Art-Anima - ARHIVA

Protekle nedelje je iz štampe izašao drugi broj časopisa posvećenog folklornoj fantastici "Omaja". Akcenat ovog broja stavljen je na motiv vila u našem narodnom predanju i književnosti, ali su prisutni i tekstovi koji se tematski odnose i na druge segmente fantastičke književnosti.

Od autora koji su predstavljeni na sajtu Art-Anima, u časopisu su proznim radovima i esejima zastupljeni: Ilija Bakić, Radmilo Anđelković, Spomenka Stefanović Pululu, Ivana Milaković, Vladimir Lazović, Goran Skrobonja, Jasmina Nikolić Todorović i Aleksandar Sale Marković, čiju priču "Melanholija", predstavljamo i na našem sajtu.

SADRŽAJ:

Sveti apostol Pavle: HIMNA LjUBAVI / 2

Dragan Ristić: O OMAJAMA DANAŠNjIM /4–5
Ivana Vesić: VILE / 6–7
Mile Janković: VILE PLANjANSKE /8–10
Mileta Jakšić: MISTERIJE / 11–13
Rade Vučićević: TALIJA / 14–15
Zlatimir Pantić: VERENICA SA ONOGA SVETA /16–18
Goran Vučković: VILINA KOLEVKA / 19–21
Radmilo Anđelković / Danijel Reljić:
PRIGOVARANjE: O VILINSKOM KRUGU / 22–23
Spomenka Stefanović: O CVRČKU I ANĐELU / 24–28
Dragana Lazarević: GATANjE / 28
Zoran Stefanović: LETNjE VINO /29–31
Milanče Marković: FRULAŠ / 32
Vaso Pešterac: VILINSKA PESMA / 33–34
Iz starih arhiva: VILINSKO KOLO / 35
Saša Hadži Tančić: U VODENICI / 36–38
Dragana Bošković: FAUNOMENOLOGIJA / 39–41
Ivana Milaković: LEOPARD U NjENOJ SENCI / 42–43
Slavica Vukasović: POSLE RATA / 44–45
Vladimir Lazović: MARICA / 46–47
Branislav Goldner: BABA STANIJA / 48–51
Goran Skrobonja: KRV / 52–55
Ljuba Damnjanović: DEDA / 56–57
Ivan Pavić: VAMPIROVIĆ / 58–61
Tihomir Jovanović: TROJSTVO / 62–71
Ilija Bakić: NA DRAKULINOM PUTU / 72
Mihajlo Orlović: GOJKOVA SAHRANA / 73–75
Dragiša Vasić: SAN KAPLARA BELIĆA / 76–77
Mato Blažević: NEŠTO IPAK IMA! / 78–79
Jasmina Nikolić Todorović: GDE JE VODA TEKLA / 80
Aleksandar Marković: MELANHOLIJA / 81
Gi de Mopasan: PORTRET / 82–83
Ilija Bakić: TVRDO KUVANI HOROR / 84
Dragana Bošković: FANTASTIKA KRIKA / 85
Milan Šećerović: U TRAŽENjU SEBE / 86
Miroslav Jokić: PLAVO KO SUNCE / 86
Dušan Panđerski: KAŠUBI I NjIHOVO NARODNO
STVARALAŠTVO / 87–91
Naši prijatatelji: KUD „ JEDINSTVO“, BEOGRAD / 92–93
Milivoj Kostić: THE MEANING OF LIFE / 95

"Omaja" bi uskoro trebalo da se pojavi na kioscima i bolje opremljenim knjižarama, a zainteresovani će moći da dođu do svog primerka časopisa i u ponedeljak na redovnom sastanku Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", koji se održava u beogradskom Domu omladine u 19h.

Stalni literarni konkurs koji smo sa nedeljnikom "Grad" pokrenuli septembra 2007. godine i završili objavljivanjem zbirke "Gradske priče 3 - Fantastika" krajem aprila 2008, dobija svoj nastavak u vidu novog konkursa - o vodenicama. Naime, u saradnji sa nedeljnikom "Grad" i Specijalnom bolnicom "Ribarska Banja", pokrećemo novi konkurs za kratke priče u kategorijama minijatura i pripovedaka, ali koje su tematski vezane za vodenice. Konkurs će biti otvoren do 31. maja 2009. godine i biće nagradnog karaktera - autori tri prvoplasirana rada iz obe kategorije osvojiće novčane nagrade, besplatan boravak u turističkom kompleksu Ribarske Banje i druge nagrade sponzora konkursa. U junu 2009. godine biće objavljena luksuzno opremljena knjiga posvećena vodenicama, a u kojoj će se naći najkvalitetnije pristigle priče.

