Art-Anima - ARHIVA

Danas će se, u sklopu održavanja IV Svetosavskog sajma knjiga, održati promocija erotske zbirke fantastičnih priča "Ugriz strasti" u Nišu, napominje PISB. Ova zbirka, koja je ujedno i 460 broj fanzina Emitor, izdanje je Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", a sama promocija je jedan od pratećih programa sajma koji će trajati do 4. marta. Sajam se održava u sali "Šivare" (ulica Milojka Lešjanina bb). Na promociji će učestvovati urednici izdanja zbirke Pavle Zelić i Dragana Stojiljković. Razgovor počinje u 18.30, a promociju će voditi Zoran Pešić - Sigma (za ljubitelje SF-a koautor kultnih "Hronika o Hlojgeu").

Iz Srpskog društva za naučnu fantastiku (SDNF) su nam skrenuli pažnju da je pre nekoliko meseci u izdanju Solarisa izašla knjiga malo neobičnijeg naslova "E.A. Po: F/SF" Ivane Đurić-Paunović, magistarke sa Novosadskog univerziteta. Ova knjiga je zapravo studija zasnovana na magistarskom radu "Elementi fantastike i naučne fantastike u pripovednoj prozi Edgara Alana poa", koja ukazuje na brojne fantastičke, ali i često zanemarivane naučnofantastičke elemente uočljive u Poovom opusu.

Iako je knjiga pre svega namenjena studentima engleske književnosti, zahvaljujući pristupačnom stilu, može biti primamljiva i širem čitalaštvu. Cena je 432 dinara, a može se kupiti u "Platou", u zgradi Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Kruševački nedeljnik Grad i sajt za promociju fantastičke književnosti Art-Anima, užurbano pripremaju zbirku domaće kratke priče iz domena fantastike. Zbirka bi trebalo da bude objavljena na godišnjicu osnivanja nedeljnika Grad, tokom aprila 2008. godine, a u njoj će se, osim najuspešnijih radova koji na stalni konkurs pristignu do 15. marta, naći i dela afirmisanih domaćih autora fantastike.

Priče koje na konkurs stignu nakon 15. marta, neće moći da se nađu u ovoj zbirci, ali će konkurisati za narednu.

Zahvaljujući našem poznatom teoretičaru, filmskom i književnom kritičaru i piscu iz Niša Dejanu Ognjanoviću - specijalisti za horor, kao i Agenciji za organizovanje sajmova, kulturnih i zabavnih manifestacija "Aksiom", možemo da sve zainteresovane obavestimo kako će se niška promocija erotske zbirke priča "Ugriz strasti" održati ne danas - kako je ranije najavljeno (vest na PISB od 31. januara), već u petak 29. februara.

Promocija ove zbirke, u izdanju Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", održaće se kao jedan od pratećih programa u sklopu IV Svetosavskog sajma knjiga, koji se u Nišu održava od 26. februara do 4. marta. Sajam se održava u sali "Šivare" (ulica Milojka Lešjanina bb), biće otvoren od 10.00 do 20.30, a cena pojedinačne karte je 30 dinara, dok će grupne ulaznice koštati upola manje.

Na sajmu učestvuju 42 izdavačke kuće iz cele Srbije koje svoja izdanja nude ljubiteljima knjige sa popustom od 20% do 60%. Za sada se ne zna termin kada će biti promovisana zbirka "Ugriz strasti", samo je najavljeno da će o njoj govoriti urednici izdanja Pavle Zelić i Dragana Stojiljković.

Dinko Osmančević, pisac kratkih naučnofantastičnih priča iz Banjaluke, predstavlja nam se proznim ostvarenjima "Iz Upravnikovog dnevnika" i "Povratak vođe". Druga od navedenih priča proglašena je za najbolju kratku priču objavljenu u Galaksiji tokom 2000. godine.

Treba spomenuti i to da je Osmančević u banjalučkom časopisu "Novi prelom" priređivao tekstove o nauci i naučnoj fantastici. Takođe, piše aforizme, epigrame i humoreske, a redovno je učestvovao na ranijim konkursima Art-Anime u kategorijama crtica. Ovde ćemo navesti jednu od njih:

Ostale crtice ovog autora možete potražiti na stranicama posvećenim prvom konkursu i konkursu "357".

