ARHIVA - MAJ 2008.

31. maj 2008.

PROMOCIJA "FILMOVA" U SKD-U

U četvrtak 12. juna u Srpskom književnom društvu (Francuska br. 7) s početkom u 12 časova, biće predstavljena zbirka poezije Ilije Bakića "Filmovi". O ovoj knjizi, inspirisanoj značajnim kinematografskim delima među kojima i onim iz domena fantastike, govoriće Slobodan Škerović i Vasa Pavković.

Zbirka Filmovi je prva knjiga u "Beloj ediciji" Izdavačke kuće Tardis. Sadrži tridesetsedam pesama koje su nastajale u poslednjih dvadeset godina kao refleksija na filmove koji su ostavili jak utisak na pesnika.

Ilija Bakić (rođen 1960 u Vršcu) je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam.

Član je Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" i Srpskog književnog društva. Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji.

30. maj 2008.

NAKON "GRADSKIH PRIČA 3" STIŽE "VODENICA"

Sinoć je u Kući Đure Jakšića održana prva beogradska promocija zbirke "Gradske priče 3 - Fantastika". Pred tridesetak okupljenih autora i ljubitelja fantastike, Slavoljub Marković, Ivan St. Rizinger i Dragoljub Igrošanac govorili su o stalnom konkursu, zbirci, nedeljniku Grad, kao i planovima vezanim za novi konkurs koji će uskoro biti raspisan. Više o tome pročitajte u tekstu koji sledi, a koji prenosimo sa sajta Pogled iz svemirskog broda (PISB): 

Prvoj promociji zbirke "Gradske priče 3 - Fantastika", koju su zajednički priredili kruševački nedeljnik Grad i sajt Art-Anima, prisustvovalo je dvadesetak, uglavnom starijih, ljubitelja fantastike koji su i prvi bili u prilici da dobiju besplatne primerke ove zbirke. Naime, sledeća beogradska promocija je već u ponedeljak u Društvu ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", a zatim i u drugim gradovima.

Dragoljub Igrošanac, vlasnik sajta Art-Anima, je ispričao kako je došlo do saradnje između njegovog sajta i kruševačkog nedeljnika Grad - prvo je pokrenut stalni konkurs za objavljivanje fantastičnih kratkih priča, a potom je od najboljih radova napravljena zbirka. Doduše, pošto zbirka ima 120 stranica, a u Gradu su objavljivana dela do jedne i po šlajfne, bilo je "viška" prostora pa su zato pozvani afirmisani domaći pisci da prilože svoje duže radove i dobijena je jedna interesantna zbirka. Praktično ceo konkurs je zamišljen da pokaže kako jedan časopis, makar i lokalnog tipa, može da doprinese razvoju fantastične proze.

Slavoljub Marković, glavni i odgovorni urednik Grada, je istakao da je želja sa završenim konkursom za kratke fantastične priče bila da se publici predstave domaći pisci i domaća produkcija jer Kruševljani nemaju često priliku da se upoznaju sa njom. On je potom više pažnje posvetio narednom konkursu "Vodenica", mada on neće biti žanrovski ograničen - mada, pošto je kod Srba vodenica puna mistike i tajanstva onda će sigurno biti dosta žanrovskih radova koji će obraditi ovu temu. Naredni konkurs će trajati tokom tri letnja meseca, a promocija nove zbirke (koja bi trebalo da po obimu bude veća od "Gradskih priča 3") će biti u septembru - u jednoj vodenici.

Kada je reč o zbirci "Gradske priče 3 - Fantastika", na konkurs je stiglo više od 200 radova, koje je potpisalo oko stotinu autora. Bilo ih je iz svih krajeva ex-Jugoslavije, a na kraju je objavljena i priča hrvatske spisateljice Biljane Mateljan "Riječ" koja se, po kvalitetu, može meriti sa radovima već objavljivanih autora.. U zbirku je ušlo 29 priča, a među njima su i radovi naših poznatih pisaca kao što su: Vladimir Lazović, Ivan Nešić, Dejan Ognjanović, Laura Barna, Tamara Lujak, Ilija Bakić, Lidija Beatović, Oto Oltvanji, Uroš Petrović i Dragan R. Filipović.

Već su zabeležene dobre reakcije na priče, i to od ljudi koji inače ne čitaju fantastiku, što je dobar pokazatelj da zbirka poseduje kvalitet i da će biti interesantna i onima koji nisu "žanrovski orijentisani". Za sada nema izrazitih favorita a mnogi su više nego prijatno iznenađenji dobrim radovima ljudi koji su prvi put objavili svoje priče.

30. maj 2008.

ALNARI OBJAVIO "TO" STIVENA KINGA

Izdavačka kuća Alnari je, kao što smo ranije najavili, pred kraj maja objavila dvodelni roman Stivena Kinga "To". Ovaj kultni roman najvećeg horor pisca preveo je Goran Skrobonja početkom 90-ih godina kada se "To" prvi put pojavilo na našem tržištu u ediciji Košmar. Za Alnarijevo izdanje, Skrobonja je izvršio izvesne dorade i unapređenja prevoda, tako da će svi poštovaoci Kingovog opusa, koji su uživali u čitanju prethodnog izdanja romana o deci koja odrastaju u senci zla oličenog u klovnu Penivajzu, imati razloga da kupe i novo izdanje. Za čitaoce mlađe generacije, koji nisu imali prilike da do sada pročitaju ovo delo, na sajtu Alnarija je objavljen kratak sinopsis:

Grupa odvažne dece koja je leta 1958. sišla u kanalizacijsku mrežu ispod ukletog gradića Derija kako bi uništila čudovišno stvorenje, ponovno je na okupu, dvadeset osam godina kasnije. Ove sada odrasle ljude posvećene poslu i rasute širom Amerike, obećanje iz prošlosti pozvaće natrag u Deri: To se opet pokrenulo i započelo novu seriju jezivih zločina. Istorija se ponavlja: skoro svi protagonisti epske borbe sada su ponovo na broju, spremni da se opet uhvate u koštac s neverovatnim. To, međutim, zna da magija dečjeg verovanja u nemoguće slabi s godinama i da članovi Kluba gubitnika kao odrasli nemaju šanse u ovoj borbi na život i smrt, osim, možda, uz pomoć čarobnog praha detinjstva... Jedan od najboljih romana strave i užasa, najambiciozniji Kingov poduhvat, priča o strahu, o hrabrosti i dečjem prijateljstvu – knjiga koju nikada nećete zaboraviti!

Dve knjige koje čine roman "To" imaju 656, odnosno 480 strana, mekog su poveza i prodaju se u zajedničkoj kutiji po ceni od 1199 dinara.

30. maj 2008.

"LABORATORIJ FANTASTIKE" U EKSPERIMENTALNOJ FAZI

U našem zapadnom susedstvu, nedavno je počela sa radom literarne radionice za mlade, pod nazivom "Laboratorij fantastike", koju vodi riječki pisac Zoran Krušvar. O početku rada književne radionice na NOSF-u je objavljena sledeća vest:

U suradnji s Gradskom knjižnicom Rijeka i Nelom Dunato (iz riječke udruge "3. zmaj"), koja je napravila vizual, u ponedjeljak 26. svibnja krenula je s radom literarna radionica za maloljetnike nazvana "Laboratorij fantastike".

Voditelj radionice je Zoran Krušvar, autor SF zbirke "Najbolji na svijetu" i fantasy romana "Izvršitelji nauma Gospodnjeg".