Svi radovi iz kategorije minijatura, koji zadovolje kvalitetom, biće sukcesivno objavljivani i u nedeljniku "Grad" tokom trajanja konkursa, kao što je to bila praksa tokom prethodnog literarnog konkursa koji smo organizovali sa ovim časopisom. Iz nedelje u nedelju biće objavljivani radovi dužine do 3.500 slovnih mesta (računajući i praznine), a razlika u odnosu na prethodni konkurs je ta što priče sada neće morati da budu izričito iz domena fantastike.

Ipak, teško je zamisliti da u pričama o vodenicama ne bude prisutan baš ijedan fantastični element, a najbolje priče koje ih budu imale naći će se na našem sajtu, kao i biografije njihovih autora.

Detaljne propozicije o konkursu možete pronaći ovde, a uskoro ćemo pokrenuti sajt potpuno posvećen ovom konkursu na kome će se naći mnogi interesantni podaci, reportaže, narodne priče, fotografije i drugi materijala vezani za vodenice. Dok ta veb lokacija ne zaživi, preporučujemo vam da pogledate i sadržaj na blogu "Nešto više".

Prema najavama Zorana Stefanovića, krajem meseca bi iz štampe trebalo da izađe njegov naučnofantastični ciklus o telepatama "Verigaši". Kroz ovo delo od 120 strana, prepliću se tri pripovesti, koje su pisane 90-ih godina, a koje su za ovu priliku minimalno izmenjene: "Vreme buke i besa", "Preko Drine sa iskrom u oku" i "Uskom stazom kojom hodiš".

Priča "romana-savijače o Našima", kako glasi podnaslov "Verigaša", prati savremenu devojku, mladića koji je živeo pre stotinu godina i sve slojeve istorije istovremeno izuvijane oko njihove dve kosmički spojene sudbine.

Želja pisca je da ciklus "Verigaši" iz štampe izađe 28. juna, na hipotetički 33. rođendan glavne junakinje romana, Jarne Selimović. Preostala dva ciklusa "Živa voda" i "Uspomene iz Drugog života", koji se na momente preklapaju sa "Verigašima" bi mogli biti dovršeni do kraja godine, najavljuje Stefanović.

Na našem sajtu je objavljena pripovetka "Uskom stazom kojom hodiš", pa ukoliko je do sada niste pročitali, najtoplije preporučujemo.

Prošle godine je u izdanju zagrebačkog Mentora objavljena knjiga "Macan čita! – Obdukcija SF žanra u Hrvata", a kojom se na zabavan način analizira naučnofantastični žanr u hrvatskoj književnosti. Autor ove zbirke kritika je pisac i strip crtač, Darko Macan, a većina tekstova koja se u knjizi nalazi već je ranije objavljena u časopisu Futura i na autorovom blogu "Blogov kolac".

Razlog zašto ovu knjigu sada spominjemo jeste interesantna ponuda koju je Macan pre par dana objavio upravo na svom blogu, a o čemu je reč, pročitajte u citatu koji navodimo:

"I sad bih je ja, kao trebao prodavati. Al' neću: tko bi normalan kupio knjigu kritika?! Neću je ni poklanjati. Al' ću se đorati, ako netko hoće! Adresa je darko@mentor.hr - javite mi koju (očuvanu) knjigu imate za đoranje, ako se dogovorimo pošaljite je i ja po primitku šaljem ovu. Je l' može? Može!”

Ukoliko, ipak, želite da sačuvate svoje omiljene knjige, a istovremeno nabavite i “Macan čita! – Obdukcija SF žanra u Hrvata” preporučujemo vam da knjigu kupite posredstvom sajta www.superknjizara.hr. Zbirka kritika ima 124 strane, mekog je poveza i košta 7,38 evra.

Na koji god način da dođete do knjige, izvesno je da ćete ovog leta biti u prilici da pročitate veoma zabavno štivo.

Povodom premijere filma "Princ Kaspijan", koji je urađen po istoimenom romanu, izdavačka kuća Laguna je pripremila posebno dizajniran box-set, sa svih sedam knjiga iz serijala K.S. Luisa "Letopisi Narnije", a koji će se od danas, 17. juna, naći u svim bolje opremljenim knjižarama. Svaki od sedam nastavaka ovog serijala je remek delo, koje vodi čitaoce u magičan svet iza granica poznatog. Putovanje na kraj sveta, fantastični likovi i epske bitke između dobra i zla su okosnica svih sedam nastavaka ovog uzbudljivog serijala.

