Art-Anima - ARHIVA

Dnevna novina Blic je objavila intervju sa Urošem Petrovićem u kojem su teme razgovora bile - pisanje za decu, bavljenje ilustracijom, fotografijom i dizajnom, planinarenje, javlja PISB. Ovde prenosimo delove intervjua koji se bave pisanjem fantastike.

- Pre četiri godine sam seo i napisao roman "Aven i jazopas u Zemlji Vauka". Knjiga ima preko tri stotine strana, sedamdesetak ilustracija koje sam nacrtao i desetak skrivenih poruka koje sam utkao u priču. Sve se dogodilo spontano, bez namere ili plana. Kako se kasnije ispostavilo, bila je to prva čistokrvna epska fantastika na srpskom jeziku.

Iako je prošlo više od četiri godine od prvog izdanja, u njoj još uvek nisu otkrivene sve veze između imena stvarnih i opisanih likova, toponima ili događaja. Najbitnije je da je knjiga na samom startu svog bitisanja spletom povoljnih okolnosti dospela do doktorke književnosti Ljiljane Pešikan-Ljuštanović, za koju se može reći da je otkrila moj književni dar pre drugih i, na neki način, i pre mene.

Koliki je uticaj na vaše pisanje imala popularnost spisateljice Dž. K. Rouling sa serijalom o Hariju Poteru, s obzirom na to da ste autor prvog horora za decu na srpskom?

- Nije kriva Džoana. Krivi su Džek London i njegov "Martin Idn", krivi su profesor Tolkin i njegova vilovnjačka svita, krivi su prilično i Mark Tven i Karl Maj. Roman "Peti leptir" jeste pomalo zastrašujuća knjiga i nikako nije uspavanka. Međutim, ta sablasna avantura dečaka iz beogradskog sirotišta nosi dobre i snažne poruke o prijateljstvu, neodustajanju kao jedinom pravom izboru i stalnoj potrebi borbe protiv loših namera i namernika.

U drugoj polovini novembra prošle godine, imali smo priliku da se po prvi put na ovom mestu upoznamo sa proznim radom Biljane Mateljan. Tada smo čitali priču “Riječ”, koja je zahvaljujući našem stalnom konkursu, objavljena u nedeljniku “Grad”. Ovoga puta malo detaljnije predstavljamo autorku koja nam dolazi iz Rijeke.

Biljana je po profesiji medicinska sestra. Priče iz domena naučne fantastike je objavljivala u legendarnom zagrebačkom časopisu “Siriusu”, a nakon duže apstinencije od SF stvaralaštva, žanrovskoj književnosti se vraća sa više entuzijazma nego ikada. Kako to izgleda, možete proverite čitajući njenu najnoviju priču “Način doma našega”, koju vam ovom prilikom ekskluzivno predstavljamo.

U 298. broju nedeljnika "Grad" (od 17. januara) objavljena je minijatura Ranka Trifkovića "Radionica gospodina Smolea". Ovo je druga Trifkovićeva priča koja se našla u kruševačkom nedeljniku. Prethodno je objavljena kratka priča "Ursa i učkur", koja je u avgustu 2007. godine pobedila na literarnom konkursu "Osvoji ikebanu".

Treba napomenuti da je "Radionica gospodina Smolea" devetnaesta priča, po redu, koja je zahvaljujući stalnom konkursu za kratku fantastičku priču objavljena u “Gradu”. Naravno, stalni konkurs je i dalje otvoren, a ukoliko želite da i vaši radovi dobiju priliku da se nađu na stranicama “Grada”, možete nam ih poslati na mail adresu: artanima_konkurs@yahoo.com. Detaljne propozicije konkursa možete pronaći ovde.

Dilan Dog Emitor (broj 459) definitivno ulazi u legendu domaće žanrovske scene, ocenjuje sajt PISB. Nastao kao svojevrsno obeležavanje 21. rođendana čuvenog "istraživača noćnih mora", ovaj posebni broj fanzina, prezentovan je prvi put na petom beogradskom Salonu stripa. Prvi tiraž je "planuo", pa je Emitor #459 uskoro doživeo i svoje drugo (prošireno) izdanje, što baš i nije bila uobičajena pojava za neki od brojeva fanzina Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić".

