ARHIVA - APRIL 2007.

30. april 2007.

NOVI AUTOR NA SAJTU ART-ANIMA

Ove nedelje vam predstavljamo Miroslava Trbovića, autora čija su naučno-fantastična dela krajem 70-ih objavljivana u kultnom časopisu "Sirijus". Pored kratke biografije, na našem sajtu je podignuta Trbovićeva novela "Čovek koji nije postojao", objavljena u Sirijusu 1977. godine. Verzija novele koju vam predstavljamo razlikuje se od originalne verzije, jer je 1998. godine doživela sitne prepravke.

29. april 2007.

KONKURS "357 - TRENUTAK INSPIRACIJE" ISTIČE U ČETVRTAK

U četvrtak, 03. maja, u 23.59h, ističe rok za slanje radova za literarni konkurs "357 - Trenutak inspiracije". Konkurs u organizaciji web stranice tamaralujak.art-anima.com i sajta Art-Anima, raspisan je za crtice dužine tri, pet ili sedam REČI (više o propozicijama konkursa pročitajte ovde).

Žiri u sastavu: Lidija Beatović, Miodrag Milovanović, Ilija Bakić i Dragan R. Filipović oceniće pristigle radove, a prijatelji konkursa, izdavačke kuće "Okean", "Neor", "Evoluta" i "Alma" autorima najkvalitetnijih radova dodeliće nagrade u vidu knjiga.

Razgovor o konkursu i dodela nagrada zakazani su za ponedeljak 7. maja 2007. godine u klubu društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", na prvom spratu beogradskog Doma omladine (ulaz iz Makedonske ulice) s početkom u 19 časova.

29. april 2007.

MLADI AUTORI FANTASTIKE U "NAŠEM TRAGU"

U četvrtak, 26. aprila, u Kući Đure Jakšića, održana je promocija prvog ovogodišnjeg broja (1/2007) časopisa za kulturu "Naš trag" iz Velike Plane. Tom prilikom istaknuto je zadovoljstvo što su prostor za objavljivanje dobili mladi domaći autori fantastike. Tako je Vladimir Stojnić, dobitnik prve nagrade za minijaturu Art-Anima konkursa, u novom broju časopisa "Naš trag" zastupljen kratkom pričom "Telefon". Pored Stojnićeve tu su i priče iz domena fantastike "Dva dnevnika" Tihomira Jovanovića, "Ženidba" Dragića Cvjetinovića, kao i minijature Zorana Pešića Sigme "Retuširani bog" i "Ukleto zvono".  Objavljen je i članak Ilije Bakića o istoriji srpskog sf-a "Duboki koreni srpske naučne fantastike".

Od tekstova koji nisu vezani za žanrove fantastike treba istaći: "O vernicima i prevernicima" Radivoja Radića, "Čuđenje" Đorđa Kadijevića o niškom triptihu Stojana Đurića, intervju Miroslava Jokića "Gledati radio dramu - vizibilno", priču Vejna Lundbija "Izlet s mrtvom devojkom"...

Cena časopisa je 250 dinara a može se naručiti putem e-mail adrese: rdbib@verat.net

27. april 2007.

DILAN DOG KONKURS

Povodom objavljivanja domaćeg fan-fiction Dilan Dog izdanja, Emitor, fanzin društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", raspisuje konkurs na temu Dilan Dog u kategorijama:

 - kratke priče (dužine do devet hiljada karaktera)

 - stripa (proizvoljnog broja tabli; table moraju biti crno/bele ili grayscale i u rezoluciji od 300dpi); i

 - ilustracije (crno/bele, grayscale ili kolor)

Rok za slanje radova je 30. jun 2007, a radove možete slati na e-mail adresu: lazarkomarcic@yahoo.com ili na fizičku adresu: Dušan Mladenović, Banatska 35, 11080 Zemun.

Najbolji radovi, po proceni žirija, biće objavljeni u specijalnom septembarskom broju Emitora.

Po tri najbolja rada iz svake kategorije, biće nagrađeni u vidu stripova izdatih od strane "System comicsa" i drugih domaćih izdavačkih kuća.

25. april 2007.

JOŠ JEDAN ČASOPIS ŠIROM OTVORIO VRATA DOMAĆOJ FANTASTICI

U utorak, 24. aprila, u Kući Đure Jakšića održana je promocija 9. broja časopisa za kulturu i umetnost "Putevi kulture" iz Kruševca. Na promociji je učešće uzelo više saradnika ovog časopisa iz Beograda, a posebno zapaženo mesto su zauzeli mladi autori fantastične proze Tamara Lujak, Milan Urošević, Jovan Ristić i Pavle Zelić, čije su se priče i tekstovi našli u 9. broju "Puteva kulture". Svojim entuzijazmom, elokvencijom i predanošću osvojili su simpatije okupljenih, a urednica časopisa Jelena Protić - Petronijević, izrazila je želju za nastavkom saradnje, tako da u 10. broju "Puteva kulture" možemo očekivati više kvalitetnih žanrovskih naslova domaćih autora. 

