Art-Anima - ARHIVA

Po okončanju prvog literarnog konkursa Art-Anima, na sajtu smo objavili mnoštvo pristiglih priča među kojima i minijaturu "Zaborav". Nedavno smo, zahvaljujući stalnom konkursu koji organizujemo sa nedeljnikom Grad, objavili "Čekajući reku", a sada pričom "Kolekcionar" predstavljamo autora navedenih kratkih proza, Đorđa Aćimovića.

Aćimović je rođen 1981. godine u Beogradu. Piše kratke priče i poeziju, a njegovi radovi su zastupljeni, osim na nekolicini sajtova, i u almanahu objavljenom u izdanju BELEF-a "Čiča Tomina kopilad", zbornicima "www.prica.co.yu", "30. rukopisi", nedeljniku Grad itd. U četvrtak 03. aprila (u 18.30) u Galeriji SKC-a, biće čitana njegova poezija kojom je učestvovao na konkursu "Reč u prostoru" a o tome nešto više možete pročitati na našem forumu. I za kraj ovog kratkog predstavljanja, otkrićemo tajnu kako ovaj autor stvara svoja literarna dela - po sopstvenom priznanju, energiju za stvaranje pronalazi svuda, naročito u materiji, pa iz iste, samo njemu dostupnim metodama, cedi piksele na tečni kristal. :)

Zbirka odabranih priča sa stalnog konkursa nedeljnika Grad i sajta Art-Anima, nalazi se u fazi pripreme za štampu. U njoj će se osim radova sa konkursa, naći i dela istaknutih domaćih autora fantastike, pa će zbirka na neki način predstavljati lakmus papir trenutnog kvaliteta domaće kratke priče iz domena fantastike. Knjiga bi trebalo da iz štampe izađe do kraja aprila, kako bi upriličila godišnjicu postojanja kruševačkog nedeljnika.

Ime zbirke je “Gradske priče 3”, čime se na simboličan način nastavlja niz ranije objavljenih zbirki nedeljnika Grad, "Gradske priče 1" i "Gradske priče 2", u kojima su bile zastupljene nežanrovske kratke priče kruševačkih autora.

Objavljivanjem “Gradskih priča 3” NE završava se naš stalni literarni konkurs. I dalje su pozvani svi autori fantastičke književnosti da svoje radove šalju na adresu artanima_konkurs@yahoo.com. Najkvalitetnije priče će se naći u nedeljniku Grad, a do kraja godine je u planu još jedna zbirka priča sa ovog konkursa (čije propozicije možete videti ovde).

Zahvlajujući ovom konkursu, u 307. broju Grada, od 21. marta 2008, objavljena je priča Adrijana Sarajlije “Do proleća”. Pre nego što počnete da čitate ovu priču, dobro jedite i toplo se obucite, jer vas čeka gladna, ratna, zimska noć - na planini.

Izdavačka kuća Alnari je pre izvesnog vremena objavila novi horor roman Stivena Kinga "Lisina priča". Evo kako je na sajtu izdavača predstavljena knjiga:

King nastavlja da nas opčinjava svojim talentom... 'Lisina priča' je u stvari čudesna priča o braku, ljubavna priča puna snage i nežnosti, vrhunsko delo jednog od najboljih pripovedača savremene književnosti. Lisi Landon, udovica čuvenog pisca Skota Landona, najzad je rešila da se pozabavi zaostavštinom svog pokojnog muža. Dok prečešljava njegove rukopise i memorabilije, preplavljuju je osećanja i uspomene na njihovu ljubav i zajednički život. U isto vreme, Lisina sestra Amanda doživljava nervni slom, a jedan poremećeni obožavalac preti Lisi da će je ubiti ukoliko mu ne preda sve Skotove rukopise.