Oglašavanje je bilo minimalno jer je ideja da se krene manjim intenzitetom i s manje ljudi, kao pilot projekt. Na jesen, od nove školske godine, krećemo "punim kapacitetom" (to bi značilo oko 12 polaznika). Za pilot radionicu je potrebno oko 6 učenika.

Radionica se održava u odjelu Gradske knjižnice Rijeka za djecu - tzv. Stribor (kod hotela Bonavia), ponedjeljkom od 18:30, a u planu je da se održava minimalno do ljeta 2009. godine. Svi koji se žele priključiti radionici, još uvijek to stignu!

Za sve dodatne informacije obratite se direktno knjižnici, Zoranu ili udruzi "3. zmaj".

28. maj 2008.

TARDIS PRIPREMA ZBIRKU ESEJA "HIMERA ILI BORG"

Vlasnica izdavačke kuće Tardis, Spomenka Stefanović - Pululu, objavila je vest na našem forumu da se novi naslov ove izdavačke kuće već nalazi u pripremi za štampu. Nakon objavljenih zbirki Ilije Bakića "Jesen skupljača" (proza) i  "Filmovi" (poezija), na redu je zbirka eseja Slobodana Škerovića "Himera ili Borg".

Škerovićev književni opus odlikuju duži poetski oblici, kao i intenzivno razmatranje odnosa tradicionalne duhovnosti i visoke tehnologije, kako u pesmama, tako i u esejima i naučnofantastičnoj prozi. A o zbirci "Himera ili Borg", književni kritičar Dragan Jovanović u predgovoru kaže:

“Analiza ovakve, distopijske dijagnoze savremenog društva i pojedinca u njemu (Novog Vavilona) , jedna je od centralnih karakteristika i zbirke eseja Slobodana Škerovića ‘Himera ili Borg’. Zbirka sadrži 15 eseja, polemika, prikaza i recenzija o različitim temama i fenomenima savremenog društva: od analize današnjih dometa i uticaja NF kniževnosti, prakse i poetskih postulata (signalističke) poezije, tradicionalnosti i modernosti, preko globalnih korporacijskih strategija, protivrečnosti globalizacijskih procesa, masmedijskih praksi kulturne industrije, do savremenog terorizma, urbanih pobuna i alternativnih artističkih formi otpora, sveta virtuelne realnosti i karakteristika globalne zajednice koja nastaje na Internetu.”

Zbirka eseja “Himera ili Borg” bi iz štampe trebalo da izađe za desetak dana.

27. maj 2008.

PRIČA ALEKSANDRA MARKOVIĆA NA ANIMI

Sa malim zakašnjenjem objavljujemo novu priču na našem sajtu. Ovog puta u pitanju je pripovetka "Drvo koje jede zmajeve" Aleksandra Markovića, kojom je ovaj autor 1993. godine na 4. konkursu Znaka Sagite osvojio prvo mesto. Ova priča, objavljena u prvom broju magazina Znak Sagite pre bezmalo petnaest godina, još uvek se ubraja u najbolja dela domaće fantastike. 

Nadamo se da ćete uživati čitajući je.

27. maj 2008.

PROMOCIJA "GRADSKIH PRIČA" U KUĆI ĐURE JAKŠIĆA

U četvrtak, 29. maja 2008. godine, sa početkom u 19 časova, u Kući Đure Jakšića (Skadarska 34, Beograd) biće održana promocija zbirke "Gradske priče 3 - Fantastika". O knjizi odabranih priča sa stalnog konkursa koji organizujemo sa nedeljnikom Grad, ali i priča naručenih od strane afirmisanih autora domaće fantastike, govoriće urednici zbirke Dragoljub Igrošanac, Slavoljub Marković i Ivan St. Rizinger.

Ulaz je slobodan, a svi posetioci će po završetku promocije na poklon dobiti besplatan primerak knjige.

27. maj 2008.

DANAS: GODINA SRPSKE FANTASTIKE

Dnevni list Danas je prvi od pisanih medija preneo izveštaj sa konferencije za novinare o "Godini sprske fantastike" koja je održana u četvrtak u Udruženju književnika Srbije, javlja PISB. Tekst "Godina srpske fantastike" B.D. Belčevićeve prenosimo u celosti:

U godini u kojoj se obeležava jubilej 150. godišnjice od rođenja pisca, esejiste i kritičara Dragutina Ilića, odlukom ljubitelja i tvoraca male, ali aktivne scene koja se bavi fantastikom u domaćoj umetnosti, tekuća godina je proglašena "Godinom srpske fantastike". Tim povodom, pokrenute su, ili se planiraju, značajne manifestacije ili izdavački poduhvati koji se bave ovim dugo vremena prilično marginalizovanim žanrom, a svi oni su predstavljeni na jučerašnjoj tribini koju je organizovalo Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" u Udruženju književnika Srbije.

Zaključak učesnika skupa je da su mnoge publikacije koje su ove godine objavljene pokazale da fantastika u našoj sredini dobija drugačiji tretman, počinje da se shvata ozbiljno, kao i da se u ovom trenutku izvestan broj istaknutih teoretičara i kritičara književnosti fantastikom bave na akademskom nivou. Zorica Joksimović Đergović, Ivana Đurić Paunović, Novica Petrović, Aleksandar B. Nedeljković, samo su neki od njih, uz same pisce, poput Gorana Skrobonje, Aleksandra Gatalice, Ilije Bakića i Zorana Živkovića koji aktivno rade na popularizaciji žanra.

- Kada je pre 25 godina zaživeo Emitor, fanzin Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", zamišljen je prvenstveno kao poligon za borbu protiv sistema, pa je u prvom redu trebalo da bude informativan. Danas je Emitor u drugoj poziciji, prilagođen je novom dobu, jer pre svega računa na Internet, na kome se mogu naći mnoge informacije, a u njemu su radove objavljivali svetski priznati autori koji iza sebe imaju i po 100 objavljenih radova - kaže Boban Knežević, jedan od osnivača Društva ljubitelja fantastike i urednik izdavačke kuće Beli put.

Na tribini je istaknuto da će Godina srpske fantastike biti obeležena kroz preko 90 radionica i tribina, oko 40 novih brojeva Emitora, pokrenutim edicijama nove izdavačke kuće Tardis, već uhodanim izdanjima Belog puta, kao i angažmanom raznih sajtova posvećenim ovom žanru. U prvom redu to je Art-Anima, na kome se do sad nalazi više od 130 kratkih radova pre svega domaćih autora. Kruna svih manifestacija trebalo bi da bude ovogodišnji Beokon sa svojim Festivalom srpskog filma fantastike koji će nastaviti gostovanja po regionu.

- Prošlogodišnji festival pokazao je da su mladi autori počeli da se interesuju za ovu tematiku, jer za razliku od prethodnih godina, prvi put smo imali kompletno novi program - rekao je direktor Festivala Jovan Ristić.

Učesnici tribine su podsetili i na nepravedan tretman škole Jovana Skerlića prema Dragutinu Iliću, tvorcu prve svetske naučnofantastične drame "Posle milijon godina". Više od veka je zanemarivan njegov doprinos srpskoj književnosti, a danas je konačno vreme da revidiramo tu odluku, složili su se ljubitelji fantastike.

23. maj 2008.

GODINA SRPSKE FANTASTIKE PRIVUKLA PAŽNJU NOVINARA

Predstavljanje Godine sprske fantastike u Udruženju književnika Srbije je privuklo solidnu pažnju medija, a biće interesantno videti kako će se izboriti sa obiljem materijala pošto su bukvalno bili "zatrpani" što pisanim, što usmenim informacijama. Ipak, oni iskusniji će probrati ono što ih zanima, pa ćete tako u skorije vreme, recimo, na Radio Beogradu slušati priču o časopisu "Omaja", piše na sajtu PISB.