25. april 2007.

SLEDEĆE NEDELJE "U BRDIMA, HORORI"

Na promociji svoje knjige "Faustovski ekran: Đavo na filmu", u Muzeju jugoslovenske kinoteke, niški esejista, pisac, filmski i književni kritičar Dejan Ognjanović je obradovao sve prisutne ekskluzivnom najavom da će sledeće nedelje biti objavljena njegova ranije najavljivana knjiga "U brdima, horori: Srpski film strave", javlja PISB.

"Knjiga je u štampariji, korice se završavaju. Postojala je šansa da prvi primerak knjige donesem već na ovu promociju, ali ona će ipak izaći sledeće nedelje", rekao je Ognjanović.

Knjiga ima 205 stranica, izdavač je Niški kulturni centar, a tiraž je 300 primeraka.

23. april 2007.

DVE NOVE PRIČE NA SAJTU

Na prelazu u novu radnu nedelju, na našem sajtu su postavljene i dve nove priče. Naravno, u pitanju su izabrani radovi sa literarnog konkursa, a ovoga puta vam predstavljamo minijaturu Branka Ćurčića "Gospode, sanjao sam san o nebeskom putovanju za dvoje" i kratku priču Ivane Vanje Nikovič "Čovek sa darom".

21. april 2007.

LAGUNA OBJAVILA PETU KNJIGU "LETOPISA NARNIJE"

Izdavačka kuća Laguna objavila je peti roman “Letopisa Narnije”, K.S. Luisa. 

“Putovanje namernika zore” kako glasi naziv ovog dela, opisuje nove pustolovine Edmunda, Lusi i njihovog mrgodnog rođaka Justasa, koji su čarolijom premešteni na brod kralja Kaspijana “Namernik zore”, kako bi pomogli u traganju za sedmoricom izgubljenih prijatelja Kaspijanovog oca. Tokom plovidbe, deca će se susresti sa mnogim fantastičnim stvorenjima, uključujući tu i velikog Aslana lično, a potraga će ih dovesti do samog kraja sveta, uzrokujući neočekivano velike promene na nezadovoljnom Justasu.

21. april 2007.

VEČERAS DODELA NAGRADE "SFERA"

Prestižna hrvatska nagrada za najbolje naučno-fantastično delo objavljeno u prethodnoj kalendarskoj godini SFERA, biće dodeljena na večerašnjoj svečanoj skupštini društva SFera, koja će se održati na Fakultetu elektortehnike i računarstva u Zagrebu, sa početkom u 20 časova. 

Odlukom žirija u sastavu Petra Bulić, Dalibor Perković, Irena Rašeta, Davor Šišović i Mihaela-Marija Perković, nagrade su dobili:

 

- Dario Rukavina za najbolju minijaturu “Ima li piljaka tamo gore, na jugu?”

- Viktoria Faust za najbolju kratku priču “Riana u sutonu sivom”

- Danijel Bogdanović za najbolju priču : “87. kilometar”

- Veselin Gatalo za roman “Geto”

- Nela Dunato za ilustraciju “You don’t own me”

- Tomislav Šakić i Aleksandar Žiljak za posebno ostvarenje “Ad Astra - Antologija hrvatske znanstveno-fantastične novele 1976-2006”

- Mladen Bjažić za životno delo

 

Dodelu nagrada vodiće Krešimir Mišak novinar HTV-a i Brus Sterling jedan od začetnika sajberpanka.

20. april 2007.

PROMOCIJA "FAUSTOVSKOG EKRANA" U BEOGRADU I NOVOM SADU

U utorak 24. aprila, tačno u podne, u beogradskoj Kinoteci, biće organizovana promocija knjige Dejana Ognjanovića "Faustovski ekran - studija o Đavolu na filmu". Ova knjiga koja je objavljena u ediciji "Istok-Zapad" zaječarske Matične biblioteke, pruža pregled 66 najznačajnijih ostvarenja u istoriji kinematografije u kojima je znatan deo posvećen đavolu.

Na promociji će, pored autora, ušečće uzeti i: Saša Radojević, Dinko Tucaković, Dimitrije Vojnov i Aleksandar Radivojević.

Promocija iste knjige u novosadskom Kulturnom centru, zakazana je za petak 27. aprila u 19.00 časova. Na promociji će učestvovati: Dejan Dabić, Vladimir Kopicl, Maja Volk, Đorđe Kaćanski, Jasmina Stevanov, Zorica Bogićević i Dejan Ognjanović.

19. april 2007.

RASPISAN KONKURS ZA STIPENDIJU "BORISLAV PEKIĆ"

Fondacija "Borislav Pekić" raspisala je tradicionalni konkurs za dve književne stipendije koje se dodeljuju mladim piscima za prozna dela u nastajanju, javlja mtsmondo.

