijskom delu upozorio na mračnu budućnost.

Dok se on prevrće u grobu jer je stvarnost još gora od toga - umesto "Veliki brat nas gleda", mi gledamo "Velikog brata" - čitajte ga i učite se.

Izdavačka kuća "V.B.Z." po sedmi put za redom raspisuje javni konkurs za književnu nagradu za najbolji novi, originalni i neobjavljeni roman na hrvatskom, srpskom i drugim štokavskim jezicima, te čakavskom i kajkavskom književnom jeziku, javlja B92.

Najboljem romanu koji u rukopisu pristigne na konkurs biće dodeljena "V.B.Z.-TISAK" književna nagrada za najbolji neobjavljeni roman godine, a autoru uručena novčana nagrada u bruto iznosu od gotovo 14.000 evra.

Nagrađeni roman će nakon proglašenja pobednika na zagrebačkom sajmu knjiga "Interliber" biti prodavan na svim kioscima "Tiska" i "Slobodne Dalmacije".

Rok za slanje rukopisa na konkurs je 15. avgust 2008. godine, a rukopisi se predaju pod šifrom. Tekst javnog konkursa s detaljnim propozicijama dostupan je na internet-stranicama organizatora - www.vbz.hr i www.tisak.hr.

Prema pisanju NOSF-a, pre desetak dana se na hrvatskim kioscima pojavio novi broj Future.

U svom 129. izdanju, jedini hrvatski časopis specijalizovan za naučnofantastični žanr donosi priče: Ted Chiang: “Trgovac i alkemičareva vrata” (priča je osvojila Nebulu, a u konkurenciji je i za Huga), Igor Rajki: “Čip za cirkus”, Arthur C. Clarke: “Pitanje prebivališta", Karen Joy Fowler “Uvijek” (priča je osvojila Nebulu), Nathalie Dau “Siestofag”, Lucie Chenu “Uvod u životinjsku metamorfozu za čarobnjake-početnike”, Cory Doctorow “Kramar”.

Na kraju, tu je i tekst Marka Fančovića “Devet milijardi imena Arthurovih”, in memoriam Arturu Klarku.

Neformalno internet udruženje ljubitelja naučne fantastike "SF Tim", nedavno je na svom sajtu www.sftim.com objavilo osmi broj fanzina "SF Vektor".

Pored standardnih rubrika "Zanimljiva nauka", "Klut-Nikolsova SF enciklopedija", "Igre", "Likovna umetnost", značajan deo fanzina posvećen je jednom od najintrigantnijih podžanrova naučne fantastike – sajberpanku.

Ipak, možda najinteresantniji materijal stiže u rubrici posvećenoj pričama u kojoj su se našla sledeća prozna ostvarenja: Brus Betke "Sajberpank", Mark Boumen "Kapanje", Ramnat Ijer "Zaboravljena budućnost", Džin Volf "Neuzvraćena ljubav", Džin Ris "Priče iz kineskog zodijaka: Pas".

Osmi broj SF Vektora možete pogledati na ovoj adresi, a prethodnih sedam brojeva u PDF formatu možete preuzeti sa ove lokacije.

Beogradske izdavačke kuće PortaLibris, Dereta i Laguna, u petak 8. avgusta, u kafeu Petica, ponovo organizuju zajedničku promociju knjiga na Adi.

U okviru manifestacije pod nazivom "Dan knjige", pomenute izdavačke kuće predstaviće svoja najbolja izdanja u letnjem ambijentu najpoznatijeg beogradskog kupališta. "Dan knjige" se organizuje u okviru zabavnog programa Naxi radija, tako da će svi oni koji ne budu u mogućnosti da dođu na Adu, moći da prate manifestaciju putem radio programa.

Predstavljanje izdavačkih kuća predviđeno je u terminu od 12 do 15 časova, a za tu priliku cene knjiga biće spuštene i do 30 procenata.

Dva nova teksta smo postavili ovog vikenda na sajt Art-Anima. Prvi je esej Slobodana Škerovića "Iskliznuti svet" u kome možete čitati o izazovima koje današnjica postavlja pred autore naučne fantastike, a drugi tekst je prikaz knjige "Srpski psiho" Željka Obrenovića i Aleksandra Ilića. Prikaz koji potpisuje Ivan Bevc ranije je objavljen u magazinu Yellow Cab.

Na sajtu Zorana Živkovića objavljena je vest da je južnokorejska izdavačka kuća "Eyes and Heart Press" iz Seula otkupila prava za objavljivanje njegovog trilera "Poslednja knjiga" na korejskom jeziku.