Zoran Stefanović, predsednik Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", je predstavio brojne učesnike ove konferencije za novinare koji su zapravo predstavljali razne segmente profesionalnog i amaterskog bavljenja žanrom kod nas. Takođe je predstavio nove Emitore koji su izašli poslednjih dana ali i najavio da ovakvih specijala do kraja godine treba još očekivati - oko 40-tak.

Boban Knežević (Everest Media) je ispričao kako je on u izdavaštvo upao slučajno, pre 25 godina. Tada je samo želeo da piše, ali pošto nije postojala scena onda je bio prinuđen da je stvara sa drugima. On je bio i prvi urednik Emitora, fanzina LK, koji je nekada bio informativan ali sada, kada svako može da se informiše zahvaljujući internetu, ovaj fanzin nalazi novi "izraz". Knežević je naročito istakao da, u svetskim okvirima, samo još nekoliko fanzina može da se pohvali onim što i Emitor - kvalitetom i kvanitetom. Kada je reč o njegovim budućim izdavačkim planovima u okviru Everesta će biti izdavana fantastika, a u Znaku sagite stižu četiri zbirke - Dragana Filipovića, Ilije Bakića, Zorana Jakšića i Ivana Nešića.

Milan Vuletić (Beli put) može da se pohvali da je ova kuća, u poslednje tri godine, dobrano prodrmala strip scenu svojim izdanjima ali i kako se, uopšte govoreći, gleda na strip. Jedan od njihovih velikih uspeha su "Nadzirači" koje retko ko može da čita na svom jeziku, a jedna od interesantnosti je velika pohvala od Dark Horse-a koji su katalog Belog puta ocenili kao jedan od najboljih u svetu.

Tijana Tropin (Institut za književnost i umetnost) je na samom početku reklada se oseća "kao neko ko je upao na tuđu žurku" jer se ona ne bavi naučnom fantastikom, ali je predstavila njihov zbornik "Srpska naučna fantastika" i naglasila da sada ima sve više predstavnika akademskog sveta koji se ozbiljno bave SF-om - skoro desetak kod nas.

Žarko Milićević (Tardis), je o (relativno) novoj izdavačkoj kući rekao da su za početak objavili dve zbirke Ilije Bakića, i najavio nekoliko novih dela među kojima će biti i radovi Slobodana Škerovića, Ljubomira Damnjanovića i Zorana Jakšića. Pošto će Tardis biti isključivo posvećen domaćim autorima upućen je poziv svim zainteresovanima da im šalju svoje radove preko mejla.

Jovan Ristić (Festival srpskog filma fantastike) je podsetio da je FSFF, inače čedo Beokona, na početku zamišljen da predstavi i promoviše žanrovske radove domaćih stvaralaca, ali i da - putovanjem kroz Srbiju, potakne na rad neke nove talente iz unutrašnjosti. Ristić je ovde bio i u svojostvu autora Emitora posvećenog filmu "Alien 3", interesantnog kao "velika afera koja je sklanjana od očiju javnosti". Upravo na ovom filmu se moglo videti "holivudska mašinerija" koja dovodi do totalne gluposti.

Dragoljub Igrošanac (Art Anima) je govorio o aktuelnim projektima gde je osnovno promocija mladih autora, Borivoje Grbić i Saša Arsenić (strip radionica "Đorđe Lobačev") su predstavili domaću scenu strip crtača i ilustratora, govorili o saradnji sa LK ali i najavili razvoj njihovog projekta objavljivanja stripova. Konačno, Svetislav Filipović Filip (Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI) je govorio o njihovoj aktivnosti na međunarodnom planu ali i dugoročnom cilju - uvođenja naučne fantastike kao fakultativnog predmeta u školama.

Usledila su pitanja novinara, koji su i posle završetak zvaničnog dela KZN pokazali interesovanje za neke teme i fenomene koje će dalje istraživati.

23. maj 2008.

HRVATSKI FENTEZI DANAS NA "ZAGRIJAVANJU"

Na književnoj tribini “Zagrijavanje”, koju u Knjižnici Bogdana Ogrizovića u Zagrebu vodi Roman Simić Bodrožić, u petak 23. maja u 19.30h biće predstavljena ovogodišnja SFeraKonska zbirka “Zmajev zlatni svitak”, posvećena fenteziju, objavljeno je na sajtu UBIQ-a.

Osim o zbirci, biće govora i o nagradi SFERA, pisanju fentezija i naučne fantastike, njihovim podžanrovima, kao i piscima i delima hrvatske fentezi i SF reprezentacije, koju će danas činiti: Irena Rašeta, Ivana Delač Horvatinčić, Nikola Kuprešanin, David Kelečić, Dario Rukavina i Tatjana Jambrišak.

22. maj 2008.

PRESS KONFERENCIJA U UKS-U POVODOM GODINE SRPSKE FANTASTIKE

Danas tačno u podne, u Udruženju književnika Srbije biće održana konferencija za štampu “2008 – Godina srpske fantastike”, na kojoj će biti predstavljeno čak pet novih specijalnih izdanja Emitora: roman “Sekund večnosti” Dragutina J. Ilića, esejistički leksikon o velikanima svetske fantastike “101 lice fantastike” Ilije Bakića, zbirka arheoloških fantastičnih priča “Dijalog o kamenu” Laure Barne, zbirka crtica sa konkursa Art-Anima “Trenutak inspiracije”, i filmska publicistika “Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar”.

Takođe biće predstavljene nedavno objavljene publikacije: “Futuroslavija, studije o slovenskoj naučnoj fantastici” Dejana Ajdačića, “Posle milijon godina” Dragutina J. Ilića, “Jesen skupljača” Ilije Bakića, “Filmovi” Ilije Bakića, magazin “Omaja”, “Katil” B. Miltojevića i Ivice Stevanovića, časopis “Znak sagite 16” i “Gradske priče 3 – Fantastika”.

Organizatori događaja su društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” i Udruženje književnika Srbije, zajedno sa brojnim partnerskim ustanovama.

Konferencija se održava u čast 150. godišnjice rođenja velikana srpske kulture Dragutina Ilića (1858-1926), pisca prve naučnofantastične drame na svetu (“Posle milion godina” 1889), a povodom grupe manifestacija i izdavačkih poduhvata 2008. - godine srpske fantastike.

Tokom konferencije, ustanove kulture i  nauke predstaviće svoje aktivnosti u zemlji i inostranstvu, nove poduhvate i izdanja, festivale, filmove, naučna istraživanja, stripsku scenu...

Partneri na konferenciji biće: Institut za književnost i umetnost, Festival srpskog filma fantastike, sajtovi “Art-anima” i “Pogled iz svemirskog broda”, izdavači “Beli put”, “Tardis”, “Everest Media”, “Grad” i edicija “Znak Sagite”, Škola i radionica stripa “Đorđe Lobačev” i Kulturna mreža “Projekta Rastko”.

Ulaz na konferenciju je slobodan.

20. maj 2008.

NA TRIBINI LK PREDSTAVLJENI NOVI BROJEVI ALMANAHA "TERRA"

Kako se navodi u vestima sajta PISB, udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda je na tribini Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" predstavilo svoja dva broja almanaha Terra - četiri i pet. Predsednik SCI&FI Svetislav Filipović Filip je, uz power-point prezentaciju, prvo pričao o četvrtom broju njihovog fanzina - specijal posvećen "Zvezdanim stazama", dok je prezentacija petice više protekla u priči o gostovanju na slovenačkoj konvenciji "Konfuzija" - početkom maja, zbog koje je i izdavanje ovog broja prolongirano jer se čekao izveštaj.