Klajv Stepls Luis rođen je u Belfastu 1898. Kao dete, opčinjavale su ga bajke, mitovi i drevne legende koje mu je pripovedala dadilja Irkinja. Slika fauna koji nosi pakete i kišobran po šumi pod snegom došla mu je kada je imao šesnaest godina. Međutim, tek mnogo godina kasnije, kada je već bio profesor na univerzitetu u Kembridžu, faunu su se pridružili zla kraljica i veličanstveni lav. Njihova priča postala je "Lav, veštica i orman", jedna od najomiljenijih knjiga svih vremena. Sledilo je šest sledećih letopisa Narnije, a završni naslov, "Poslednja bitka", štampan 1956, dobio je najveće priznanje za dostignuće u dečijoj književnosti – prestižnu Karnegijevu nagradu.

Za poslednjih pedeset godina "Letopisi Narnije" su prevedeni na sve svetske jezike i objavljeni u milionskim tiražima. Zahvaljujući tome mogu se svrstati u klasike svetske književnosti.

Juče je u Srpskom književnom društvu održana promocija dveju knjiga Ilije Bakića, koje su u proteklih šest meseci doživele objavljivanja pod okriljem izdavačke kuće Tardis. O zbirci fantastičke proze "Jesen skupljača" i zbirci poezije inspirisane filmskim ostvarenjima "Filmovi", pored autora, govorili su Vasa Pavković i Slobodan Škerović. Promociju je vodila vlasnica i urednica izdavačke kuće Tardis, Spomenka Stefanović Pululu.

Pavković je u opširnom izlaganju o "Filmovima", između ostalog, ukazao na to da Bakićeva poezija zastupljena u zbirci nije po svaku cenu morala otkriti svoje izvoršte inspiracije, aludirajući na mogućnost da bi čitalačka publika na drugačiji način mogla doživeti iste te pesme ne znajući da su inspirisane kinematografskim ostvarenjima.

Škerović je dao svoje viđenje "Skupljača" u kome je na kraju rekao: "Živi dekor i živi model je ono što ostaje u čitaocu nakon ovakvog iskustva. Ono što je futuristički ideal reklamokrata, da se reklama projektuje na retinu ili u sam mozak potrošača, Bakić je ostvario na veoma efikasan način. To je ono što najviše pleni kod ovog obdarenog autora. Njegovo precizno dodavanje nedevalvirane duhovne valute u lični trezor čitaoca."

A sam autor se odlučio da o svojim knjigama govori upravo kroz dela koja se u njima nalaze, čitajući neka od efektnijih iz obe zbirke.

Spomenka Stefanović Pululu je na početku promocije izrazila zadovoljstvo što je bila u prilici da izdavački program kuće Tardis otpočne objavljivanjem proznih dela jednog od naših vodećih pisaca fantastike, Ilije Bakića, a na samom kraju predstavljanja u SKD-u, navela je naslove novih dela koja će se uskoro pojaviti pod etiketom Tardisa: zbirka eseja "Himera ili Borg" Slobodana Škerovića, zbirka proze "Vi što maštate o sreći" Ljubomira Damnjanovića i zbirka poezije "Razgovori sa psom" (radni naziv) Aleksandra Saleta Markovića.

Treba napomenuti da je jučerašnja promocija u Srpskom književnom društvu, prva promocija objavljenih dela jednog autora fantastike, koja je održana u ovoj ustanovi, što može biti veoma važan pokazatelj o promenama u percepciji književnog establišmenta prema žanrovskoj literaturi. Ako se ima u vidu da je pre nepunih mesec dana, u Udruženju književnika Srbije, predstavljena akcija "2008 - godina srpske fantastike", onda domaći žanrovski stvaraoci imaju razloga da budu itekako zadovoljni, jer je evidentno da su im vrata značajnih književnih institucija postala širom otvorena.

Radovi zbog kojih je u ponedeljak, 09. maja, tribina društva "Lazar Komarčić" morala biti izmeštena u "Srećnu galeriju" SKC-a, okončani su brže nego što je prvobitno najavljivano, tako da će u ponedeljak u 16. maja, u 19 časova tribina posvećena Transhumanizmu biti održana na uobičajenom mestu, u maloj sali beogradskog Doma omladine (I sprat, ulaz iz Makedonske ulice).