Na stranicama kruševačkog nedeljnika Grad, u prethodna dva broja, odštampane su dve horor priče pristigle na naš stalni literarni konkurs - "Slučaj Božidara N." Adrijana Sarajlije i "Zet" Nikole Dinića.

Zahvaljujući zajedničkom, stalnom konkursu nedeljnika Grad i sajta Art-Anima, na stranicama kruševačkog časopisa je u prethodnih pet meseci, iz nedelje u nedelju, objavljeno 25 kratkih priča domaćih autora, ali i autora iz Hrvatske.

Konkurs je i dalje otvoren, a svoje radove možete slati na mail adresu artanima_konkurs@yahoo.com. Detaljne propozicije konkursa možete videti ovde.

Iako u programu Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” za februar nije najavljena, Književna radionica će ipak biti održana u ponedeljak 25. februara. Umesto u standardnom terminu od 19 časova, Književna radionica će se ovog puta održati zajedno sa Narativnom radionicom od 18 časova.

Ukoliko želite da i o vašim pričama bude reči na Književnoj radionici, pošaljite ih na mail adresu lazarkomarcic@yahoo.com i u ponedeljak dođite u prostorije Društva "Lazar Komarčić" (Dom omladine, I sprat, ulaz iz Makedonske ulice).

Književna radionica se održava svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu, a vode je Radmilo Anđelković, Aleksandar Marković i Jovan Ristić.

Nedavno je na hrvatskom SF portalu NOSF, otvoren poddomen posvećen novoosnovanom književnom časopisu UBIQ, koji se profesionalno, kritički i akademski bavi naučnom fantastikom. Web strane ovog časopisa, koji izlazi dva puta godišnje, su još uvek u pripremi, ali već sada se na njima mogu naći korisne informacije za sve potencijalne saradnike.

Na sajtu novog književnog časopisa Omaja je još pre izlaska prvog broja najavljen Konkurs za priču o Savi Savanoviću, javlja PISB. Dok čekamo detaljnije propozicije ne bi bilo zgoreg da se svi zainteresovani za ovu temu pripreme. Kao pomoć - prenosimo ovde najavu samog konkursa:

Ne prođe ni deset nedelja od kako sahraniše Petra Blagojevića u selu Kisiljeva nadomak Požarevca, za samo osam dana pokopaše još devetoro ljudi, naprasno umrlih usled jednodnevne misteriozne bolesti. Svi oni na samrti pričaše da im je Blagojević dolazio u san, davio ih, zabadao zube u vrat... I Petrova udovica je pripovedala da ju je pohodio na spavanju tražeći da mu na onaj svet pošalje opanke; preplašena, govorila je seljanima da vampira mogu prepoznati po tome što im telo u zemlji ostaje neraspadnuto, da im rastu kosa, brada i nokti i da dobijaju novu kožu, pa je netom posle pobegla iz sela. Ogorčeni meštani pozvaše sveštenika, zaoštriše glogov kolac i započeše otkopavanje Petrovog groba. Telo mu je bilo podbulo a iz usta curila krv...

Pisaše tako 23. avgusta 1724. godine berlinske "Narodne novine", ostavivši svetu u amanet priču o prvom pravom krvopiji i jedinu srpsku reč koju prihvatiše svi narodi - VAMPIR!

Milovan Glišić je u svojoj priči "Posle devedeset godina" opisao jednog drugog srpskog vampira, Savu Savanovića, koji je u Srba naročito postao poznat i popularan nakon što je Đorđe Kadijević, po motivima ove priče, snimio TV film "Leptirica". I dok je Brem Stoker ovekovečio rumunskog Drakulu u istoimenom romanu, koji je kasnije poslužio kao osnova za bezbroj literarnih i filmskih adaptacija, Sava Savanović je ostao zakopan u ovoj jednoj jedinoj priči (doduše u dve verzije - prvoj kraćoj i drugoj dužoj), i u jednom jedinom filmu.

Želja nam je da ispravimo nepravdu koja je u proteklom vremenu naneta Savi Savanoviću, da ga vaskrsnemo i ponovo predstavimo srpskom narodu, da pokažemo svetu da je Drakula u odnosu na našeg Savu najobičniji mačiji kašalj.