Književna internet zajednica "Eniaroyah" je uoči proslave šeste godišnjice postojanja (15. aprila) pokrenula svoj elektronski časopis Eniaroyah eMagazin. Prvi broj je izašao na 15 strana A4 formata u PDF-u i između ostalog donosi dva članka koja bi mogla biti posebno interesantna posetiocima našeg sajta. Prvi je posvećen nedavno preminulom valikanu SF žanra - Arturu Klarku, a drugi je prikaz knjige Doroteje Brend "Kreativno pisanje - otkrijte svoj dar pisanja". Autor prikaza, Ranko Trifković, ukazuje nam na to da se Brendova u svojoj knjizi ne bavi savetima koji se tiču tehnike pisanja, koliko "demonima" koji opsedaju gotovo svakog pisca (blokada, stid, nestrpljenje, lenjost, strah...) i savetima kako ih se osloboditi.

Pored ovih tekstova, Eniaroyah eMagazin donosi još dosta materijala. Tako se u rubrici "Podsećamo" navode neka od bitnijih dešavanja na domaćoj književnoj sceni održana tokom ove godine, zatim se nabrajaju interesantniji naslovi domaćih izdavačkih kuća i na kraju spominju preminuli velikani, kako domaće, tako i svetske književnosti. Na četiri naredne strane našle su se minijature iz prvog kruga literarnog konkursa koji organizuje Eniaroyah, a na temu "Rasti!". Tu su još i pesma "Veče na Školju" Alekse Šantića, rubrike posvećene muzici, filmu, kompjuterskim igrama, a pri kraju je mesto našao i članak posvećen zanimljivom tekst procesoru AbiWord-u.

Eniaroyah eMagazin možete preuzeti sa ove veb lokacije, a težina fajla iznosi 3,3 MB.

Stigao je i 464. broj Emitora - fanzina i internog glasila Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", javlja PISB. U pitanju je redavan broj, kojeg uređuje Miloš Cvetković uz pomoć sve brojnije ekipe.

Ovoga puta za ilustraciju na naslovnoj strani se pobrinuo Bojan Vukić, a uz priču "Tarzanova poslednja avantura" ilustraciju je uradio Tihomir Čelanović.

Inače, kada je reč o Emitorima, novi specijal treba da stigne sledećeg ponedeljka

Kada je reč o Emitoru broj 464 on je "zauzeo" čak 72 strane, sa pet tekstualnih blokova:

PRIČE: "Tarzanova poslednja velika avantura" - Pavle Zelić, "Kiš liže krvavu kost" - Slobodan Škerović i "Mrtva sezona" - Milan Urošević

INTERVJU: Čekajući porno bandu - razgovor sa Mladenom Đorđevićem (Filip Rogović)

PRIKAZI: Ugriz strasti (Uroš Smiljanić), U ime oca i sina... (Nikoa Petrović), Budika: sanjajući orla (Milan Urošević), Čitali smo za vas... Emitor 461 (Radmilo Anđelković)

FLICIKER: 28 nedelja kasnije (Dejan Mujanović), Aliens vs. Predator: Requiem (Aleksandar Harvester Janjić), Čarlston za Ognjenku (Đorđe bajić), Kloverfil - Veliki (i skupi) brat Veštice iz Blera (Miljan Tanić)

Ovog vikenda smo pripremili malo raznovrsniju paletu noviteta. U čast nedavno preminulog velikana naučne fantastike, Artura Klarka, u rubrici Eseji objavili smo tekst Lidije Beatović "Rajski vodoskoci Artura Klarka", a isti tekst je objavljen i na našem forumu, na kome možete dati svoj komentar.

Takođe, jedan od noviteta se nalazi i u segmentu Priče, a za ovu priliku, pripremili smo bajku Vedrane Čačić "Mareb".

I na kraju, ovog vikenda smo podigli prikaz romana "Amor Dei", trećeg dela trilogije "Trokut života" Danijela Šaha. Prikaz knjige je napisao Davor Šišović, a ako vas tekst zainteresuje, više o svetu u kome se odvija poslednji rat možete pročitati na web sajtu http://www.danijelsah.com/.