Terra specijal broj četiri je jedini u ex-YU pa i u Evropi koji je od pisanih fandomskih "papirnih" izdanja obeležio jubilej - 40 godina postojanja "Zvezdanih staza". Svi, naravno, znaju za pet tv-serijala, deset filmova, ali ako se na sve to doda, recimo, 31 Emi nagrada, 70 miliona prodatih knjiga i četiri milijarde dolara zarade od igračaka, tek se onda dobija još jasnija slika koliko su "Zvezdane staze" zapravo popularne.

Peti broj Terra se čekao mesec dana zbog izveštaja sa druge slovenačke SF konvencije, ali će takođe biti interesantan i jedan "dodatak" koji nije našao mesto u samom broju - Filipović je na konvenciji napravio deset intervjua sa poznatim ličnostima iz Slovenije i Hrvatske i taj audio materijal će se naknadno pojaviti na disku.

Inače, sama Terra je zamišljena kao almanah koji će se izdavati jedno do dva puta godišnje. Za 2008. je planiran još jedan broj, a ono što je interesantno je da su u SCI&FI zamislili da svaki četvrti broj bude specijal koji će obraditi jednu temu. Pošto je četvorka bila posvećena "Zvezdanim stazana" broj osam će biti posvećen "UFO" ili "NLO" fenomenu. Najavljuje se izuzetno obimana broj - 300 do 400 stranica, pa će biti itekako interesantno videti šta će SCI&FI ekipa sve "iskopati" za njega. Za budućnost ovog almanah-fanzina se ne treba plašiti jer iz ovog beogradskog društva poručujuju da već imaju materijale za 12 brojeva.

Na samom kraju večeri uručene su i nagrade Tanji Radić i Saši Pešiću, koji su osvojili prvo i treće mesto na SCI&FI konkursu za priče. Radovi najboljih učesnika su objavljeni u Terri broj 5.

Celo predavanje je imalo tehničku podršku od strane udruženja "Posada" koje je posvećeno poeziji i koji su u kratkom roku objavili tri zbirke.

19. maj 2008.

DEJAN MUJANOVIĆ NA ART-ANIMI

Ovog puta u prilici smo da vam predstavimo jednog mladog autora fantastičke priče, od koga se dosta očekuje. Sa prozom Dejana Mujanovića, studenta engleskog jezika i književnosti, mogli ste se i ranije susresti na našem sajtu. Priča "Zašto kažeš kadar a misliš na ubistvo", kojom je učestvovao na prvom Art-Anima konkursu, objavljena je sredinom prošle godine. A sada vam za čitanje preporučujemo jednu od njegovih pripovetki novijeg datuma - "Drugačiji pogled na istu sobu".

Nadamo se da ćete uživati u našoj preporuci, a za idući vikend najavljujemo posebno iznenađenje. Nećemo mnogo otkrivati, osim što ćemo reći da je u pitanju predstavljanje jednog od najbitnijih autora domaće fantastičke književnosti.

19. maj 2008.

O FANZINU "TERRA" NA TRIBINI LK-A

Na redovnoj tribini društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", koja će se održati večeras u 19 časova na prvom spratu Doma omladine, održaće se predstavljanje četvrtog i petog broja fanzina "Terra", iza čijeg objavljivanja stoji udruženje ljubitelja naučne fantastike "Sci&Fi".

O fanzinu će govoriti predsednik udruženja Svetislav Filipović – Filip i sekretar Tihomir Jovanović.

19.maj 2008.   

PREDSTAVLJANJE SRPSKE FANTASTIKE U UKS-U

Zoran Stefanović, predsednik društva "Lazar Komarčić", najavio je da će se u četvrtak 22. maja, u prostorijama Udruženja književnika Srbije (Francuska 7, Beograd), održati press-konferencija povodom obeležavanja "Godine srpske fantastike". Tom prilikom će, kako javlja PISB, između ostalog, biti predstavljeni novi Emitori koji sve više počinju da donose teorijski bitne članke vezane za proučavanje žanra, kao i objedinjena dela domaćih autora. Inače, kada je već reč o Emitorima, narednih nedelja očekuje se prava "poplava" tako da će sigurno za KZN u Francuskoj 7 biti nekoliko noviteta.

15. maj 2008.

NAJAVA ZBIRKE "VRT PRAMČANIH FIGURA"

Nedavno smo objavili vest da je zagrebačko društvo ljubitelja naučne fantastike, SFera, objavilo knjigu izabranih priča jedne od najuglednijih hrvatskih autorki fantastične književnosti, Veronike Santo. Sa kakvom fantastikom ćete moći da se susretnete čitajući "Vrt pramčanih figura" možete saznati iz sledeće najave, koja nam je stigla danas iz udruženja SFera:

U suton jedne države, mlada se žena, tražeći sebe, upliće u nerazmrsivo klupko vidovnjačkih moći... Putnik kroz vrijeme osigurat će besmrtnost legendarnom razbojniku i dokopati se njegova blaga... U dalekoj budućnosti, posebne se čete bore protiv davno izumrlih čudovišta što ih na svjetlo dana vraća prastara Zemlja... Neobični vrt skriva kartu, koja će okorjeloga gusara odvesti do spasenja, a njegova roba do daleke mu domovine... Dvije su sestre uvučene u bespoštedni rat između ribara i zagonetnih morskih stvorenja... Koji će stanovnik ličke šume ustupiti tijelo bezobličnom putniku što je stigao iz hladnih svemirskih dubina?

Veronika Santo jedna je od najcjenjenijih hrvatskih spisateljica znanstvene fantastike. Njene priče, antologizirane i nagrađivane (nagrada SFERA 1991. godine), uvijek iznova oduševljavaju bogatstvom ideja, snažnim likovima i vještinom kojom su ispripovijedane. U ovoj zbirci sabrano je ono najbolje iz spisateljskog opusa Veronike Santo: jedanaest uzleta mašte što vas skrivenim putevima vode u "Vrt pramčanih figura".

14. maj 2008.

EMITOR SPECIJAL - ZBIRKA CRTICA SA ART-ANIMA KONKURSA

Sa društvom "Lazar komarčić" postignut je dogovor da jedno od narednih specijalnih izdanja fanzina Emitor bude posvećeno crticama sa prethodnih Art-Anima literarnih konkursa. Ovi konkursi, koji su održani pre nešto više od godinu dana bili su inspirisani konkursom časopisa Wired za SF priču dužine do šest reči.

Na konkursima Art-Anime (Prvom i "357 - trenutak inspiracije") priče su bile ograničene dužinama od tri, pet, sedam i deset reči. Urednici posebnog izdanja Emitora, inače organizatori pomenutih konkursa, Tamara Lujak i Dragoljub Igrošanac, odabraće najinteresantnije radove za izdanje fanzina čija će se posebnost još ogledati i po tome što će formatom biti u potpunoj saglasnosti sa minimalizmom samih dela - odnosno fanzin će biti najverovatnije štampan u formatu A6 ili A7.

Ovo nije jedini specijal Emitora koji će biti objavljen u saradnji "Lazara Komarčića" i Art-Anime. U planu je još nekoliko posebnih izdanja, a o tome ćemo uskoro pisati više.

14. maj 2008.