Već u prvom broju časopisa raspisaćemo konkurs za ORIGINALNU PRIČU O SAVI SAVANOVIĆU, u potrazi za novim podvizima i pustolovinama najslavnijeg domaćeg krvopije. Ko je bio Sava pre nego što se upokojio, šta je radio punih devedeset godina dok napokon nije ukrstio koplja sa Strahinjom, i da li je to i zaista bio njegov kraj, ili je kasnije ponovo pronašao načina da se pridigne iz groba i nastavi svoj krvavi pir? To su samo neka pitanja na koja odgovor treba da daju srpski pisci, pa ih pozivamo da letnje vreme iskoriste dajući mašti na volju, ili istražujući dokumente u vlažnim podrumima zavičajnih arhiva, u kojima, sigurni smo, postoje zanimljivi podaci koji samo čekaju trenutak da budu otkriveni. I preneti na papir. Pa isporučeni na konkurs...

U ponedeljak 18. februara, na tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” predstavljen je stalni literarni konkurs za kratku priču iz domena fantastike, koji organizuju kruševački nedeljnik Grad i sajt Art-Anima.

Dragoljub Igrošanac, vlasnik i urednik sajata Art-Anima, skrenuo je pažnju na činjenicu da su do sada, zahvaljujući konkursu (koji traje od septembra 2007. godine), u nedeljniku Grad objavljene 22 kratke priče domaćih i dve priče hrvatskih autora. Budući da je pronalaženje prostora za objavljivanje fantastičke priče jedan od primarnih zadataka sajta Art-Anima, Igrošanac je izrazio zadovoljstvo što je ostvarenom saradnjom sa kruševačkim časopisom, na duži period osigurano mesto gde će mladi, ali i iskusniji autori naučno-fantastičnih, horor i fantazijskih priča u kontinuitetu biti objavljivani.

Glavni i odgovorni urednik Grada, Slavoljub Marković je ukazao na to da ovaj nedeljnik postoji od 2002. godine i da je kratka priča, kao forma, zastupljena od prvog broja. Do septembra 2007. godine u rubrici posvećnoj kratkoj priči bila su objavljivana dela kruševačkih autora, tematski vezana za pojam grada. “Posle pet godina učinilo nam se da možemo da napravimo i dodatni iskorak u jedan konkretan žanr”, istakao je Marković, “a fantastika se, slučajno ili ne, nametnula kao idealan izbor. Prosto, ponudili smo autorima prostor za redovno, kontinuirano objavljivanje kratkih priča iz oblasti fantastike, SF-a i horora, pružajući čitaocima priliku da se upoznaju, kroz novu i autentičnu produkciju, sa tim izazovnim žanrom, a piscima podršku u onoj meri u kojoj to kao jedna regionalna novina možemo.”

Marković je najavio i mogućnost skorog objavljivanja zbirke priča sa konkursa “Odziv je jako dobar i ja ne sumnjam da će kroz nekoliko meseci srpska čitalačka publika dobiti jednu dobru antologiju, kada budemo uobličili izbor najboljih priča u knjigu za koju ne sumnjam da će izazvati šire interesovanje. Kad kažem šire, mislim i na činjenicu da radovi pristižu i sa prostora izvan Srbije.”

Dejan Miladinović, direktor nedeljnika Grad, je objasnio da trenutni prostor koji je posvećen fantastici u nedeljniku može biti proširen, ali ne povećanjem broja strana časopisa, već isključivo odlukom urednika.

Da li će prostor biti povećan zavisi i od agilnosti domaćih autora, a da će Grad i nadalje predstavljati topao dom piscima fantastičke proze, govori sledeća izjava glavnog urednika Slavoljuba Markovića: “Valjda pomalo i nostalgičarski, ne mogu a da kažem da me sve ovo vreme prati i sećanje na Politikin zabavnik, list uz koji sam odrastao, a jedan od razloga što sam petkom žurio na kiosk da ga kupim bila je i rubrika SF priča koju je brižljivo uređivao Zoran Živković. Prosto, mislim da nam danas nedostaje ta vrsta uredničkog nerva i entuzijazma u medijima, pa je Grad jedna, makar simbolična prilika, da se takve praznine popune i, nadam se, da primer i drugima. Fantastika je žanr koji to svakako zaslužuje.”