Grafički atelje Dereta raspisao je treći po redu konkurs za dodelu književne nagrade "Miroslav Dereta" za najbolji neobjavljeni roman, javlja B92.

Konkurs je otvoren do 1. jula 2008. godine i mogu da se jave svi romanopisci koji pišu na srpskom jeziku bez obzira da li žive u Srbiji ili u dijaspori i bez obzira na afirmisanost ili starosnu dob.

Rukopise, po jedan primerak, treba slati na adresu Grafički atelje Dereta, Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd, sa naznakom konkurs za nagradu "Miroslav Dereta".

Dosadašnji dobitnici su Slaviša Radovanović za roman "Francuska kutija šibica" i Laura Barna za roman "Crno telo" i to u 2007 godini.

Žiri će odluku doneti početkom septembra, a nagrađeni rukopis će izaći iz štampe u toku ovogodišnjeg beogradskog Sajma knjiga.

Nagrada, koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa, biće dodeljena u decembru 2008 godine.

Objavljeno je novo izdanje NOSF magazina, besplatnog onlajn časopisa u PDF formatu posvećenog ljubiteljima fantastike. Šta u njemu možete pronaći, pročitajte u sledećim redovima koje potpisuje urednica časopisa, Irena Rašeta:

Najnovija doza NOSF magazina dolazi u dvobroju: na četrdeset stranica moći ćete uživati u dva bloka fikcije. Jedan, koji donosi četiri priče mladih domaćih autora, birala je gošća urednica, Ivana Delač Horvatinčić, ovogodišnja pobjednica Istrakonskog natječaja za najbolju minijaturu.

Još dvije priče, jednu pjesmu i jednu poemu slavnog Darka Macana za ovaj dvobroj NOSF magazina odabrala je glavna urednica Irena Rašeta.

Magazinski dio donosi nastavak specijala o robotima, s člancima o robotskoj tehnologiji koja zaista postoji te o problemima samosvijesti strojeva. Uz to se, kao i inače, u NOSF magazinu možete informirati o žanrovskim filmovima, nadolazećim i trenutnim, kao i o SF serijama na hrvatskoj televiziji.

Naravno, pisana je riječ na kraju svega nezaobilazna, te vam donosimo i recenziju domaće zbirke horor pripovijetki “Zagrob”, dok za ljubitelje kombinacije teksta i slike imamo slatki tekst o SF stripovima.

Kako se izlaženje dvobroja poklopilo sa smrću dragog nam Sir Arthura C. Clarkea, planiramo u NOSF magazinu učiniti nešto njemu u čast. Što točno, možete vidjeti ovdje.

SADRŽAJ:

Proza
· Marina Krleža: ZAŠTO NE PISATI PROZE O OPSCENOSTIMA ČIJA JE MOGUĆNOST OSTVARENJA SAMO VIRTUALNA?
· Hrvoje Peradin: NA LIVADI
· Ed Barol: PETA ZAPOVIJED
· Tomislav Škrljac: TISUĆLJETNO OKO
· Ivana D. Horvatinčić: JEDAN OD
· Tatjana Jambrišak: TREBAM JOŠ SAMO JEDNO KRDO DEVA

Poezija
· Darko Macan: VRATA RATA
· Tatjana Jambrišak: DOVOLJNO DUGO (… ONIMA KOJI ČEKAJU)

Specijal: LIMENI LJUDI (2. dio)
· Hal: KUDA IDEŠ, ROBOT?
· Marin Tomić: SAMOSVIJESNI STROJEVI

Film / TV
· Danijel Štriga: UĐU TAKO EDIP, FREUD I TERMINATOR U BAR …
· Danijel Štriga: STVORENJA SA SVEMIRSKOG PRAGA
· Indigo Montoya: HEROJI: X-MENI BEZ TAJICA
· Mirko Karas: USKORO U KINIMA BLIZU VAS

Knjige / stripovi
· Virgil Vukšić: ZAGROB (recenzija)
· Milena Benini: SF STRIPOVI

Arthur C. Clarke

Britanski pisac naučne fantastike, Artur Klark, preminuo je juče u Šri Lanki, u 90. godini života.