ODRŽANA TRIBINA LK: STEFANI MAJER "SUMRAK"

U ponedeljak naveče na tribini društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", predstavljen je roman Stefani Majer "Sumrak". A osim o ovom naslovu, bilo je reči i o drugim delima objavljenim u izdavačkoj kući Evro-Đunti. U daljem tekstu možete pročitati detaljan izveštaj sa večeri, koji je objavljen na sajtu PISB:

O Stefani Majer i delu "Sumrak" su govorili Vladimir Lazović i Jovan Ristić. koji su naročito istakli interesantu priču o samoj spisateljici - rođenoj 1973. godine, koja nikada nije pisala sve dok 2003. godine nije usnula čudan san o momku vampiru kojem prilazi devojka. Kada se probudila zapisala je svoj san, zatim nastavila da piše i par meseci kasnije nastao je roman "Sumrak" (koji je u međuvremenu dobio dva nastavka, a do kraja godine stiže i film). Pošto se u romanu pominju vampiri treba znati i ovo o spisateljici - nikada nije čitala horor jer se plaši, a od horor filmova (sa temom vampira), na insistiranje supruga, uspela je da pogleda dvadesetak minuta "Izgubljenih dečaka" i "Intervjua s vampirom". Stoga ne čudi što je težište njenog romana na ljubavi, a zapravo je "Sumrak" i teško "klasifikovati" - mogao bi da se okarakteriše i kao "vampirska melodrama sa elementima horora".

Dobrivoje Lale Erić, urednik iz izdavačke kuće Evro Giunti, je imao priliku da približi okupljenim postignuća beogradskog izdavača koji je prošle godine izbacio na tržište 300 naslova (180 novih dela i 120 reprinta). Pošto je ovaj izdavač nastao objedinjenjem beogradskog "Evra", koji je nekada bio posvećen dečjoj literaturi, i italijanskog "Giunti-ja", ne čudi što su postigli da u dečjem programu budu najubedljiviji. Na sebe su naročito skrenuli pažnju objavljivanjem sedmog Harija Potera.

Erić je iskoristio priliku da najavi da se treća knjiga Roulingovog serijala pojavljuje za par dana, a u jednom dužem razgovoru o HP fenomenu moglo se saznati dosta interesantnih podataka - od toga da je "Hari Poter i relikvije smrti" već doživeo tri izdanja - prvo od 20.000 primeraka i dva po 10.000, da su reprinti prve dve knjige rađeni u po 5.000 primeraka, a da je hrvatski HP7 (od Sajma knjiga do Nove godine) prodat u Srbiji u oko 5.000 primreka (procena), a da je Evro Giunti, pre objavljivanja srpskog prevoda, pokupovao preostale hrvatske primerke i da će oni biti prodati u Hrvatskoj. Ponovno objavljivanje preostalih HP knjiga će se nastaviti, na ispravkama rade prevodioci Vesna i Draško Roganović, a interesantno je da će se posle trejaviti prvo šesta knjiga (zbog zahteva tržišta), pa tek onda četvrta i peta. Do sledećeg Sajma knjiga Evro Giunti će imati svih sedam HP knjiga.

Roman "Sumrak" Stefani Majer je hit u svetu, a kod nas je knjiga štampana u tiražu od 5.000 primeraka i odlično se prodaje s obzirom da je Majerova bukvalno nepoznata široj publici, kao i da nije bilo neke veće reklame. To će se najverovatnije promeniti kada film bude stigao u bioskope. Nastavci "Sumraka" ("New Moon" i "Eclipse") stižu tokom juna i avgusta.

Naredna tribina društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", zakazana za ponedeljak 19. maja, biće posvećena predstavljanju četvrtog i petog broja fanzina "Terra", koji objavljuje beogradsko udruženje ljubitelja naučne fantastike "Sci&Fi".

13. maj 2008.

ODLOŽENA PROMOCIJA MENSINOG MULTIROMANA

Promocija romana na kome radi više članova literarne sekcije Mensa Srbije, odložena je za dve do tri nedelje, kaže koordinator projekta Oliver Hodak. Ovo delo, popularno nazvano multiromanom, trebalo je da bude predstavljeno javnosti tokom Noći muzeja 17. maja, ali su autori odlučili da se predstavljanje ipak odloži, kako bi se na što kvalitetniji način rad na ovom kompleksnom delu priveo kraju.

Da podsetimo, multiroman predstavlja mešavinu žanrova u kojoj se prepliću naučna fantastika, horor, urbana drama, komedija i erotika, i donosi priču mozaičkog tipa, gde više likova, svaki iz prvog lica, opisuje situaciju u kojoj se nalazi.

12. maj 2008.

SLOBODAN ŠKEROVIĆ NA ART-ANIMI

Prethodne nedelje nismo na sajtu imali novih proza, niti novih predstavljanja, ali ovog puta smo u prilici da vam ponudimo nešto sasvim posebno. 

Pričom "Bler Alfa", koja je 2006. godine dobila nagradu "Lazar Komarčić" za najbolju naučnofantastičnu priču, predstavljamo Slobodana Škerovića, slikara, pisca i pesnika, koji u svojim delima razmatra odnos tradicionalne duhovnosti i visoke tehnologije. Škerović kao autor i urednik aktivno učestvuje u signalističkom pokretu od 2001. godine, a do sada je objavio zbirke pesama "Srca" (1987) i "Indigo" (2005), te zbirku eksperimentalne proze "Sve boje Arkturusa" (2006).

12. maj 2008.

TRIBINA LK: PREDSTAVLJANJE "SUMRAKA" STEFANI MAJER

Večeras u 19 časova, na tribini društva "Lazar Komarčić" biće predstavljen roman Stefani Mejer "Sumrak".

Bela Svon se preselila iz sunčanog Feniksa u Forks, najkišovitije mesto u SAD, ali nipošto i najdosadnije: Bela se zaljubljuje u potpuno neobičnu i opasnu osobu, vampira Edvarda koji živi u Forksu sa svojom porodicom.

"Sumrak" je romantični vampirski roman namenjen tinejdžerima koji se nedavno pojavio u izdanju "Evro Đuntija". O vampirskom romanu, fantastici za tinejdžere i o samom romanu, govoriće gosti iz izdavačke kuće "Evro Đunti" i domaćini Vladimir Lazović i Jovan Ristić.

Da će ovo biti posebno interesantno književno veče govori i najava predsednika LK-a, Zorana Stefanovića, da izdavačka kuća Evro Đunti ima planove da se upusti u objavljivanje domaće fantastike, te da će i o tome biti reči na samom predavanju.

Tribine društva "Lazar Komarčić" se održavaju na prvom spratu beogradskog Doma omladine (ulaz iz Makedonske ulice).

11. maj 2008.

NOVI EMITOR SPECIJAL - "101 LICE NAUČNE FANTASTIKE"

Još jedno u nizu specijalnih izdanja fanzina Društva ljubitelja fantastike "Lazar komarčić", Emitor #466, ulazi u proces štampe. Ovoga puta specijal pod nazivom  "101 lice naučne fantastike", predstavlja leksikon velikana SF-a, koji je sačinio književnik Ilija Bakić.

Leksikon je nastao sabiranjem Bakićevih članaka pisanih za časopise Astronomija i Dnevnik u periodu od 2003. do 2007. godine. Na 232 strane, koliko leksikon sadrži, nalazi se ravno 101 članak o književnom opusu istog broja pisaca naučne fantastike. Sadržaj "101 lica naučne fantastike" smo zbog obimnosti objavili samo na forumu, pa ukoliko želite da pogledate šta vas to sve očekuje u leksikonu, kliknite ovde.

Ovo jedinstveno delo namenjeno je svima onima koji žele da na pravi način upoznaju SF žanr, ali takođe i svima onima kojima je potrebna prava preporuka za dobru knjigu.