Na tribini Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" predstavljen je časopis Grad koji u saradnjom sa sajtom Art Anima organizuje stalni konkurs za kratke fantastične priče i objavljuje ih svake nedelje, javlja PISB.

Dragoljub Igrošanac, čovek koji stoji iza sajta Art Anima, je podsetio da konkurs traje od septembra prošle godine i da je do sada objavljeno 24 priče sa konkursa. Do realizacije ovog interesantnog projekta je došlo posle gostovanja Festivala srpskog filma fantastike 2006. godine u Kruševcu, kada je Grad poslao svog novinara, a ubrzo je došlo do toga da se priče domaćih autora, kao i nekolicine sa prostora ex-Yu, objavljuju svake nedelje u ovom kruševačkom nedeljniku. Pošto je Grad objavio i dve zbirke priča sa izborom ranijih kraktih ostvarenja, u planu je i zbirka sa fantastičnim pričama sa aktuelnog konkursa.

Slavoljub Marković, glavni i odgovorni urednik Grada, ispričao je da je sama ideja ovog časopisa bila da ne bude "lokalan" po temama i da su želeli da od samog početka neguju produkciju, pa je u sklopu kulture to logično bila kratka priča. Pošto su priče koje su im pristizale bivale sve raznovrsnije, kako po tematici tako i po formi, u Gradu su želeli da ih isfiltriraju i tu je krenula saradnja sa Art Animom. U redakciji su zadovoljni kvalitetom dosada objavljenih radova.

Igrošanac je napomenuo da je do sada stiglo preko 200 priča, ali da postoji problem jer velika većina radova nije zadovoljavajućeg kvaliteta pa je u decembru prošle godine morao da traži posebno pisane priče jer trenutno nije bilo dovoljno kvalitetnih. Ono što se i dalje traži su priče dužine do dve šlajfne teksta.

Dejan Miladinović, direktor časopisa, je napomenuo da se Grad izdržava prevashodno od marketinga, da nemaju donatore koji bi mogli da utiču na koncepciju, ali i da takav opstanak ima svoju cenu - prvo su izlazili na 24 strane, a sada su to 32 (16 u boji, 16 crno-belih), ali da u dogledno vreme nema prostora za povećanje, pa samim tim ni mesta za proširenja bloka za fantastične priče. Naravno, ostaje mogućnost da urednik poveća prostor, ali u okviru postojećeg broja strana. Pošto časopis ima svoj sajt postoji razmišljanje da se priče i tamo pojave (mada ih ionako ima na sajtu Art Anima).

Urenik Marković je potvrdio mogućnost da rezultat ove saradnje sa sajtom Art Anima može da dovede i do povećanja prostora za priče, pogotovo što je, za sada, dobar odziv na sam konkurs - kako od autora, a dobre su i reakcije čitalaca. Možda se dogodi da za kraj konkursa bude objaljven specijalni dodatak vezan za priče, a kada je reč o zbirki ona će se pojaviti kada se, pre svega, obezbedi dovoljan broj kvalitetnih priča. Pošto Grad proslavlja svoj rođendan u aprilu logično je očekivati da do aprila 2009. godine zbirka bude i objavljena, s tim što bi trebalo da bude obimnija nego dve postojeće.

Vesna, osim kratkih proznih formi, piše i poeziju (za koju je nagrađivana), scenarije dečijih emisija i TV serija, a za Kulturni dodatak Politike piše i filmske eseje.

Uskoro ćemo na ovom mestu objaviti još jednu priču ove autorke, ali to tek nakon što ta priča bude objavljena u nedeljniku Grad. Dakle, u toku narednih mesec dana.

U okviru tribinskog programa Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”, u ponedeljak 18. februara, s početkom u 19 časova, biće predstavljen stalni konkurs za kratku priču iz domena fantastike iza čije organizacije stoje nedeljnik Grad i sajt Art-Anima. O konkursu će govoriti Dejan Miladinović, Slavoljub Marković, Ivan St. Rizinger (Grad) i Dragoljub Igrošanac (Art-Anima).