U današnjem broju dnevnog lista Politika objavljen je opširniji članak posvećen časovima kreativnog pisanja koje na Filološkom fakultetu već osam meseci vodi jedan od najuspešnijih domaćih pisaca, Zoran Živković.

U tekstu koji potpisuje Senka Korać između ostalog se navodi da su, zahvaljujući ovim časovima, u uglednim književnim časopisima objavljeni radovi osmoro polaznika, a priča Jovane Žujević "Disati u Kloverfildu" je prevedena na engleski i ponuđena jednom američkom antologičaru.

U tekstu se, takođe, najavljuje da će Zoran Živković i tokom leta nastaviti da drži časove kreativnog pisanja proze. Naime, beogradski Filološki fakultet će, po uzoru na velike svetske univerzitete, organizovati kurseve kreativnog pisanja koji će početi krajem juna. Pored Zorana Živkovića, angažovani će biti i Tanja Kragujević za kreativno pisanje poezije i Tatjana Rosić-Ilić za kurs kreativnog pisanja književne kritike. Na kurseve se mogu prijaviti svi zainteresovani, a poseban popust ostvariće studenti Filološkog fakulteta.

Za kraj smo izdvojili i savet, koji svojim studentima daje Zoran Živković, dobitnik prestižne nagrade World Fantasy Award:

– Bez čitanja nema dobrog pisca. Najbolji savet koji mogu da dam svojim studentima je da sa pažnjom, radoznalošću i strpljenjem čitaju veliku književnost – dodaje profesor.

U četvrtak 12. juna u prostorijama Srpskog književnog društva (Francuska br. 7) s početkom u 12 časova, biće predstavljena zbirka poezije Ilije Bakića "Filmovi".

Zbirka "Filmovi" je prva knjiga u "Beloj ediciji" izdavačke kuće Tardis. Sadrži tridesetsedam pesama koje su nastajale u poslednjih dvadeset godina kao refleksija na filmove koji su ostavili jak utisak na pesnika.

O ovoj knjizi, inspirisanoj značajnim kinematografskim delima među kojima i onim iz domena fantastike, pored autora, govoriće Slobodan Škerović i Vasa Pavković.

Godina srpske fantastike, ili šta je sve postignuto u Društvu ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" u 2008. godini bila je tema najnovije tribine LK održane u Srećnoj galeriji SKC, javlja PISB. Dodatak tribini bilo je i predstavljanje novog Emitora broj 470 sa romanom epske fantastike "Tarag" autora Milana Uroševića.

Zoran Stefanović, predsednik LK, je podsetio da se ove godine već uradilo mnogo toga - održalo 40-ak tribina, objavilo devet Emitora, na sajtu kluba je postavljeno 300 stranica teksta.

Do kraja ove godine može se očekivati 30-ak novih Emitora, mada takva ogromna produkcija sigurno neće biti nastavljena i narednih godina. Sve što se trenutno radi je u cilju skretanja pažnje na domaću fantastiku i potencijale koji u njoj postoje.

Kada je već reč o Emitorima treba naglasiti da će E466 "101 lice fantastike", sa kraktim predstavljanjima velikana SF-a iz pera Ilije Bakića, biti objavljeno na jesen u izdanju Tardisa, ali sa ilustracijama pa će to postati svojevrsno enciklopedijsko izdanje.

Nova iznenađenja se spremaju a dobar deo njih će biti predstavljen na narednom Beokonu, konvenciji koju će krajem jeseni organizovati LK.

Međutim, ono što predstoji znači da će klub LK raditi i na promociji srpske fantstike u okruženju - predviđeno je tokom leta gostovanje u Budvi, tokom održavanja Grada teatra, a planiraju se i akcije sa Makedoncima i Hrvatima. Jedan od skorijih Emitora, najavljeno je sada, biće posvećen antologiji fantastičnog stripa u Crnoj Gori.

Svoje prve knjige, kao Emitor izdanja, objaviće uskoro i nekoliko novih imena na domaćoj sceni, a svoj prvenac je proslavio i Milan Urošević, član kluba koji se već predstavljao svojim pričama. Emitor broj 470 je posvećen njegovom romanu "Tarag" koji spada u epsku fantastiku.

Milan Urošević sam kaže da je inspiracija došla zahvaljujći serijalu "Pesme leda i vatre" i za njega nezadovoljavajućim opisima bitaka.