Očekuje se da će leksikon iz štampe izaći u ponedeljak, 12. maja.

10. maj 2008.

O ANTOLOGIJI TV PRIČA NA "LAGUNINOM" SAJTU

Goran Skrobonja je na svom blogu, pri sajtu izdavačke kuće Laguna, objavio tekst koji se nastavlja na jučerašnju vest i detaljnije otkriva ideju o pokretanju akcije među domaćim autorima fantastike na prikupljanju priča tematski vezanih za televiziju kao medij. Cilj celog poduhvata je priređivanje žanrovske antologije priča o televiziji, ali Skrobonja otkriva i mogućnost da ova antologija bude prva u nizu tematskih antologija “zajedničkog sveta”. Poseban kuriozitet za ceo poduhvat jeste i nagoveštaj mogućnosti da bi iza objavljivanja ove antologije stala jedna od najjačih domaćih izdavačkih kuća, Laguna. Da li će biti tako, ostaje da se vidi, a mi vam u nastavku prenosimo ceo tekst objavljen na Goranovom blogu:

DO POSLEDNJEG

Poslednji emitovani serijal popularnog „realiti“ programa na jednoj domaćoj TV stanici inspirisao me je za novu priču. Kada sam je dovršio, palo mi je na pamet da angažujem i druge aktivne pisce žanrovske proze da i sami napišu po pripovetku koja bi tematski bila vezana za televiziju kao medij, fenomen ili struku – pa bila to televizija iz herojskih vremena Miće Orlovića i Kamenka Katića, televizija smeštena u neku alternativnu Srbiju, ili daleku, daleku budućnost. Jedini uslov bio je da dostavljeni radovi budu dužine između 5 i 75 autorskih kartica teksta, a to za koji će se podžanr opredeliti – SF, horor, alternativnu istoriju, noir – prepustio sam autorima.

Svrha tog poziva jeste priređivanje žanrovske antologije priča o televiziji, kao začetka serijala tematskih, ili tzv. antologija „zajedničkog sveta“. Na moje veliko zadovoljstvo, interesovanje su pokazali neki od veoma značajnih i zapaženih savremenih pisaca fantastike – najpre Aleksandar Marković i Ilija Bakić, a odmah zatim i Zoran Stefanović, Dejan Ognjanović i drugi. Izgleda da svako od nas ima šta da kaže o ovom mediju bez kojeg život verovatno ne možemo ni da zamislimo, te će ova antologija u nastajanju postati zbornik radova aktuelnih stvaralaca žanrovske proze i svojevrsna izložbena vitrina za delo mnogih vrsnih, zanimljivih i osobenih pisaca koji se danas u Srbiji bave fantastikom.

Antologija bi trebalo da bude kompletirana do jeseni ove godine. a uvaženi čitaoci zainteresovani za to kako bi ova knjiga mogla da izgleda sada su u prilici, zahvaljujući ljubaznosti Lagune, da pročitaju odlomak iz priče sa kojom je čitava stvar započela.

G.S.

10. maj 2008.

RASPISAN KNJIŽEVNI KONKURS "ULAZNICA 2008"

Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" iz Zrenjanina raspisala je književni konkurs "Ulaznica 2008" za neobjavljene priče, pesme i eseje.

Pravo učešća na književnom konkursu "Ulaznica 2008" imaju svi autori sa područja Balkana koji pišu na bhs jezicima.

Radovi se primaju do 15. septembra 2008. godine na adresu Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin", Trg slobode 2, 23000 Zrenjanin, Srbija sa naznakom: za Konkurs "Ulaznica 2008".

Otkucani ili odštampani radovi potpisuju se šifrom, a rešenje šifre sa podacima, brojem telefona, adresom i e-mail adresom autora šalje se u posebnoj koverti koji se prilaže uz radove. Očekuje se da stigne najviše do 5 pesama, 3 priče i 3 eseja. Rukopise slati u dva primerka. Rukopisi se ne vraćaju.

Odluku o nagradama koje se sastoje od novčanog iznosa, diplome i objavljivanja u posebnom broju časopisa Ulaznica doneće žiri koji će imenovati redakcija časopisa. Proglašenje dobitnika i uručenje nagrada obaviće se na završnoj svečanosti u Gradskoj narodnoj biblioteci "Žarko Zrenjanin", u Zrenjaninu u petak, 12. decembra 2008. godine. Tom prilikom biće promovisan broj Ulaznice u kojem će biti objavljeni nagrađeni radovi.

Za bliža obaveštenja obratite se na telefon +38123566210 ili na e-mail adresu ulaznica@zrbiblio.org.

09. maj 2008.

SF, HOROR I FENTEZI PRIČE INSPIRISANE - TELEVIZIJOM!

Iako nije reč o pravom konkursu - već je pre reč o "akciji" ili "pozivu kolegama", biće interesantno videti kako će se ova stvar razvijati - poznati domaći pisac Goran Skrobonja je pozvao kolege preko foruma Znaka sagite da napišu priču o televiziji kako bi potom bila objavljena antologija iz jednog takvog "zajedničkog sveta", javlja PISB.

Kako sam Goran piše: "Upravo sam dovršio horor pričicu inspirisanu televizijom, a onda u razgovoru sa Saletom Markovićem i Ilijom Bakićem zaključio kako bi i njima bilo zanimljivo da napišu nešto na istu temu... poput onoga što se odavno već radi napolju, i donekle nalik na Ugriz strasti? Ta knjižica bi eventualno bila prva u nizu, a što se tiče tema za neke buduće - pa, sky is the limit..."

Pošto se Skrobonja samoproglasio za "samozvanog urednika TV antologije" evo i "pravila":

1. Žanr - SF, F ili H (ko je raspoložAn, može i slipstream).

2. Dužina: nebitna, samo da nije minijatura (razlog je naprosto da ne bude prevelike neravnoteže; moja priča ima oko 25 šlajfni, a sve od 5 pa do 75 je prihvatljivo).

3. Tema - bilo šta što ima veze sa televizijom kao fenomenom, medijem, strukom itd, pa bila to televizija iz vremena Miće Orlovića, iz neke alternativne Srbijice ili daleke budućnosti.

4. Rok - 30. jun tekuće godine. Dosta?

Adresa za slanje priča: goranskrobonja@yahoo.com.

08. maj 2008.

U TREĆEM OKU OBJAVLJEN PRIKAZ ZBIRKE "GRADSKE PRIČE 3 – FANTASTIKA"

U najnovijem broju časopisa "Treće oko", koji se na kioscima pojavio u utorak, 6. maja 2008, objavljen je prikaz zbirke "Gradske priče 3 – fantastika“, koju čine odabrane priče sa našeg stalnog konkursa, ali i dela nekih od najznačajnijih imena domaće fantastičke proze.

U rubrici "Nova izdanja“, pod naslovom "Šta je život, nego fantazija“, preko cele jedne strane, štampan je tekst Slavoljuba Markovića, koji prenosimo u celosti:

ŠTA JE ŽIVOT, NEGO FANTAZIJA

Pred čitaocima je zbirka kratkih fantastičnih priča tridesetak autora, koja predstavlja trenutne domete ovog žanra u Srbiji i okruženju

Kruševački nedeljnik "Grad“ obeležio je šestu godinu izlaženja objavljivanjem još jedne knjige. Kao i prethodne dve zbirke "Gradskih priča“ i ovu, treću, čine kratke priče, ali ovog puta iz domena fantastike, naučne fantastike i horora. U pitanju je čak tridesetak radova i isto toliko autora, izabranih sa konkursa koji su prošle godine raspisali nedeljnik "Grad“ i Internet portal posvećen fantastičnoj literaturi "Art-Anima“ i dopunjenih pričama po narudžbini. Jedan od urednika zbirke, Dragoljub Igrošanac, tim povodom kaže:

 - Želja je bila da se poštovaocima ovog žanra predstavi zbirka odabranih radova sa stalnog konkursa za kratku priču, ali budući da su odabrani radovi izuzetni, po kvalitetu, ali i kratkoći, javila se potreba za dodatnim pričama. Kontaktirali smo najistaknutije domaće autore fantastične književnosti, kako bismo nadgradili zbirku. Na naše prijatno iznenađenje, odziv pozvanih autora bio je izuzetan, pa će knjiga u neku ruku predstavljati trenutne domete kratke domaće fantastične priče.