Prava za "Poslednju knjigu" su do sada već prodata za britansko, nemačko i hrvatsko tržište, a krajem 2008. i početkom 2009. godine u produkciji Radio Televizije Srbije, po ovoj knjizi, biće snimljena TV serija od sedam epizoda.

Da potsetimo, radnja ovog romana počinje u knjižari Papirus, u kojoj neočekivano umire jedna mušterija. Na prvi pogled čini se da je posredi infarkt, ali prilikom autopsije ustanovljava se da ne postoje medicinski razlozi za ovu smrt. Iako neobičan, slučaj ne bi privukao pažnju policije da uskoro još dvoje posetilaca iste knjižare ne umire na isti način: bez uzroka. Inspektor Dejan Lukić pokreće istragu koja sa svakom novom žrtvom postaje sve zamršenija i napetija. Kada se ispostavi da su svi nastradali neposredno pred smrt čitali neku knjigu, javlja se pretpostavka da iza svega stoji serijski ubica koji oponaša zaplet iz Ekovog romana "Ime ruže" . Utisak već pročitanog, koji proganja inspektora otkako je prvi put zakoračio u Papirus, govori mu da je ovde posredi nešto znatno složenije. Okolnosti se samo zapetljavaju kada se za slučaj zainteresuje Agencija za nacionalnu bezbednost koja preduzima uporednu istragu, a naročito kada na poprište zbivanja stupi tajanstveni red poklonika poslednje knjige koji očekuju skori kraj sveta.

"Tako se više nije moglo. Dok je spavao, podelila sam njegovu kosu na četiri dela, u obliku krsta. I isekla je. Od tada sam ja tukla muža“.

Ovo je samo deo jedne od ispovesti koje vas očekuju u knjizi "Veštice – Ispovesti i tajne“ Terzile Gato Kanu, koju je objavila izdavačka kuća Clio.

Knjiga je nastala kao rekonstrukcija zapisnika sa sudskih procesa sačuvanih u arhivama širom Italije, ilustrovana citatima iz demonoloških tekstova i inkvizitorskih priručnika. Autorka se oslanja na temeljan istraživački rad, stoga nam knjiga nudi bogatu i zanimljivu faktografiju. Otkrila nam je bogatu arhivsku građu i korpus neistraženih tekstova na osnovu kojih možemo stvoriti slike o toku suđenja i torturama. Knjiga "Veštice“ bi mogla da smesti između kategorija sociološke studije i istorijskog štiva, ali pristup fenomenu veštičarenja u ovoj knjizi nije naučni.

Terzila Gato Kanu, proučavalac istorije i narodnih predanja, napisala je mnoge eseje, romane, radio-drame i dečje priče. U izdavačkoj kući Newton & Compton objavila je sledeće naslove: "Le grandi donne del Piemonte" (2006), "Fiabe e leggende della Valle d’Aosta" (2004), "I miti dei greci e dei romani" (2000), "Miti e leggende della cewazione e delle origini" (1999).

U okviru književnog programa festivala "Barski ljetopis", 25. jula 2008. godine gost u Dvorcu kralja Nikole bio je niški pisac i esejista Dejan Ognjanović. On je tom prilikom u razgovoru sa domaćinom večeri Aleksandrom Bečanovićem, barskoj publici predstavio svoju knjigu "Faustovski ekran - đavo na filmu".

Ognjanović je na svom sajtu www.dejanognjanovic.com objavio kratak izveštaj o ovom gostovanju u kome je istakao zadovoljstvo odzivom i prijemom od strane barske publike, a nije krio ni zadovoljstvo načinom na koji je Bečanović vodio književno veče.

"Aca Bečanović je vrstan znalac filma, a i mog opusa, tako da je i bez ikakvog dogovora ili 'scenarija' vodio razgovor izvanredno, odmereno, stručno, i prilagođeno kontextu", stoji na piščevom sajtu.

U izveštaju se, takođe, navodi da je u publici bilo između 30 i 40 ljudi, i da je program trajao nešto više od sat vremena, čime je probijen uobičajen termin koji je na festivalu određen za književne večeri. Na www.dejanognjanovic.com možete videti kompletan Ognjanovićev izveštaj sa gostovanja, kao i nekoliko fotografija, a uskoro bi trebalo na istom mestu da se pojavi opširniji tekst sa više impresija i detalja.