Konkurs će biti otvoren do 15. maja, a odluku o dobitnicima stipendije doneće žiri u sastavu: supruga pisca Borislava Pekića LJiljana Pekić, akademik Predrag Palavestra i književnici Mileta Prodanović, Vladislava Gordić Petković i Gojko Božović.

Kandidati za stipendiju treba da prilože sinopsis projekta i bibliografiju. Na konkursu mogu da učestvuju pisci rodjeni posle 1966. godine, saopšteno je iz te fondacije.

Prijave na konkurs treba slati na adresu: Srpski PEN centar, za Fond "Borislav Pekić", Milutina Bojića 4, 11000 Beograd.

Stipendije "Borislav Pekić" biće dodeljene 2. jula, na 15. godišnjicu smrti velikog srpskog pisca.

Vrednost književnih stipendija zavisi od prikupljenih donacija, tako da će novčani iznos nagrada biti poznat po završetku konkursa, rekao je Beti član žirija Gojko Božović.

Vrednost stipendije u poslednjih nekoliko godina bila je oko 1.000 evra.

Fond "Borislav Pekić" osnovali su 1993. godine piščeva supruga Ljiljana Pekić i uži krug prijatelja Borislava Pekića i poklonika njegovog književnog stvaralaštva.

Medju dosadašnjim dobitnicima stipendije "Borislav Pekić" su: Vladislav Bajac, Svetislav Basara, Dragan Velikić, Goran Petrović, Mileta Prodanović, Sreten Ugričić, Gojko Božović, Ljubica Arsić, Igor Marojević, Djordje Pisarev, Zoran Ćirić i drugi.

Prošlogodišnji dobitnici stipendije bili su: Veselin Marković iz Beograda za nacrt romana "Mi različiti" i Mića Vujičić iz Mokrina za nacrt knjige pripovedaka "Ovde počiva Lav Tolstoj".

19. april 2007.

TAMARA LUJAK NA STUDIJU B

Mlada beogradska spisateljica Tamara Lujak gostovaće danas, od 13 časova, na radiju Studio B, javlja PISB. Dodatnih infromacija o njenom gostovanju nemamo, ali će sigurno pričati o svom stvaralaštvu, kao i uredničkom radu na brojnim projektima. Takođe će sigurno biti reči i o konkursu "357". Ko bude u prilici, neka proveri o čemu će sve biti reči.

17. april 2007.

TRIBINA LK: EVOLUTA PREDSTAVILA "PARMENIONA" I "MRAČNOG PRINCA"

Izdavačka kuća Evoluta, koja postoji već tri godine, predstavila je na redovnom sastanku Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" (ponedeljkom od 19.00 u Maloj sali na prvom spratu Doma omladine) svoja izdanja među kojima je glavni akcenat stavljen na dve knjige Dejvida Gemela "Parmenion" i "Mračni princ", javlja PISB.

Željko Petrović, urednik i prevodilac, je rekao da je on "krivac" za ediciju fantastike ove izdavačke kuće. Kada je reč o Gemelu, Petrović ga je čitao sredinom 90-tih godina i uvek se pitao zašto ga niko nije objavio (kada su saznali koliko treba da plate za prava shvatili su zašto se drugi nisu prihvatili ovog posla). Kada su prava obezbeđena i kada se počelo sa prevodom bilo je manjih problema oko transkripcije, a pošto je samom Petroviću hobi vojna istorija onda nije imao nikakvih problema da se izbori sa terminologijom vezanom za oružje i opremu, što je inače čest problem sa drugim prevodiocima kada imaju delo "nabijeno" vojnim sukobima.

(Na slici: Željko Petrović i Tamara Lujak)

Jedno od postavki izdavačke kuće Evoluta je da će objavljivati dela koja mogu i da pouče čitaoce, naročito one mlađe, i to će biti prisutno u svim njihovih edicijama, pa i onoj koja donosi fantastiku.

"Parmenion" je priča o istorijskoj ličnosti iz 4. veka pre nove ere, Parmenionu, koji je postao veliki strateg i omogućio Filipu Makedonskom osvajanja, a "Mračni princ" već uvodi i legendarnog Aleksandra Makedonskog ali tu imamo i dva paralelna sveta - u jednom od njih žive bića iz grčke mitologije, i upravo tu stiže četvorogodišnji Aleksandar. Iako je stvar ukusa kome će se koja knjiga više svideti, važno je napomenuti da je Gemel uspeo da održi svoj stil iako je nastavak drugačiji od prvog dela. Gemel je najbolji pisac herojske fantastike, ali ove dve knjige su različite od onoga što je uobičajeno pisao pre svega po istorijskom kontekstu u kojem je radnja smeštena.

Trenutno je jedan od većih problema je činjenica da u knjižarama "Parmeniona" stavljaju zajedno sa knjigama iz istorije, dok "Mračni princ" ide na policu sa fantastikom, što može zbuniti one koji ne prate fantastiku i nisu čuli za Gemela. Možda je to problem i do dizajna naslovnih stranica ovih knjiga. Inače, "Parmenion" je štampan u dve hiljade komada, a "Mračni princ" u nešto manjem broju primeraka.