Rođen u primorskom gradu Somersetu 16. decembra 1917. godine, od detinjstva je izražavao interesovanje za nauku.

Tokom Drugog Svetskog rata bio je dobrovoljac u službi britanskih vazduhoplovnih snaga, gde je radio na tada visoko poverljivom razvoju radarskih sistema, a iz ovog iskustva je nadošao na ideju koncepta komunikacijskih satelita o čemu 1945. godine piše članak “Extra-Terrestrial Relays”, u kome iznosi detalje vezane za penos radio i TV signala oko cele Zemlje putem stacionarnih satelita. Dvadeset godina kasnije njegova ideja postaje stvarnost, a po odluci Međunarodne astronomske unije, geostacionarna orbita se zove Klarkovom orbitom.

Klarkovi jasni i detaljni opisi spejs šatlova, super-kompjutera i brzih komunikacionih sistema zabavljali su milione čitalaca širom sveta. Bio je autor više od stotinu knjiga i njegova literarna dela se koriste u mnogim opservacijama koje u naučnoj fantastici sagledavaju humano i praktično lice.

Po njegovoj priči “Stražar” (“The Sentinel”) Stenli Kjubrik je 1968. godine snimio kultni film “2001: Odiseja u svemiru”.

Od 1956. godine Artur Klark žvi u Šri Lanci. Poslednjih dvadeset godina je bolovao od post polio sindroma, ali iako vezan za invalidska kolica, nikada nije gubio vedrinu i optimizam.

Njegova najpoznatija dela su: “S druge strane neba”, “Pad mesečeve prašine”, “Sastanak s Ramom”, “2001: Odiseja u svemiru”, “2010: Druga odiseja", "Pesme daleke zemlje", "2061: Treća odiseja", "Susret sa meduzom"...

U maloj sali Doma kulture Stari grad, u četvrtak 20. marta, s početkom u 19 časova, biće održana tribina “Nobelova nagrada: Doris Lesing”. O Lesingovoj, spisateljici koja se tokom sedamdesetih i osamdesetih godina serijom romana obrela i u naučnofantastičnoj književnosti, na tribini će govoriti Zoran Paunović i Nenad Šaponja.

Članovi Švedske kraljevske akademije u obrazloženju dodele Nobelove nagrade za 2007. godinu istakli su da je Doris Lesing „pisac epskog narativnog dara o ženskom iskustvu, koja sa skepticizmom, strašću i vizionarskom snagom posmatra civilizaciju”. U obimnom opusu koji je nastajao tokom više od pet decenija, preispitujući društvene stereotipe, tabue i pitanja političkog angažmana u umetnosti, Doris Lesing (1919) je obuhvatila najbitnije probleme civilizacije u veku za nama.

Roman "Trava peva" (1950) je književni prvenac Doris Lesing o filistarskom moralu belih doseljenika u Južnoj Africi. Potom je usledio ciklus romana sa autobiografskim elementima "Deca nasilja", u kojem se odbacuje tradicionalna drustvena uloga žene. Ugled na svetskoj literarnoj sceni i status jedne od vodećih feminističkih autorki Doris Lesing stiče romanom "Zlatna beležnica" (1962).

U remek-delu, romanu "Leto pre sumraka" (1973), junakinja Kejt Braun traga za spoznajom granica identiteta. Romane "Peto dete" (1988) i njegov nastavak "Ben u svetu" (2000) kritika ponekad smatra najreprezentativnijim za opus britanske spisateljice. U njima se ispituju temeljna pitanja antropološkog (be)smisla braka i porodice kao društvenog fenomena.