Tribine Društva “Lazar Komarčić” održavaju se na prvom spratu beogradskog Doma omladine (ulaz iz Makedonske ulice).

"Neuromanser“, Gibsonov prvenac objavljen 1984. godine, jedno je od dela koje je izvršilo veliki uticaj na naučno-fantastični žanr i utrlo put sajberpanku, novom pravcu u SF književnosti. Ovaj roman koji govori o mračnoj distopiji u kojoj svetom vladaju međunacionalne korporacije, dobio je najvažnije svetske nagrade za naučnu fantastiku – Nebula, Hugo i Memorijalnu nagradu Filipa K. Dika.

"Zemlja utvara“ (2007) je najnoviji Gibsonov roman, ali koji se ne bavi naučnom fantastikom, već je fokusiran na kulturnim promenama i političkoj paranoji u SAD nakon terorističkog napada od 11. septembra.

31. januara i 08. februara u kruševačkom nedeljniku "Grad" objavljene su dve fantastičke priče domaćih autora, pristigle na naš stalni literarni konkurs. Poslednjeg dana januara, na stranicama jubilarnog 300. broja pomenutog časopisa, osvanula je priča Ivice Milarića "Nalazač izgubljenog", a u narednom broju, koji je izašao prošlog petka, objavljena je priča Tanje Milutinović "U mreži". Ovu, drugu priču, smo već ranije objavili na našem sajtu, ali nije na odmet još jednom skrenuti pažnju na nju, jer se radi o zaista interesantnom kratkom proznom ostvarenju.

Ko god je u međuvremenu ostao bez svog primerka zato što ga je nekome poklonio, pozajmio na čitanje ili jednostavno izgubio, uskoro će imati priliku da ponovo dođe do ove sjajne knjige čiji je prvi tiraž odavno rasprodat."

Tokom vikenda koji je iza nas započeli smo mali redizajn sajta Art-Anima. Zbog radova koji su još uvek u toku, prinuđeni smo da predstavljanje novih autora i postavljanje novih priča odložimo za sredu 13. februar.

NOVO IZDANJE KNJIGE "HARI POTER I KAMEN MUDROSTI" DO KRAJA NEDELJE U PRODAJI

S obzirom na to da za godinu dana treba da objave šest knjiga očekivani tempo bi bio po jedan reprint na svaka dva meseca. Kako prenosi sajt domaćih fanova Harija Potera hpserbia.com reprint prve knjige - "Hari Poter i kamen mudrosti" samo što se nije pojavio. Vest prenosimo u celosti uz napomenu da na samom sajtu izdavačke kuće Evro-Giunti i dalje nema nikakve najave na tu temu.

"Novo izdanje prve Hari Poter knjige, Hari Poter i Kamen mudrosti, u prodaji će se naći do kraja nedelje, naravno u izdanju izdavačke kuće Euro-Giunti. Knjiga je ovoga puta lektorisana i urađena je nova korica, koju je uradio webmaster HpSerbia.Com sajta..."

Krajem prošle godine iz štampe je izašla nova knjiga hrvatskog pisca i strip autora Darka Macana “Dlakovuk”. Reč je o horor romanu za decu i mlade, ali u čijem čitanju, sudeći prema reakcijama, podjednako uživaju i odrasli. Juče je na forumu sajta "Znak sagite" objavljen deo recenzije ove knjige, a koju potpisuje književni kritičar i pisac Ilija Bakić. Ovde prenosimo tekst objavljen na pomenutom forumu:

Macan svoje junakinje smešta u osnovnu školu Neruševac, negde u Zagrebu/u savremenoj Hrvatskoj, implicirajući tako da je ova knjiga namenjena publici uzrasta osmogodišnje škole. Kosjenka, Atena i Josipa, tri drugarice, svaka u ponečemu posebna, lako se kreću kroz vrevu dvorišta, tračarenja, očijukanja i redovnih učeničkih patnji; istovremeno one su i nova varijanta slavnog stripovskog trija, model snaga-lepota-mudrost. Naravno, pošto je ovo tek uvodna avantura (a trebalo bi ih biti još jer to sugeriše odrednica 'Biblioteka Neruševac, knjiga 1.' na prvoj strani knjige) trio se uštimava i otkriva svoje karaktere (pa tako Kosjenka spoznaje da, ako hoće, može buti nevidljiva); za očekivati da će u sledećim 'epizodama' podela uloga biti jasnija i očiglednija i da će i ostale junakinje zaraditi neku super osobinu. Ovog puta, devojčice se susreću sa jednim zanimljivim izazovom u liku 'slatkog' Hrvoja Lončara za koga se, uz malo prilagodljivog prevođenja, lako može zaključiti da je, ni manje ni više nego - Hari Poter. S druge strane, tu je i strašna banda devojčica znana kao Osmorke. Kad Osmorke izgube jednu članicu i zloslutno ponude prijateljstvo Kosjenki dešavanja počinju da se zahuktavaju. U pokušaju da razreši misteriju junački trio otkriva da oni koji su slatki nisu uvek zaista takvi, da stroga profesorka krije drevnu tajnu, da valja spasavati svet i poslušati mačka-mangupa (koji je nekada začikavao Alisu u zemlji čuda). Priča teče brzo i glatko nošena događajima i dodatno potpomognuta veselim komentarima samog pisca (smeštenim u prave, pravcate fusnote), jezičkim poskočicama i aluzijama. Posle, kako to i treba da bude, velikog boja Dobra i Zla u školskom hodniku epizoda se privodi (varljivom) kraju. No, mnogo toga nije objašnjeno (zašto je dlakovuk došao, hoće li se osvetiti, zašto Kosjenka može biti nevidljiva, šta je bilo sa nastavnicom...) a svaki 'pravi' gledalac i čitalac romana, stripova i TV serija u nastavcima zna da će se te 'rupe' popuniti u nekom od novih nastavaka.

Ilija Bakić

Prve tri glave romana dostupne su na netu, a ukoliko poželite da kupite "Dlakovuka", porudžbinu knjige možete izvršiti preko bloga Darka Macana.

Izdavačka kuća "Beli Put" u svojoj prestižnoj biblioteci pod nazivom "Vrelo" objavila je knjigu "Uzgrednik", delo jednog od najbriljantnijih umova koje je čovečanstvo iznedrilo, Leonarda da Vinčija.

Ova knjiga sadrži sve sačuvane Leonardove tekstove nalik na basne, dosetke i aforizme, koji su predstavljeni u izvornom obliku specifičnog, oskudnog načina pripovedanja uz kratak i efektan izraz.

Naslov "Uzgrednik" ovo delo duguje činjenici da je Leonardo svoje literarne bisere u najvećoj meri stvarao uzgred, zapisivajući ih na marginama svojih drugih radova.

Premda predložak ove knjige čine Leonardovi tekstovi, ona je svoj finalni izgled dobila zahvaljujući kreativnosti domaćih umetnika koji su je dizajnirali i ilustrovali.

U okviru tribinskog programa Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”, u ponedeljak 18. februara u 19 časova biće predstavljen stalni konkurs za kratku priču iz domena fantastike iza čije organizacije stoje nedeljnik Grad i sajt Art-Anima. O ideji konkursa, odzivu autora, kvalitetu objavljenih dela, kao i daljim planovima vezanim za konkurs, govoriće Slobodan Milovanović, Slavoljub Marković, Ivan St. Rizinger (Grad), Tamara Lujak i Dragoljub Igrošanac (Art-Anima).

Tribine Društva “Lazar Komarčić” održavaju se na prvom spratu beogradskog Doma omladine (ulaz iz Makedonske ulice). Ulaz je slobodan.

Najstarija izdavačka kuća u našoj zemlji Srpska književna zadruga (SKZ) objavila je lepo i korisno dvojezično englesko-srpsko izdanje "Bajki" Oskara Vajlda, javlja B92.

Urednik knjige objavljene kao posebno izdanje SKZ Dragan Lakićević odabrao je srpski prevod anonimnog prevodioca objavljen 1936. godine u biblioteci "Zlatna knjiga", sa ilustracijama Vladimira Žedrinskog.