Pisanje je završeno 2004. godine, a zašto se roman objavljuje tek sada može se objasniti tendencijom samog romana da "nestaje" kada se nađe odštampan na papiru radi ispravljanja grešaka. To se nekoliko puta dešavalo, a videćemo da li će roman brzo "nestati" i sada kada je konačno objavljen.

Pavle Zelić, jedan od onih koji su imali prilike da već pročitaju roman, kaže da mu je naročito drago što je konačno neko u LK napisao ozbiljan fentezi. Već prvih 15 strana, kada je "Tarag" nastajao (u početku se projekat zvao "Brat"), je bio više nego obećavajući.

Za razliku od mnogih drugih fentezi storija stranih pisaca, ovde se čitalac baca u srž akcije od početka, gotovo ceo roman se bavi jednom bitkom - ono što mnogi drugi pisci nikako ne mogu da opišu. Zelić je izrazio nadu da će ovaj roman biti proširen.

Zoran Stefanović je odao priznanje Uroševiću da je jedan komplikovan svet uspeo da predstavi ne kroz puko opisivanje već kroz unutrašnju dinamiku i dramaturgiju. "Po više osnova jedva čekam nastavak, tebi ovo vrlo dobro ide..." zaključio je Stefanović.

Milan Urošević kaže da ima nekoliko početaka za priču šta je bilo pre događaja opisanih u objavljenom romanu, i to će sigurno i napisati, dok se pomalo plaši da nastavlja priču kako ne bi zapao u "očekivani kliše". "Došao sam u situaciju sa fentezijem da mi je lakše da napišem ono što bih voleo da čitam, nego da čitam druge pisce", rekao je Urošević, tako da sigurno od njega treba i ubuduće očekivati radove iz žanra epske fantastike.

Zbog građevinskih radova u Domu omladine, naredne dve nedelje tribine društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" neće moći da budu održane u prostoru u kome se redovno održavaju svakog ponedeljka. Kako je na forumu Znak sagite javio predsednik društva LK, Zoran Stefanović, obezbeđen je alternativni prostor, pa će zahvaljujući susretljivosti ljudi iz Studentskog kulturnog centra, mesto održavanja naredne dve tribine (09. i 16. juna) biti "Srećna galerija".

Dakle, u ponedeljak 09. juna u "Srećnoj galeriji" beogradskog SKC-a, s početkom u 19 časova, biće nastavljeno predstavljanje izdavačkog programa Emitora. Pored predstavljanja specijalnih izdanja ovog fanzina u kojima je štampana novela "Sekund večnosti" Dragutina Ilića i esejistički leksikon o svetskim SF piscima "101 lice naučne fantastike" Ilije Bakića, posetioce tribine očekuju još neka posebna iznenađenja.

Izdavačka kuća Alnari je u svojoj nedavno pokrenutoj ediciji "Outlet" objavila zbirku eseja Stivena Hokinga "Crne rupe i bebe vaseljene".

Ovih trinaest eseja i jedan izvanredan produženi intervju iz 1992. godine sežu od autobiografskog do čisto naučnog. Nadgrađujući svoj prethodni rad, Stiven Hoking raspravlja o zamišljenom vremenu, o procesu u kome crne rupe rađaju bebe vasione i o naporima naučnika da stvore jedinstvenu teoriju koja bi predvidela sve u univerzumu – koncept koji će se, po njemu, sledećoj generaciji činiti prirodnim koliko i činjenica da je zemlja okrugla. Stiven Hoking takođe piše o slobodnoj volji, vrednosti života i svom viđenju smrti. Daje nam svoj uvid u to kako se naučna teorija slaže – a i razlikuje od naučne fantastike, kao i u načine na koji se naučne činjenice upliću u naš život.

Kao i druge knjige u ediciji "Outlet", zbirka eseja "Crne rupe i bebe vaseljene" štampana je u džepnom izdanju, pa se čitalaštvu nudi po povoljnoj ceni od 199 dinara.

Izdavačka kuća Laguna je u poslednje vreme objavila nekoliko interesantnih naslova, uglavnom ljubiteljima fantastike, javlja PISB.

POSTOJI SVET SVETLOSTI I TAME, GDE DOBRO I ZLO VODE BESKRAJNU BORBU. TO JE SVET TOČKA VREMENA, DOSAD NAJVEĆEG NAPISANOG FANTASTIČNOG EPA.