Ovog ponedeljka vam premijerno predstavljamo prozu Vladimira Lazića, još jednog mladog, domaćeg autora fantastike. Prva Lazićeva priča na našem sajtu je horor delo sa religijskim elementima, ali i tvrdim erotskim scenama - "Anđeo".

A da smo se ovog ponedeljka odlučili za fantastiku sa malo više religijskih motiva, videćete i po prikazima koje smo obezbedili za vas. U pitanju su recenzije knjiga "Crni zid" i "Zov tame" hrvatskog autora Danijela Šaha. Pomenute knjige čine prva dva dela SF/H/F trilogije "Trokut života" – trilogije koja je ove godine nominovana za SFera nagradu. Recenziju trećeg dela trilogije "Amor Dei" objavićemo naknadno.

I na kraju, jedno malo obaveštenje koje se tiče stalnog konkursa za kratku priču koji organizujemo sa nedeljnikom Grad: priprema zbirke se privodi kraju i njeno objavljivanje očekujemo za nešto više od mesec dana. U zbirci će se pored kratkih radova pristiglih na konkurs, naći i opširnija dela afirmisanih domaćih pisaca fantastike. Konkurs se nastavlja, a do kraja godine je u planu objavljivanje još jedne zbirke.

Ukoliko želite da se okušate na našem konkursu, na ovom mestu se možete upoznati sa detaljnim propozicijama.

Danas, u okviru Novosadskog sajma, počinje 14. međunarodni salon knjiga. Salon traje do 18. marta, a na njemu će se predstaviti većina domaćih izdavača sa preko 10.000 naslova iz oblasti beletristike, popularne i stručne literature.

Sva dešavanja će se organizovati u hali "Master", a poseban prostor biće namenjen promocijama knjiga, susretima s piscima i izdavačima.

Tokom manifestacije biće organizovani tematski okrugli stolovi i tribine, a prvi takav događaj vezan za fantastiku je već danas, u 17 časova, kada će Zoran Paunović i Nenad Šaponja održati tribinu posvećenu spisateljici Doris Lesing, dobitnici Nobelove nagrade i autorki serijala naučnofantastičnih romana.

A u nedelju,16. marta, s početkom u 12 časova, Ilija Bakić i Goran Skrobonja uzeće učešće na tribini pod nazivom “Naučna fantastika – elitna književnost ili ‘samo’ žanr” i tom prilikom predstaviti svoje zbirke “Jesen skupljača” i “Tihi gradovi”. Sa dvojicom pisaca fantastike na tribini će razgovarati Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

Ukoliko vas interesuje i ostatak tribinskog programa 14. međunarodnog salona knjiga, isti možete pogledati ukoliko kliknete ovde.

Sledeću informaciju smo pokupili sa NOSF-a, prijateljskog sajta iz zapadnog susedstva:

Darko Macan je izbacio novi fanzin na hrvatsko SF tržište. Ime mu je TranSFuzija, a nastajao je četiri godine. Ima punih osam stranica A6 formata, nakoso je obrezan i jednako tako zaklaman. Košta čitave dvije kune.

Kontaktirajte Darka na adresu darko(at)mentor.hr ili preko foruma i nabavite svoj primjerak prije nego je ponestalo.