Ovom knjigom nedeljnik "Grad“ nastavlja kontinuitet svoje izdavačke produkcije, naslonjene na praktično stalni konkurs za kratku pisanu formu koja se, iz nedelje u nedelju, objavljuje na njegovim stranicama. Izbor fantastike kao žanra procenjen je kao dragocen za autore, koji su dobili mogućnost objavljivanja, ali i čitalačku publiku kojoj je na ovaj način predstavljen bitan deo književne scene koja je na našim prostorima, sticajem okolnosti, nepravedno zapostavljena. "Grad“ se, tako, deklarisao kao jedan od retkih listova u zemlji koji je standardizovao rubriku priča iz domena ovog žanra, okupljajući malo poznate, ali i renomirane autore iz zemlje i okruženja (uključujući i dijasporu). Rezultat toga je i ova zbirka.

Nikola Tesla je svojevremeno primetio da su naši prvi poduhvati sasvim instinktivni i proističu iz žive i nedisciplinovane mašte. Ali, da bi jedna priča bila fantastična, sa današnje tačke gledišta, koju je u predgovoru „Prosvetine knjige fantastične priče“ definisao Aleksandar Gatalica, ona mora biti uronjena u realnost, mora biti derivacija ili zakrivljenje poznate i predvidljive svakodnevnice.

Gledano iz današnje perspektive fantasti su najčešće bili vizionari, čiju je literaturu stvarnost i te kako umela da materijalizuje. Zato fantastična literatura često i podseća na katalog obaveza koje predajemo nastupajućem vremenu i njegovim tehnologijama uma.

Pred čitaocima su, tako, nastavljači žanra Bokača, Edgara Alana Poa, Gogolja, Kafke, Borhesa, Dina Bucatija, Artura Klarka, Kiša, Glišića, Pekića i ostalih autora koji su umeli da izmaštaju sjajne fantastične svetove, ostajući zapitani pred mestom čoveka u svakom od njih. Fantastika, uostalom, suprotstavljajući realnosti nadnaravno, nastupa i kao kritika svega što je dato, vidljivo, oveštalo. Prostori koje, pritom, ostavlja autorima, ograničeni su samo njihovom maštom.

A potpisnici upravo objavljene zbirke, među kojima su priznati autori žanra: Milivoj Anđelković, Ilija Bakić, Vladimir Lazović, Dragan R. Filipović, Laura Barna, Ivan Nešić, Lidija Beatović, Oto Oltvanji, Dejan Ognjanović, Tamara Lujak, Darko Tuševljaković, Uroš Petrović... svi zajedno, i svaki od njih pojedinačno, pokazali su da im nije nedostajalo ni mašte, ni inspiracije i stvaralačkog nadahnuća.

Čitaocima je ostavljeno da na marginama priča ove zbirke, između svih ponuđenih, pronađu sopstveni svet fantastike.

08. maj 2008.

"ČOVEK U VISOKOM DVORCU" U NOVOJ ALNARIJEVOJ BIBLIOTECI "AUTLET"

Izdavačka kuća Alnari najavila je da će objavljivati šest novih naslova mesečno u nedavno pokrenutoj ediciji "Autlet" (Outlet), koncipiranoj prema zapadnom modelu džepnih izdanja u kojima se štampaju najbolji svetski bestseleri po izuzetno povoljnoj ceni, javlja Tanjug, a prenosi PISB.

U pitanju su knjige koje su za kupce sa dubljim džepom prvo ugledale svetlost dana u tvrdom povezu i velikom formatu, a kada se iscrpe mogućnosti da se prodaju po toj visokoj ceni, a postigle su veliku popularnost, dobijaju i džepno izdanje.

Ime nove edicije u prevodu znači jeftinija cena za najbolju robu koja nije više novitet, a njene knjige staju samo 199 dinara.

Osim po atraktivnim naslovima i pristupačnoj ceni, ova jedinstvena edicija na našem tržištu izdvaja se i originalnim dizajnom i formatom.

Među naslovima koji su ušli u izbor za ovu ediciju našlo se i klasično delo naučne fantastike "Čovek u visokom dvorcu" Filipa K. Dika. Alnari je ovo delo objavio ranije (238 str. - meki povez - 145x205mm, 421.00 din) ali je ono rasprodato.

Prema rečima predstavnice za štampu Alnarija Ane Babović, ovom edicijom se žele zadovoljiti ukusi čitalaca različitih interesovanja i generacija (trileri, misterije, avanture, SF).

07. maj 2008.

"TO" STIVENA KINGA U KNJIŽARAMA NAKON 20. MAJA

Goran Skrobonja, pisac horora i čovek koji je preveo najznačajnija dela Stivena Kinga i Dena Simonsa, na forumu Znaka sagite je objavio novost da će Kingov roman "To", za koji je Skrobonja radio prevod početkom devedesetih, izaći iz štampe nakon 20. maja ove godine, pod etiketom izdavačke kuće Alnari. Skrobonja navodi da će se ovaj kultni naslov, koji donosi jezivu priču o deci suočenoj sa iskonskim zlom ovekovečenim u liku klovna Penivajza, prodavati u kompletu od dve knjige u kutiji, i da će to biti odlična prilika za sve ljubitelje horora i poštovaoce dela Stivena Kinga da obnove ili upotpune svoje kolekcije izuzetno vrednim naslovom. 

Podsećanja radi, roman "To" je na našem tržištu prvi put objavljen pre sedamnaest godina u ediciji izdavačke kuće Košmar.

05. maj 2008.

SOLARIS OBJAVIO PROŠIRENO IZDANJE "HOBITA"

Vest da je novosadska izdavačka kuća Solaris objavila Tolkinovog "Hobita" sa komentarima, pojavila se u više domaćih glasila. Mi prenosimo tekst koji je štampan u dnevnom listu Blic:

"U jednoj rupi u zemlji živeo je hobit." Ovom rečenicom počinje Tolkinov roman "Hobit" koji prethodi slavnom "Gospodaru prstenova". Iako je njegov značaj veliki za razumevanje Tolkinove mitologije, "Hobitu" je uvek posvećivano manje pažnje nego njegovom "nastavku". Roman je objavljen 1937. godine i doživeo je iznenađujuće dobar prijem kod publike i kritike, pa je Tolkin odmah počeo s radom na "Gospodaru prstenova". Za čitaoce širom sveta, "Hobit" predstavlja ulaznicu u čarobni svet Srednje zemlje, postojbinu vilenjaka, čarobnjaka, patuljaka, bauka, zmajeva, orka i ostalih bića opisanih u "Gospodaru prstenova" i "Silmarilionu".