Rand al'Tor, Ponovorođeni Zmaj, izbegao je zamke Bele kule i prve pobunjenice među Aes Sedai položile su zakletvu da će ga slediti. Dok sluge Mraka napadaju, a Seanšani nadiru i ugrožavaju ga, Rand prikuplja snage da borbu preusmeri na Ilijan, uporište Samaela Izgubljenog...

U gradu Ebou Daru, Elejna, Avijenda i Met se žarko bore da osiguraju ter'angreal, koji može sprečiti Mračnog da upravlja vremenskim prilikama sveta - međutim suočavaju se sa prastarim prokletstvom. U gradu Salidaru Egvena al'Ver prikuplja vojsku da bi povratila Tar Valon i ponovo ujedinila Aes Sedai...

Ova knjiga pripada serijalu Septimus Hip. Ko je Septimus Hip? Izgubljeno dete? Neočekivani junak? Moćni čarobnjak? Ovde počinje MAGIKA.

Sedmog sina sedmoga sina, kome je s razlogom dato ime Septimus Hip, jedne noći iz kolevke krade babica koja ga proglašava mrtvim. Te iste noći otac ukradenog deteta, Sajlas Hip, nalazi u snegu bošču sa tek rođenom devojčicom ljubičastih očiju. Hipovi primaju bespomoćno novorođenče u svoj dom, daju bebi ime Džena i podižu je kao svoju. Ali ko je ova tajanstvena devojčica, i kakva je sudbina zadesila njihovog voljenog sina Septimusa?

"Kod Bauka su na nauk dolazili mnogi, ali ih je veoma malo završilo obuku", reče mama, "a i oni koji jesu, nisu mu ni do kolena. Slabići su, neznalice ili kukavice. To su prevaranti koji naplaćuju loše obavljene poslove. Sada je sve na tebi, sine. Ti si poslednja prilika. Poslednja nada".

Tomas Vord, sedmi sin sedmog sina, postaje Baukov šegrt. Posao je težak, Bauk nepristupačan, a mnogi šegrti pre njega loše su završili. Tomas će morati da nauči kako da isteruje duhove i "vezuje" veštice i bukavce. Ali kad ga Majka Malkin, najopasnija veštica u kraju, prevarom navede da je oslobodi, počinje pravi užas...

Jedan dečak stiže u zabačeno planinsko selo usred noći. On se zove Ladlou Fič, i beži od svoje jezive prošlosti. Pred njim iz magle izranja Džo Zabidu - tajanstveni zalagaoničar koji trguje najdubljim i najmračnijim ljudskim tajnama...

Kao Džoov pomoćnik, Ladlou beleži sablasne ispovesti meštana u staru knjigu u kožnom povezu: Crnu knjigu tajni. Krađe leševa; pljačke; ubistva. Meštani Pagus Parvusa imaju šta da kriju. Ali, da li je Ladlou Fič spreman da otkrije sopstvenu ispovest?

Odvažite se da zaronite u mračni svet mašte F. E. Higinsove, đavolski talentovane autorke.

Mač Dirnvin, najsnažnije oružje Pridejnskog kraljevstva, dopao je šaka Araunu, Gospodaru Smrti. Sada će Svinjar Pomoćnik Taran i knez Gvidion povesti vojnu protiv moćnog gospodara. Posle pohoda koji traje čitavu zimu i prepun je opasnosti, Taranova vojska stiže na planinu Alu, uporište zla. Tamo će Taran biti primoran da načini najznačajniji izbor svog života, u trenutku kad se suoči sa zlom čarobnicom Ahren i strahotnim Araunom.

"Životno zamišljena, romantična, a ipak, zahvaljujući neposrednosti i brzoj smeni događaja, čudesno savremena knjiga. U njoj ima svega za svaki uzrast". (Book World)

Zbog sinoćnje promocije u klubu "Lazar Komarčić" i mnoštva obaveza koje je promocija sa sobom donela, bili smo prinuđeni da predstavljanje mladog beogradskog autora Filipa Rogovića ostavimo za danas. Filip je rođen 1987. godine, studira novinarstvo, a od 2004. godine, nakon susreta sa Društvom ljubitelja fantastike "Lazar komarčić", počinje da piše žanrovske priče. Svoje prozne radove do sada je objavljivao samo u fanzinu Emitor, za koji takođe piše i razne priloge. Na sajtu Art-Anima premijerno ga predstavljamo pričom "Ceđenje". Nadamo se da ćete uživati u čitanju ovog dela.