Petrović najavljuje da će objaviti još Gemelovih dela, kao što je nedovršeni serijal "Troja", i to će zapčeti najverovatnije u junu ili julu sa knjigom "Gospodar srebrnog luka". Zatim će doći i dela Harija Turteldouva, jednog od najboljih pisaca alternativne fantastike, koji je diplomirani vizantolog. Prvo što bi se od njega moglo očekivati je "Vizantijski agent" - zbirka od sedam priča.

16. april 2007.

MULTIMEDIJALNA IZLOŽBA POVODOM 15 GODINA OD SMRTI BORISLAVA PEKIĆA

Ovogodišnja manifestacija "Dani Beograda", koja će trajati od 16. do 19. aprila, biće obogaćena vrlo značajnom izložbom povodom obeležavanja godišnjice smrti pisca Borislava Pekića, javlja PISB. Biblioteka grada Beograda će danas, 16. aprila u 19 časova, u svojoj galeriji predstaviti multimedijalni projekat "Borislav Pekić - petnaest godina posle".

Autorka projekta Olga Krasić-Marjanović je odlučila da napravi "izložbu koja govori" - izložba će biti propraćena piščevim glasom sa audio i video zapisa koji će emitovati njegove govore, radio i TV drame i filmove po njegovim romanima.. Inače, na 33 panoa prikazane su slike iz detinjstva, mladosti, boravak u zatvoru, život u Londonu, najvažnije nagrade...

Borislav Pekić je naročito značajan za domaću žanrvosku scenu pre svega svojim romanom "Besnilo". Pekić je njime, 1983. godine, istupio iz istorijske tematike odstupio i sačinio delo sa elementima trilera koji se zbiva na jednom od najvećih svetskih aerodroma - londonskom Hitrou. To je svojevrsna apokaliptična vizija sveta u kojem živimo, opisana kroz širenje besnila na samom aerodromu. Knjiga je doživela brojna izdanja, tako da možemo reći da je to jedini žanrovski bestseler kojeg imamo.

15. april 2007.

ZORAN ŽIVKOVIĆ POHVALJEN U "NJUJORK TAJMSU"

U najuglednijem američkom dnevniku "Njujork tajmsu" u nedeljnom dodatku posvećenom knjigama objavljen je prikaz knjige "Sedam dodira muzike" srpskog autora Zorana Živkovića, izveštava Tanjug.

Živković je prvi srpski pisac kome je dodeljena svetska nagrada za fantastiku, ali to što se ugledni književni kritičar Dejvid Ickof opredelio da pročita njegov mozaički roman koji je objavio američki izdavač "Aio" već je izuzetan uspeh, a još i da ga ishvali sam je vrh do koga može da stigne savremeni pisac.

Naime, u SAD na prevodnu beletristiku otpada jedva 10 odsto godišnje izdavačke produkcije, a američki kritičari veoma retko nalaze za potrebno da se bave analizom ili da prikazuju dela pisana van engelskog govornog područja, ako nije u pitanju neko ime koje je obišlo svet ili se, barerm, radi o dobitniku Nobelove nagrade.

Konstatujući da se radi o "izvrsno načinjenoj, elegantnoj knjizi" kritičar sažima njen sadržaj da bi zatim primetio da su neki scenariji već vidjeni, ali obrada je nadasve originalna i pisac nepogrešivo nalazi srž transcedentnog u svakodnevnim i neistraženim ritualima".

Pohvalivši prevod Elis Kopl Tešić, Ickof navodi neke od nadjenih jezičkih rešenja i zaključuje da je prevodilac učinio "tekst čitljivim bez žrtvovanja egzotične različitosti pišcevog načina izražavanja".

"IMa se utisak da je odveć sputavajuće ugurati Živkovićevo delo u kateogoriju spekulativne proze ,ali dok se u našem ogranicenom jeziku ne javi neki prikladniji naziv, moraćemo time da se zadovoljimo" zaključuje kritičar "Njujork tajmsa".

15. april 2007.

SF U DANAŠNJOJ "POLITICI"

U današnjem dodatku dnevnog lista Politika, posvećenog proslavi Dana Beograda, našle su se četiri SF priče autora iz Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" uz uvodni tekst o istoriji SF-a kod nas i samom klubu Lazar Komarčić, javlja PISB.

Reč je, naime, o izabranim pričama naučne fantastike o Beogradu, uz prateći tekst Pavla Zelića (ujedno i urednika ovog segmenta posvećenog SF-u), "Leteći tanjiri (ne) sleću u Beograd". Pošto je dodatak o proslavi Dana Beograda, sasvim je logično da i odabrane priče imaju veze sa Beogradom - tu su "Uskom stazom kojom hodiš" Zorana Stefanovića, "Sami" Pavla Zelića, "Britve" Gorana Skrobonje" i "Paralilula" Radmila Anđelkovića.