Pisac, esejista i kritičar Dejan Ognjanović, koji važi za jednog od najboljih domaćih poznavalaca horor žanra, na forumu Znak sagite je objavio listu od dvadesetak projekata na kojima trenutno radi. Ono što bi nama moglo da bude najinteresantnije sa liste jeste najava da bi do leta 2008. godine, u izdanju "Media-Everesta", iz štampe trebalo da izađe dugo očekivana zbirka priča H.F. Lavkrafta "Nekronomikon". Takođe, ništa manje zanimljive su i sledeće najave: da bi tokom ove godine iz štampe trebalo da izađe zbirka eseja o horor žanru u književnosti i na filmu "Studija strave" za čije je objavljivanje interesovanje pokazala jedna ozbiljna izdavačka kuća; zatim, rad na priređivanju specijalnog broja časopisa “Gradac” u potpunosti posvećenog H.F. Lavkraftu, koji bi trebalo da bude objavljen do kraja 2008. ili najkasnije početkom 2009. godine; priprema magistarskog rada “Gotski motivi u delu E.A. Poa”, za koji se nadamo da će biti dostupan široj čitalačkoj publici nakon što bude odbranjen; a tu je i niz predavanja o horor žanru, koja će se od marta do juna održati u Domu omladine (prvo u nizu, “Od gotskog romana do horor žanra”, zakazano je za 18. mart, a održaće se u Tribinskoj sali na prvom spratu Doma omladine, s početkom u 19 časova).

Ognjanović, takođe, najavljuje da bi najkasnije do jeseni 2009. godine trebalo da završi rad na svom novom romanu “Prokletije”, koji se hronološki nadovezuje na njegov prvenac “Naživo”, a prati dvojicu eksperata za okultno ratovanje koji tokom 1998. godine pokušavaju da otkriju pozadinu iza legendi o arbanaskim psoglavima – plamenu čiji su pojedini pripadnici učestvovali u terorističkim akcijama na Kosovu.

Zanimljivo je i obaveštenje da su u toku radovi na kreiranju sajta www.dejanognjanovic.com koji će biti posvećen horor radu ovog autora, ali i drugim horor aktivnostima u Srbiji.

I kao što naslov ove vesti govori, to nije sve. Kompletnu listu projekata na kojima trenutno radi Ognjanović, uz, naravno, više detalja, možete videti ukoliko kliknete ovde.

Niz predstavljanja novih pisaca na našem sajtu nastavljamo i ovog ponedeljka. Danas ćemo vas upoznati sa Andrijom B. Ivanovićem, još jednim mladim autorom i još jednim studentom Filozofskog fakulteta koji s uspehom piše fantastičku prozu, o čemu može posvedočiti osvojeno drugo mesto na prošlogodišnjem konkursu za kratku SF priču u organizaciji udruženja SCI&FI. Osim kratkom prozom, Andrija se bavi poezijom, kolažnim stripom, a radi i kao novinar u dnevnom listu "Glas javnosti".

Zahvaljujući prvom Art-Anima konkursu, na našem sajtu ste do sada mogli pročitati jedno SF delo ovog autora, "Poslednje piće u slavu predaka", a sada vam predstavljamo još jedan njegov prozni rad iz naučnofantastičnog žanra "Glas zaboravljenih bogova".

Drugi ovonedeljni prozni novitet na Animi je kratka priča "Nokturno" Biljane Mateljan. Iako priča nosi prilično mračan naziv, njena fabula je još mračnija. Uživajte!

Tokom ovogodišnjeg Novosadskog sajma od 13.-18. marta, biće održan 14. Međunarodni salon knjiga, na kome će domaći izdavači ponuditi više desetina hiljada naslova iz oblasti beletristike, popularne i stručne literature.

Tokom salona biće održana i velika književna manifestacija “Dani Laze Kostića” u okviru koje će se govoriti o 10 tema, a posebna pažnja biće posvećena naučnoj fantastici.

Tako će 16. marta, s početkom u 12 časova, biti održana tribina “Naučna fantastika – elitna književnost ili ‘samo’ žanr” na kojoj će biti predstavljene zbirke priča “Jesen skupljača” Ilije Bakića i “Tihi gradovi” Gorana Skrobonje. Tribina će se održati u hali “Master” Novosadskog sajma, a u razgovoru će, pored dvojice autora, učestvovati i Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

Sabrana dela jednog od najvećih savremenih srpskih pisaca Milorada Pavića objaviće "Evro-Đunti", a prvi naslov u toj kolekciji biće novo, dopunjeno izdanje poslednjeg Pavićevog romana "Drugo telo", pišu Večernje novosti. Reč je o ljubavnoj priči čiji junaci tragaju za drugim telom Hristovim, a čija se radnja proteže od 18. do 21. veka.