Iako je prvobitno najavljivana samo promocija zbirke "Gradske priče 3 - Fantastika", najnovija tribina Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" u Domu omladine bila je posvećena promociji tri izdanja za koje je zaslužan sajt Art-Anima, na čelu sa Dragoljubom Igrošancem. Tako su, osim pomenute zbirke, predstavljena i dva Emitora: "Dijalog o kamenu" (arheološke priče) Laure Barne i "Trenutak inspiracije" (crtice sa konkursa Art-Anime). Ovaj paket "tri u jedan" je zadovoljio preko tridesetak prisutnih, izveštava PISB.

Zoran Stefanović, predsednik LK, je, kao domaćin tribine, započeo predstavljanjem dela Laure Barne koje ima interesantan podnaslov - arheološke priče, koji nije uobičajen u našoj fantastici. Ono što smo od Barne dobili je "gusto poetsko tkivo puno oneobičavanja" i zapravo nešto što se ne može tako lako staviti u neku od "žanrovskih fijoka". Ono što naročito raduje je to da "naše žensko pismo postaje relevantan faktor" kao i da fantastika nije samo "zabran jednog pola".

Dragoljub Igrošanac je ispričao kako je do objavljivanja zbirke uošte i došlo - njega je kontaktirala spisateljica kako bi videla da li je uopšte moguće objaviti takvu zbirku. Iako je ona objavljivani autor, dobitnik nagrade "Miroslav Dereta" (2007), ni veliki, pa ni neki manji domaći izdavači, nisu bili zainteresovani uz obrazloženje da to "ekonomski nije isplativo". Na svu sreću specijal Emitor je bio rešenje kako bi se "Dijalog o kamenu" pojavio pred žanrovskom publikom i dodatno skrenuo pažnju na sebe, a sada ostaje dalje traženje nekoga ko će biti sposoban za veću distribuciju.

Laura Barna je prvo naglasila da je ona istoričar umetnosti, po profesiji, a ne arheolog, kao i da se to vidi u svim njenim delima. Iako sama Barna ne piše čestu žanrovsku prozu, fantastika je često prisutna u njenim delima i, kako sama kaže, "nikada neću moći da se odvojim od elemenata fantastike".

Sama zbirka je nastala tokom rada na romanu o Lepensko Viru ("Protovir", 2003. godine), a svakako da dodatnu interesantnost celom projektu daju i fotografije koje se nalaze u zbirci i koje je ona načinila.

Inače, pisanje tih priča, tokom pararelnog rada na "Protoviru", je bio svojevrstan beg od romana, a inspiracije za same priče su bile raznovrsne - od srednjovekovnih manastira pa do Beograda.

Ilija Bakić, naš poznati SF pisac iz Vršca, je bio u žiriju čuvenog 3-5-7 konkursa za minijature tako da je govorio o Emitoru "Trenutak inspiracije". "Što je forma kraća, veća je težina i izazov", naglasio je Bakić i istakao da je žiri bio prosto zatrpan kraktim radovima među kojima su se, očekivano, nalazili i oni koji su pokušali da svoje tri-pet-sedam (reči) priče urade kao vic ili aforizam. Ipak, bilo je i onih radova koji su tražili ponovno iščitavanje. Ovi konkursi definitivno pokazuju da postji "glad" za rad na zadate teme, a Bakić je poželeo da ovakvi konkursi postanu tradicija i da će se kroz njih profilisati autori koji će nastaviti da pišu.

Dragoljub Igrošanac je ideju za konkurse do deset reči (sa prvog Art- Anima konkursa) i potom 3-5-7 konkursa, dobio nakon čitanja stranih radova sa konkursa do šest reči ("Weird" konkurs), a koliko je to naišlo na dobar odziv kod domaćih autora možda najbolje ilustruje podatak da, na kraju, nema tačnog podatka koliko je crtica stiglo na 3-5-7 konkurs. Interesatno je i to što je upravo taj konkurs bio "najnaporniji" tako da ne čude reči Igrošanca koji kaže: "Strah me je da organizujem konkurs, ali ako ostale obaveze to dozvole, uradiću".