15. april 2007.

NOVITETI NA SAJTU

Ovog vikenda na sajtu Art-Anima postavljena su još dva odabrana rada sa prvog literarnog konkursa - kratka priča "Grad zaspalih", Nikole Perišića i minijatura "Zver" Nenada Krge.

Svi oni koji se bave pisanjem ili su u svom životu ikada poželeli time da se bave, znaju koliko frustrirajuće može da bude stanje kreativne blokade. U sekciji "Edukacija" postavljen je tekst Džefrija Karvera, u prevodu Ive Čvorović, o tome kako se suočiti sa tim problemom. Ako vam je spisateljstvo omiljeni hobi ili više od toga, obavezno pročitajte tekst "Kako prevazići blokadu". 

11. april 2007.

UROŠ PETROVIĆ PRIPREMA NOVE KNJIGE

Pisac  romana “Aven i јazopas u zemlji Vauka”, “Zagonetnih priča” i “Priča s one strane” trenutno radi na nekoliko novih dela. Prvo delo, koje bi kroz mesec dana trebalo da bude završeno i poslato na lekturu je, za sada bezimeni, fentezi roman o dečaku koji se našao u tesnacu između ovog i "onog" sveta. U pripremi je i treća knjiga “Zagonetnih priča”, koja će se paralelno pojaviti na srpskom i engleskom jeziku. Na kraju, tu je i knjiga “Sam u džungli”, koja sama po sebi predstavlja veliki izdavački izazov, jer takvo nešto do sada nije objavljeno na našim prostorima. Čitalac će se preko izvanrednih ilustracija koje je Petrović lično uradio, naći usred džungle ispunjene mnoštvom životinja od kojih se mnoge ne primećuju na prvi pogled. Pred čitaocem će se naći mnoge logičko-optičke pitalice vezane za slike i priču koja ih prati, a njihovim uspešnim rešavanjem dolaziće do mnogih interesantnih saznanja.

Petrović napominje da postoje pritisci fanova i izdavača vezani za objavljivanje drugog dela “Avena”, pa bismo u neko skorije vreme mogli očekivati novitete vezane i za tu knjigu.

08. april 2007.

NOVO NA SAJTU ART-ANIMA

Radovi sa prvog literarnog konkursa našeg sajta, minijatura "Zaborav" Đorđa Aćimovića i kratka priča "Krvopija" Mirjane Stakić, ovonedeljna su osveženja u sekciji "Priče".

A u sekciji "Prikazi" objavljen je još jedan tekst posvećen romanu Ota Oltvanjija "Crne cipele". Autor prikaza je Ilija Bakić.

07. april 2007.

ŽIVKOVIĆ PRODAO PRAVO NA EKRANIZACIJU "SKRIVENE KAMERE"

Pisac fantastike Zoran Živković prodao je prava za ekranizaciju svog romana "Skrivena kamera" producentskoj kući "Čokolejd films" iz Londona, javlja PISB.

Živković je rekao agenciji Beta da će engleski producenti do sredine maja odlučiti da li će snimiti film po njegovom romanu iz 2003. godine o usamljenom pogrebniku koji posetom bioskopu umesto filma tu ima priliku da vidi snimke skrivene kamere o sopstvenom životu.

"Biti pisac na ovim prostorima se ne isplati. Autor sam osam aktivnih knjiga, a ne mogu da živim od toga, te se vrlo smerno i ponizno nadam da će Englezi snimiti film i omogućiti mi da nastavim da budem pisac. Navijam za to grozničavo", kaže Živković.

"Čokolejd films" ja mlada kompanija iz Londona producenata Rejčel Vang i Marka Karija, koji se bave proizvodnjom dokumentarnih filmova, drama, promotivnih filmova i drugih filmskih i video sadržaja.

07. april 2007.

LAGUNA OBJAVILA DOMAĆI HOROR-TRILER

Na sajtu izdavačkog preduzeća Laguna objavljen je izlazak iz štampe romana "Srpski psiho", mladog autorskog dvojca kog čine Željko Obrenović i Aleksandar Ilić. Naslovljen kao najbrutalniji srpski roman trećeg milenijuma, ovaj horor-triler o serijskom ubici, prema izjavi autora, inspirisan je filmskim delima Dejvida Kronenberga, Takaši Miikea, Kventina Tarantina, Brajana De Palme, Čen-Vuk Parka.