Velika promocija ovog romana, koji je za samo godinu dana doživeo sedam izdanja, održaće se sledećeg utorka, na velikoj sceni Narodnog pozorišta, a u programu će učestvovati slikarka Olja Ivanjicki, profesor Radovan Bigović, profesor Dragan Simeunović, urednik Ivana Kuzmanović i autor. Tom prilikom održaće se i modna revija kuće "Mone", koja sve aktivnije učestvuje u kulturnim dešavanjima.

Početkom sledećeg meseca pojaviće se "Unutrašnja strana vetra", a krajem godine "Predeo slikan čajem" za koji je Pavić dobio (zajedno sa Dubravkom Ugrešić) prvu nagradu "Meša Selimović". Izdavač je, inače, planirao da godišnje objavi tri romana Milorada Pavića, a pošto je partner ove kuće moćni italijanski "Đunti", očekuje se objavljivanje Pavićevih romana na italijanskom jeziku.

Na inicijativu pisca i prevodioca Darka Tuševljakovića, pri sajtu Art-Anima je pokrenut blog "Dok čekamo na prevod", na kome će ubuduće biti postavljani prikazi kvalitetnih stranih literarnih dela iz domena fantastike, a koja još uvek nisu prevedena na srpski jezik.

Prvi tekst objavljen na ovom blogu prikaz je romana "Spin" za koji je kanadski pisac Robert Čarls Vilson 2006. godine dobio prestižnu nagradu Hugo. Prikaz je napisao Darko Tuševljaković.

Danas vam predstavljamo Marka Piševa, mladog autora fantastičke proze, koji je do sada svoje radove uglavnom objavljivao u elektronskoj formi na web sajtovima Screaming-Planet i Treći trg, ali i u štampanom obliku u najpoznatijem domaćem fanzinu - Emitoru. Pričom "Klinac" upoznaćemo vas sa proznim radom ovog autora, a u narednom periodu na ovom mestu će se naći i još neka Markova dela.

U segmentu sajta posvećenom esejima, postavili smo članak "Kiberpank, intimno i pristrasno" Lidije Beatović, koji se osvrće na pojavu i razvoj kiberpanka, kao jednog od najbitnijih pod-žanrova naučne fantastike.

Poslednjeg februarskog dana, izašao je najnoviji broj kruševačkog nedeljnika Grad, a u njemu još jedno delo iz okvira domaće fantastike. Ovog puta objavljena je priča Đorđa Aćimovića "Čekajući reku" - interesantna minijatura u kojoj se prepliću fantastika, satira i postmoderna. Uživajte!

Posle informacije da će Alnari objaviti delo Stivena Kinga "To", i iskoristiti postojeći prevod Gorana Skrobonje (uz dodatne ispravke), što je obradovalo ljubitelje horora, stiže i vest da je beogradski izdavač kupio prava i za "The Stand", javlja PISB. Kako je sam Goran Skrobonja napisao na forumu Znaka sagite - "načelan dogovor je da ja uradim prevod. Deadline - za sada, neodređenog meseca 2009-te... Za neke stvari nikad nije kasno".

To za "neke stvari nikad nije kasno" može se itekako reći, s obzirom da je Skrobonja sredinom 90-tih započeo prevod romana "The Stand", ali pošto su finansijske mogućnosti za objavljivanje bile "iscrpljene", ceo projekat je ostavio za neka bolja vremena. Sada će, ako definitivno bude potvrđeno da on radi prevod, moći da "otrese prašinu sa fajlova" i da nastavi tamo gde je stao pre više od jedne decenije.