Konačno, veče je proteklo i u drugoj promociji zbirke "Gradske priče 3 - Fantastika". Na žalost nije bilo gostiju iz kruševačkog nedeljnika "Grad" gde je većina priča i objavljena, tako da je Igrošanac ponovio osnovnu priču o samoj ideji nastanka konkursa, i dodao da, sem ove beogradske dve promocije, neće biti odlaska u ostale gradove iako je bilo pominjano da će se promocije održati u Kruševcu, Nišu i Novom Sadu, ali da je to trenutno stopirano zbog bolesti jednog od kolega iz "Grada".

Pulbika je bila u prilici i da vidi slike Sandre Ilić, koja će sarađivati sa narednim projektima Art-Anime na ilustraciji novih knjiga, a pre svega je tu reč o novom izdanju "Viline planine" Tamare Lujak. Ilićeva će uraditi naslovnu stranu korica u boji, dok će same priče u zbirci ukrasiti crno-beli crteži. Umetnica kaže da su priče Tamare Lujak veoma inspirativne i da bi za svaku mogla da uradi i više crteža.

U ponedeljak, 02. juna 2008. godine u 19 časova, na tribini Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" biće održana promocija knjiga koje su objavljene zahvaljujući saradnji našeg sajta sa nedeljnikom Grad, odnosno društvom "Lazar Komarčić".

O zbirkama "Gradske priče 3 – Fantastika", "Dijalog o Kamenu" i "Trenutak inspiracije" govoriće Zoran Stefanović, Laura Barna i Dragoljub Igrošanac, a ambijent u kome će se promocija održati biće obogaćen izložbom ilustracija Sandre Ilić.

Knjiga "Gradske priče 3 - Fantastika" posledica je zajedničkog konkursa koji su organizovali kruševački nedeljnik Grad i sajt Art-Anima. Na 120 strana, koliko ova zbirka sadrži, kratkom žanrovskom pričom je zastupljeno 29 autora. Pored poznatih pisaca fantastike kao što su: Ilija Bakić, Vladimir Lazović, Milivoj Anđelković, Ivan Nešić, Lidija Beatović, Dejan Ognjanović, Laura Barna, Tamara Lujak, Oto Oltvanji, Uroš Petrović, Dragan R. Filipović, Darko Tuševljaković, tu su i manje poznati autori, ali čija dela kvalitetom ni najmanje ne zaostaju za delima nabrojanih pisaca.

Zbirku "Dijalog o kamenu" koju potpisuje Laura Barna, čini 17 kratkih fantastičkih priča inspirisanih arheološkim lokalitetima sa našeg podneblja, ali i Venecijom kao svojevrsnom fascinacijom na vodi. Laura Barna od 1995. godine objavljuje prozne i stručne radove iz istorije umetnosti. Do sada je objavila arheološki roman "Protovir", "Nevolje gospodina T. ili suteren", kao i "Crno telo" za koje je osvojila nagradu "Miroslav Dereta" 2007. godine. Autorka je monografije "Devet srednjovekovnih manastira u Bosni" i knjige eseja "Umetnost nema definiciju".

"Trenutak inspiracije" je zbirka radova pristiglih na konkurse za najkraće moguće prozno delo, koje je sajt Art-Anima prošle godine raspisao za fantastične priče od tri, pet, sedam i deset reči. U zbirci je zastupljeno preko 200 radova od 82 autora.

Ulaz na promociju je slobodan, a svi prisutni će na poklon dobiti primerak zbirke "Gradske priče 3 - Fantastika".

Književna internet zajednica “Eniaroyah” je krajem marta pokrenula svoj elektronski časopis Eniaroyah eMagazin, koji je okrenutošću fantastičkom žanru, odmah privukao našu pažnju. Drugi broj ovog magazina, koji se na Netu pojavio pre nekoliko dana, u još značajnijoj meri je posvećen žanrovskoj prozi. Tako, na dvadeset A4 strana, koliko donosi novo izdanje, možete pročitati prikaze “Riverworlda” Filipa Hozea Farmera i “Stalkera” braće Strugacki, zatim tu je tekst “Dva pisma” o međusobnim uticajima muzike i literature gde je naglašena sprega žanrovske proze s modernim muzičkim pravcima. Na poslednjim stranama magazina možete pročitati nastavak teksta o kreativnom pisanju inspirisan knjigom Doroteje Brent “Kreativno pisanje – otkrijte svoj dar pisanja”, a negde na središnjim stranicama Eniaroyah eMagazina nalazi se i prikaz filma “Ja sam legenda” - filma inspirisanog istoimenim romanom Ričarda Metisona o borbi za opstanak poslednjeg čoveka u svetu kojim su zavladali vampiri.