Glavni junak “Srpskog psiha” je natprosečno inteligentan dvadesetpetogodišnjak čiji život je pod savršenom kontrolom dok ga okolnosti, bez ikakve najave, ne ispune pravim unutrašnjim paklom. Do tada zainteresovan jedino za seks, muziku i izlaske po diskotekama i klubovima savremenog Beograda, mladić postaje objekat misterioznog progonitelja i svedok opskurnih magijskih rituala. Istovremeno, na kućna vrata počinju da mu stižu kasete neobične sadržine. U nastojanju da sebi razjasni nove, nepoznate okolnosti, on daje žestok odgovor na svako iskušenje i postepeno se pretvara u serijskog ubicu. Da li će i koliko tom stranom svoje ličnosti ugroziti i svoje najbliže, devojku Rebeku i prijatelje, s kojima je do tada, bar naizgled, gradio harmoničan odnos? Sigurno je jedino da će se na konačnoj listi njegovih žrtava pojaviti i imena koja čitalac nije mogao da očekuje. Pisan „u četiri ruke“, ali vrlo ujednačenim stilom, lišen svih kompromisa, a prožet najsavremenijim pop, filmskim i književnim referencama, “Srpski psiho” je redak šamar učmaloj i staromodnoj srpskoj savremenoj književnosti i jedan od retkih šamara srpske književnosti učmalom i staromodnom srpskom društvu.

06. april 2007.

"ISPOVEDAONICA" PO PROZI ZORANA ŽIVKOVIĆA

Kratki igrani film "Ispovedaonica" Puriše Đorđevića, koji iza sebe ima 19 igranih filmova, među kojima su i oni koji spadaju u antologijska ostvarenja jugoslovenske kinematografije, prikazan je u domaćem takmičarskom programu Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, prenosi PISB. "Ispovedaonica", baš kao i film "Dva" koji je nedavno premijerno prikazan na Festu, inspirisan je prozom Zorana Živkovića. U katoličku crkvu ulazi mlad čovek i zatiče sveštenika koji spava. Mladić će sveštenika optužiti da je ubio devojku sa kojom je hteo da se oženi.

- Svi misle da u filmu mora da postoji neka priča. Međutim, književno štivo Zorana Živkovića privuklo me je baš zbog odsustva priče. Sve se vrti oko razgovora između čoveka koji je đavo i drugog čoveka koji je sveštenik. Vrlo sam zadovoljan što se film našao u konkurenciji Festivala. Skrećem pažnju na glavnu ulogu koju maestralno tumači Predrag Ejdus. U "Ispovedaonici" igraju Ana Sofrenović i Dragan Mićanović, film traje 15 minuta uključujući i špicu - kaže Puriša Đorđević.

Pisac Zoran Živković istakao je da nije učestvovao u procesu rada, da je film video kada je bio gotov, da je zadovoljan i da je velika čast kada vašu prozu na platno prenosi Puriša Đorđević.

06. april 2007.

ŽIVKOVIĆ NAJAVIO SVOJ PRVI TRILER "POSLEDNJU KNJIGU"

U intervjuu dnevnom listu Kurir - pod naslovom "Tržište sećanja", Zoran Živković govori o svom novom romanu "Amarkord, ali i najavljuje svoj prvi triler "Poslednju knjigu", javlja PISB.

Na pitanje šta čitaoci mogu da očekuju od najnovijeg romana, "Poslednja knjiga", Živković odgovara:

- Mogu da očekuju uzbuđenja koja neizostavno idu uz triler. Posredi je moje prvo delo te vrste, a da li će biti i poslednje, odlučiće oni koji ga budu pročitali.

Na sajtu PISB možete pročitati intervju u celosti.

04. april 2007.

PROMOCIJA "AMARKORDA" U MUZEJU KINOTEKE

Danas će u Muzeju jugoslovenske kinoteke u Beogradu, s početkom u 18.30 časova, biti održana promocija knjige dr Zorana Živkovića "Amarkord". U sklopu promocije, biće emitovana pilot epizoda serije rađene po ovom delu, kao i drama Bi-Bi-Sija rađena prema priči "Budilnik na stočiću" iz zbirke "Nemoguće priče".

Osim autora, o "Amarkordu" će govoriti i Aleksandar Saša Jerkov.

 

04. april 2007.

PREDSTAVLJANJE ČASOPISA "NASLEĐE"

Prema informacijama dobijenim od "Srpskog društva za naučnu fantastiku", večeras u 18 časova u Galeriji "Artget" (Trg Republike 5/I) biće održano predstavljanje časopisa za književnost, jezik, umetnost i kulturu "Nasleđe". Treba spomenuti da četvrti broj ovog časopisa donosi interesantan članak o srpskom pravoslavlju i naučnoj fantastici, koji potpisuje Mihailo Smiljanić, diplomirani bogoslov Srpske pravoslavne crkve.

O časopisu govore Slobodan Štetić, Maja Anđelković, Jelena Belčanin i Dragan Bošković, glavni i odgovorni urednik.

04. april 2007.