Novosadski "Solaris" objavio je prošireno i potpuno redizajnirano izdanje "Hobita" s komentarima Daglasa Andersona, koji daju detaljne odgovore na pitanja o izvorima, junacima i mestima pomenutim u Tolkinovom klasiku za sva vremena. S Andersonovim beleškama i originalnim tekstom priče koji je u celosti restauriran i ispravljen, integrisano je preko 150 ilustracija, vizuelnih interpretacija "Hobita". Tolkinovi originalni crteži, mape i kolor slike su takođe u knjizi, što sve zajedno čini pravu raskoš raznovrsnih informacija.

"Hobit sa komentarima" otkriva kako je Tolkin pisao, šta je sve na njega uticalo i šta ga je interesovalo i kako se sve to odražava na detalje iz Srednje zemlje. Ova knjiga daje dragocen pregled Tolkinovog života, istorijat objavljivanja "Hobita" i objašnjava kako se svaki aspekt ove priče uklapa u ostatak Tolkinovog izmaštanog sveta. Saznajemo kako je Golumov lik modifikovan da odgovara pravoj prirodi Jedinog prstena, čitamo kompletan tekst "Pohoda na Erebor", Gandalfovu priču o pripremi ekspedicije na Erebor i slanju Bilba s patuljcima.

05. maj 2008.

UBIQ #2 U PRODAJI

Nakon što je promovisan na najvećoj hrvatskoj konvenciji ljubitelja naučne fantastike, SFerakonu, drugi broj časopisa posvećenog SF prozi i teoriji, UBIQ, našao se u prodaji. Budući da je prvenac ovog časopisa bilo moguće kupiti i u beogradskoj knjižari „Alan Ford“, za očekivati je da će srpski čitaoci na isti način moći da dođu i do ovog broja. Čitaoci sa područja Hrvatske časopis mogu kupiti u knjižarama Profila ili putem web sajta www.superknjizara.hr, dok slovenačka čitalačka publika do časopisa može da dođe preko striparnice Buch (Ljubljana).

Ono što “dvojka” donosi, već smo na ovom mestu naveli ranije, ali nije na odmet da se još jednom ponovi. Dakle, sadržaj drugog broja UBIQ-a izgleda ovako:

Novele

Vesna Gorše: Narcis

Kristijan Novak: Naklon bogovima

Veronika Santo: Mi i oni iza mojih leđa

Dalibor Perković: Quentinova pravila

Irena Rašeta: Bolji je svijet moguć

Milena Benini: Dani snijega

Aleksandar Žiljak: Dani orgona

Tereza Rukober: Zaboravljeni 

Kritička praksa

Biljana Oklopčić: Plameni inkvizitori u kontekstu gotičkog romana

Bojan Jović: Lek za smrt - smrt kao lek

Darko Suvin: Spoznaja, sloboda, The Dispossessed kao klasik

Nikica Gilić: Filmska fantastika i znanstvena fantastika u kontekstu teorije žanra 

Bibliografski prilozi

Aleksandar Žiljak: Bibliografija hrvatske znanstvenofantastične novele i minijature za 2006. i 2007. godinu

04. maj 2008.

PREDAVANJE O DŽONU A. VILERU NA KOLARCU

Povodom smrti jednog od najvećih fizičara 20. veka, Džona A. Vilera (1911-2008), u sredu, 07. maja (18h), u Maloj sali Kolarčeve zadužbine, naučni savetnik Dr Milan M. Ćirković održaće predavanje pod nazivom "'Poslenji superheroj' fizike 20. veka".

Ovo predavanje svakako može biti interesantno ljubiteljima naučne fantastike i autorima koji stvaraju u tom žanru, jer je Viler ostao upamćen i po tome što je teoriji fizike dao izuzetan doprinos. Bio je đak Nilsa Bora, sarađivao je sa Albertom Ajnštajnom, a među svoje učenike ubraja desetak nobelovaca i najveća imena fizike prošlog veka (Ričard Fejnman, Kip Torn, Hju Everet...). Bio je pionir u teoriji nuklearne fisije zajedno sa Borom i Fermijem. Tokom Drugog svetskog rata, radio je na razvoju atomske bombe u "Projektu Menhetn", a nakon rata, na razvoju hidrogenske bombe.

Zapažen doprinos daje i na polju opšte teorije relativnosti, gde uvodi ideju "crvotočina", hipotetičkih tunela u prostor-vremenu. Njegov rad na teoriji opšte relativnosti, rezultirao je teorijom gravitacionog kolapsa. A tokom govora na NASA-inom Godardovom institutu 1967. godine, uvodi termin "crna rupa". Takođe, treba spomenuti da je Džon A. Viler jedan od začetnika teorije kvantne gravitacije.

Dr Aleksandar B. Nedeljković, predsednik Srpskog društva za naučnu fantastiku, a koji nam je i skrenuo pažnju na predavanje "'Poslenji superheroj' fizike 20. veka", nada se da bi ovo predavanje "moglo da otputuje ka tajnama gravitacije, u kosmološkom smislu". Da li će biti tako, videćemo u sredu u Maloj sali Kolarčeve zadužbine (Studentski trg 5, Beograd). Ulaz na predavanje je besplatan.

03. maj 2008.

ZORAN ŽIVKOVIĆ U TRCI ZA "ŠIRLI DŽEKSON" NAGRADU

Srpski pisac Zoran Živković, dobitnik Svetske nagrade za fantastiku (2003. godine za mozaičku novelu "Biblioteka"), nalazi se u konkurenciji za inauguralnu "Širli Džekson" nagradu.

Kako javlja PISB, Živković je svojom knjigom "Dvanaest zbirki i čajdžinica" u konkurenciji za najbolju novelu, zajedno sa još pet konkurenata: Elizabet Hend ("Illyria"), Robertom Edrikom ("The Mermaids"), Lejrdom Baronom ("Procession of the Black Sloth"), Konradom Vilijamsom ("The Scalding Rooms") i Lušijusom Šepardom ("Vacancy").

Odluku o dobitnicima nagrade u šest kategorija (roman, novela, noveleta, kratka priča, zbirka i antologija) doneće žiri sastavljen od profesionalnih pisaca, urednika, i kritičara.

Svečana ceremonija dodele priznanja, najavljena je za nedelju 20. juli na Redercon konferenciji imaginativne literature u Barlingtonu (Masačusets). Sama nagrada je dobila ime po autorki klasika kao što su "The Lottery" i "The Haunting of Hill House".

Pored pomenute Svetske nagrade za fantastiku, Zoran Živković je dobio još tri nagrade - "Miloš Crnjanski" (1994. godine za "Četvrti krug"), "Isidora Sekulić" (2007 za "Most") i "Stefan Mitrov Ljubiša" (2007. za književno stvaralaštvo).

03. maj 2008.

NA SFERAKONU PREDSTAVLJENA ZBIRKA PRIČA VERONIKE SANTO

Tokom nedavno održanog SFerakona 2008, promovisana je zbirka priča "Vrt pramčanih figura" Veronike Santo, jedne od najpoznatijih autoki fantastičke priče sa naših prostora. Zbirka, koju je je izdalo udruženje ljubitelja naučne fantastike SFera iz Zagreba, a uredio Aleksandar Žiljak, donosi odabrane priče iz celokupnog dosadašnjeg književnog rada ove autorke:

Duboke vode

Posljednje putovanje bećara Janike

U noć

Daždevnjaci

Ekstaza: Otomansko carstvo, 13 stoljeće

Evici, s ljubavlju

Tragovi

Vrt pramčanih figura

Otok u obliku leptira

Čemu služe graničari (nova verzija!)

U lov, u lov!

Zbirka sadrži i autorkinu biografiju, kao i bibliografiju njenih priča. Naslovnicu "Vrta pramčanih figura" ilustrovao je Sven Geier.

ARHIVA