Prema rečima Lakićevića, ovaj prevod ima mnoga obeležja svoga doba i edicije u kojoj je štampan, pre svega u načinu prevođenja imena ljudi, biljaka i životinja što mu daje posebnu draž.

Oskar Vajld (1856-1900), čije se bajke svrstavaju u najbolje tvorevine toga žanra, stekao je slavu kao pesnik, pisac drama, esejista, autor romana "Slika Dorijana Greja" a bajke je objavio 1888. godine pod naslovom " Srećni kraljević".

Autentičnost njegovih bajki ogleda se u suptilnoj razlici od klasičnih narodnih usmenih bajki ali i od klasičnih pisanih evropskih autora poput Andersena, Kerola i braće Grim koje su bile poznate Vajldu, kao i prvi prevodi arapskih bajki "Hiljadu i jedna noć".

Lakićević Vajlda naziva "čarobnjakom pripovedanja koji u bajkama daje posebno mesto etici i poetičnosti u metaforama lepote, nežnosti i ljubavi".

Knjiga Vajldovih bajki ima višestruku didaktičku primenu u našoj sredini da pomogne učenju engleskog jezika na najlepši način a u inostranstvu može da pomogne onima koji žele da savladaju srpski.

Ove nedelje vam predstavljamo još jednog mladog autora, koji u svom stvaralačkom opusu značajno mesto posvećuje fantastičkoj prozi. Njegovo ime je Branko Ćurčić, a posetiocima našeg sajta, poznat je po priči sa prvog Art-Anima konkursa "Gospode, sanjao sam san o nebeskom putovanju za dvoje”.

Branko je apsolvent Opšte književnosti i teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a iza sebe, za sada, ima jednu objavljenu zbirku priča (“Vetrenjače”) kojom je osvojio prvu nagradu “Đura Đukanov” za najbolju zbirku pripovedaka autora mlađeg od 30 godina. Priča “Posledji pokušaj” kojom danas predstavljamo ovog mladog pisca, upravo je jedna od priča iz nagrađene zbirke.

U 299. broju nedeljnika Grad, koji se na kioscima pojavio 25. januara, objavljene su dve minijature pristigle na naš stalni konkurs. Na stranama Grada su se tako našle priče “Bratovljev i moj češalj” Marijane Ilić i “Glas u glavi” Dragana Matića.

Konkurs je i dalje otvoren za vaše radove. Priče iz domena fantastike, dužine do 3.500 slovnih mesta možete slati na adresu artanima_konkurs@yahoo.com, a detaljne propozicije konkursa možete pronaći ovde.

Mondo je u petak, 1. februara, objavio vest o elektronskim izdanjima "Bleferskog vodiča za horor" Gorana Skrobonje i "Brzog vodiča za SF" Miodraga Milovanovića. Tekst vesti prenosimo u celosti:

Ukoliko vas je zanimalo sve o hororu ili SF-u, napisano na duhovit i zanimljiv način, sada to možete saznati iz "Bleferskog vodiča za horor" Gorana Skrobonje i "Brzog vodiča za naučnu fantastiku" Miodraga Milovanovića. Oba izdanja dostupna su na internetu.

"Bleferski vodič" objavljen je još 1995, dok se četiri godine kasnije pojavio "Brzi vodič", podseća agencija Beta. Oba izdanja možete pronaći na internetu, na sajtovima "Društva Lazar Komarčić" i "Projekta Rastko".

Obe knjige, uz obilatu dozu humora, uvode čitaoca u horor i naučnu fantastiku, nudeći definicije, istorijat, kao i pregled ključnih dela i ključnih autora u zemlji i inostranstvu.

Ako vas zanima da li je Stiven King dvometraš ili bradonja (ili oba), da li je Den Simons bolji u SF-u ili hororu, čija je žena bila Meri Šeli i kako je to uticalo na njen rad, obavezno odvojite vreme i posvetite se ovom delu.

Saznaćete i kako da "smuvate" devojku ili mladića blefirajući da ceo žanr držite u malom prstu, a razjasniće vam se i šta su, zapravo, horor muzika, bljuzgapank i "gadnići".

Goran Skrobonja i esejista Miodrag Milovanović dugogodišnji su članovi društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", koje je osnovano 1981. godine u Beogradu.