HELLY CHERRY 55 NA "MREŽI"

Novi broj vebzina "Helly Cherry" ljubiteljima kratke sf/h/f priče donosi tri vrlo zanimljiva naslova. Pored priče "Retka krvna grupa" kojom je Oto Oltvanji 2004. godine osvojio nagradu "Ljubomir Damjanović" za najbolju kratku priču, tu su još "Istok" Ilije Bakića i "Trči, zeko, trči" Zorana Ilića. U rubrici "Littera" koju uređuje Tamara Lujak objavljeni su prikazi knjiga "Bundolo offline" i "Nešto o nečemu", prikaz edicije "Fantom Slobode", kao i propozicije našeg konkursa "357 - Trenutak inspiracije". Zanimljivo je da svi navedeni tekstovi čine tek vrh ledenog brega i da se osim njih u 55-ici mogu pronaći mnogobrojni muzički osvrti i intervjui, više tekstova posvećenih stripovima, ali i horor filmovima, i to u zasebnim celinama - o vampirima i o duhovima. Da se ne bi mučili sa internet pretraživačima, ovde imate direktan link ka poslednjem broju vebzina Helly Cherry. Uživajte.

03. april 2007.

U KNJIŽARAMA "GOSPODAR HAOSA" I "PLAMEN NAD PONOROM"

Izdavačko preduzeće "Laguna", nedavno je objavilo dva nova naslova – "Plamen nad ponorom" Vernona Vindža i "Gospodar haosa (deo prvi)" Roberta Džordana.

U romanu "Plamen nad ponorom", koji je 1993. osvojio prestižnu nagradu Hugo, mešaju se nadljudske inteligencije, neverovatne vanzemaljske rase, svemirske bitke, ljubav, izdaja, genocid i još toga što čini dobru svemirsku operu.

"Vindž nam priča uzbudljivu priču koja se odvija širom svemira i na nekolikim planetama, punu izvanrednih ideja i domišljatih čudesa. Ovo je naučna fantastika velikih razmera u najboljem smislu te reči."Fred Kliver, The Denver Post

"Gospodar haosa", šesta i najduža knjiga iz serijala "Točak vremena", kod nas će biti objavljena u dva dela. Prvi deo je ugledao svetlo dana, a evo šta o njemu može da se pročita na sajtu izdavača:

Dok se Točak okreće, vetrovi sudbine šibaju zemlju, a Rand al’Tor se upinje da ujedini narode pred Poslednju bitku, kad Mračni bude oslobođen i kada neoprezno čovečanstvo bude upalo u zamke koje su postavili besmrtni Izgubljeni. Bela kula u Tar Valonu, pod Elaidom kao Amirlin, zaključila je da se Rand mora obuzdati – i smiriti, ako zatreba – i to odmah. Zato u Salidar, među Aes Sedai u izgnanstvu, stiže izaslanica, Tarna Fejr. Tamo je i Mogedijen, jedna od Izgubljenih, kao i Birgita, legendarna junakinja, ali samo Elejna i Ninaeva znaju ko su one zapravo. Suša i letnja žega nastavljaju se i tokom zime. Zbiva se još mnogo toga što nikad bilo nije: Rand okuplja muškarce sposobne da usmeravaju, brojne Dvorečanke kreću u Tar Valon na obuku, a jedna Aes Sedai vezuje za sebe Zaštitnika bez njegove saglasnosti – i to glavom i bradom Ponovorođenog Zmaja

03. april 2007.

"TRENUTAK INSPIRACIJE" JOŠ MESEC DANA

Još mesec dana je ostalo do isteka roka za prijem radova na konkurs "357 - Trenutak inspiracije". Ne čekajte poslednji trenutak, jer je pitanje kako će vas tada poslužiti inspiracija. :) Organizatori i prijatelji konkursa su za autore najkvalitetnijih dela obezbedili nagrade u vidu knjiga iz domena fantastike. Uzmite učešće u ovom nesvakidašnjem konkursu, čije detaljne propozicije možete pročitati ovde.

03. april 2007.

DODELJENE NAGRADE "LAZAR KOMARČIĆ" ZA 2005. GODINU

Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" sinoć je dodelilo nagrade za najbolji roman i najbolji prevod za 2005. godinu, javlja PISB. Kao što je poznato od ranije žiri u sastavu Miodrag Milovanović, Ilija Bakić i Spomenka Stefanović Pululu su odlučili da je najbolji roman delo Mirjane Novaković "Johann's 501", dok su za najbolji prevod nagrađene sestre Ružica i Sava Rosić za "Vukodava".  

Sava Rosić    Ružica Rosić   Žarko Milićević    Mirjana Novaković   Vladimir Lazović

Nagrada "Lazar Komarčić" je oživljena zahvaljujući pomoći Skupštine grada, kako je istakao predsednik Vladimir Lazović. Žarko Milićević je naglasio da je dobitnica nagrade za najbolji roman 2005. godine Mirjana Novaković bila zapažena i ranije za svoje drugo delo "Strah i njegov sluga". Očekivano pitanje je bilo kako se autorka sama smatra žanrovskim piscem?

"Ne bi bilo skroz tačno reći da se bavim žanrovskom književnošću, ali koristim iz nje elemente. Čitam SF, a mislim da je podela na čistu književnost ili žanr nešto što ima smisla samo u knjižari ili kod izdavača. Problem naših kritičara je što ne čitaju žanrovska dela. Pošto kod nas kako vas shvate kao pisca sa prvom knjigom, tako ostajete do kraja života, ja bih sada mogla da pišem space-opere. Moju prvu knjigu "Dunavske apokrife" su kritičari shvatili kao ozbiljnu književnost. Ja sada pišem novi roman, ali on neće imati fantastične elemente", rekla je Mirjana Novaković.

Ružica Rosić je prevodilac serijala "Vukodav" Marije Semjonove i interesantno je ta činjenica da ona zapravo nije profesionalac u ovoj branši (ona je istoričar umetnosti) iako se svi slažu da je uradila fascinantan posao.

"Sestra mi je donela knjigu iz Moskve i tako sam čula za Semjonovu. Ja, inače, volim SF i čitam ga još od Sirijusa. Zato sam prevodila "Vukodava" za svoju dušu, a prevod je ponuđen Laguni. U samoj knjizi ima više slojeva, a meni je, kao istoričaru umetnosti, bilo naročito interesantna etnologija. Moja sestra je profesionalni prevodilac, tako da je ona bila zadužena za prevođenja pesama, a ja sam prevodila prozni deo", ispričala je Ružica Rosić.

Njena sestra Sava je otkrila prisutnima da Ružica upravo završava treću knjigu iz serijala i da joj je ostalo samo tri strane da prevede. Pesme su već prevedena (pročitala je jednu od pesama iz treće knjige). Potom će biti na izdavaču kada će je i objaviti.

01. april 2007.

PODIGNUTE NOVE PRIČE SA KONKURSA

Ovog vikenda vam predstavljamo još dva rada sa literarnog konkursa sajta Art-Anima - minijaturu "Zmaj i vila" Milana Uroševića i kratku priču "Nešto je u mraku" Nikole Petrovića.

Novi prikaz na sajtu je posvećen delu "Kosmička pauza" Radovana M. Jankovića. Autor prikaza je Ilija Bakić.

01. april 2007.

"TAJNA HANIBALA LEKTERA" NA KIOSCIMA

Prošlo je sedam godina od "Hanibala", trećeg dela sage o Hanibalu Lekteru, jednom od najpoznatijih ubica u istoriji književnosti. Nova knjiga majstora trilera Tomasa Harisa "Tajna Hanibala Lektera" ("Hannibal rising"), u prevodu Predrag Uroševića, od četvrtka se može naći na svim kioscima, kao četvrta knjiga edicije "Blic bestseler", javlja PISB. Roman nas vraća na početak priče o Hanibalu Lekteru, osvetljavajući detinjstvo i mladost tog slavnog zlikovca. 

U romanu "Tajna Hanibala Lektera", koji je nastavak "Trilogije Lekter", evolucija Hanibalovog zla je konačno razotkrivena. "Tajna Hanibala Lektera", koja je u Americi izašla iz štampe u decembru 2006. u početnom tiražu od milion i po primeraka, opisuje kako je ekstremno inteligentni i strastveni mladić Lekter postao brutalni serijski ubica. Na početku romana, osmogodišnji Lekter živi u dvorcu u Litvaniji sve dok Nemci ne izvrše invaziju na Sovjetski Savez i ne pretvore tu mirnu baltičku oblast u jedno od najkrvavijih bojišta Drugog svetskog rata. Zajedno sa roditeljima i sestrom Mišom, Hanibal beži u lovačku kućicu u šumi u kojoj provodi ceo rat, ali pred sam njegov kraj, od eksplozije stradaju svi članovi porodice osim njega i Miše. Njih dvoje pokušavaju da se sakriju od Nemaca, ali ih pronalazi grupa odbeglih ratnih zločinaca koja pred Hanibalovim očima ubije i pojede njegovu sestru. Nakon te kanibalističke orgije, Hanibal se budi nem, luta poljima, sa dubokim traumama i ožiljcima od kojih se nikad neće oporaviti. Njegov ujak, ugledni slikar, nalazi ga u sovjetskom sirotištu i dovodi u Francusku da živi s njim i njegovom prelepom egzotičnom suprugom, gospođom Murasaki, sa kojom će Hanibal razviti posebno prisan odnos. Uz njenu pomoć, on se naizgled oporavlja i upisuje studije medicine kao najmlađi i najtalentovaniji student u istoriji fakulteta. Međutim, slobodno vreme on ne provodi kao ostali studenti, već tako što pronalazi i ubija vinovnike strašne smrti svoje sestre. Iako već počinje da budi sumnje kod nekih istražitelja, on biva oslobođen optužbi, delimično i zbog toga što su njegove žrtve ratni zločinci. Roman se završava Hanibalovim odlaskom u Ameriku i početkom karijere psihijatra, za koju znamo kako će se završiti.

ARHIVA