Najnovija vest je da se sprema i treće izdanje i to čak u hiljadu primeraka - pre svega zato što će se ono naći i u ex-YU republikama.

Ovaj najobimniji kontigent Dilan Dog Emitora (i dalje A4 format), treba očekivati u martu ili aprilu. Tada će sigurno biti više informacija i o distribuciji, pogotovu za fanove stripa i Dilan Doga u bivšim jugoslovenskim republikama.

Pre dve nedelje smo objavili vest da će se u ponedeljak, 28. januara, u prostorijama Društva "Lazar Komarčić" održati Književna radionica, koju vode pisci Radmilo Anđelković, Aleksandar Marković i Jovan Ristić. Međutim, u međuvremenu je došlo do izmene mesečnog programa Društva, pa će januar u klubu LK, ipak, proći bez razgovora o literarnim delima mladih autora. U terminu koji je prethodno bio rezervisan za radionicu, biće održana odložena Skupština društva.

Svejedno, ukoliko pišete priče iz domena fantastike i želite da dobijete komentare iskusnih pisaca, preporučujemo vam da svoje radove i dalje šaljete na neku od mail adresa Književne radionice (rangelak@gmail.com ili salemizmi@yahoo.co.uk), a mi ćemo vas na vreme obavestiti o novom terminu njenog održavanja.

Profesor Univerziteta u Novom Sadu Sava Damjanov održaće narednih mesec dana u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu ciklus predavanja o srpskoj fantastici, počev od srednjeg veka do postmoderne, javlja SEECult.

Ciklus će početi 23. januara predavanjem o srpskoj književnosti i fantastici, a 30. januara biće reči o književnoj fantastici u srpskoj srednjevekovnoj i usmenoj književnosti.

Za 6. februar najavljeno je predavanje na temu “Koreni i razvoj moderne srpske fantastike”, dok će 13. februara biti reči o postmodernoj srpskoj fantastici.

Predstavnici srpskog fandoma, uglavnom članovi Društva "Lazar Komarčić", "Foton tajda", i Srpskog društva za naučnu fantastiku, juče u podne su bili na grobu Lazara Komarčića, na Novom groblju (u Ruzveltovoj ulici) u Beogradu, javlja SDNF.

Lazar Komarčić umro je 22. januara 1909. godine, tako da je juče bilo tačno 99 godina od njegove smrti. Dodajmo, on se i rodio 22. januara, tako da je dan njegove smrti upravo i njegov rođendan, kaže se u vesti SDNF-a.

Da bismo vam malo bolje predstavili Lazara Komarčića, preuzeli smo deo teksta sa sajta beogradskog društva ljubitelja fantastike, koje nosi ime ovog pisca:

Lazar Komarčić, autor prvog srpskog naučnofantastičnog romana "Jedna ugašena zvezda", rodio se u selu Komarici kod Pljevalja. Učiteljsku školu završio je u Valjevu, a zatim kao učitelj radio u selu Lipe kod Smedereva. Pored učiteljskog poziva držao je i mehanu, od koje se verovatno izdržavao.

Prve priče objavio 1874. godine u listu "Šumadinka". Već sledeće godine je pokrenuo i uređivao list "Budućnost", a zatim "Zbor". Posle ratova 1876-1878 prelazi u Beograd, gde prilazi Narodnjačkoj stranci Ilije Garašanina koji mu poverava uređivanje stranačkog časopisa "Videlo". Godine 1896. napušta ovaj časopis i potpuno se posvećuje pisanju.

U tom periodu nastaju najbolja ostvarenja "Dva amaneta", "Dragocena ogrlica" i dve zbirke pripovedaka. Neposredno pre toga, 1893. od Kraljevske akademije dobija nagradu za pripovetku "Jedan razoren um".

Na zalasku karijere, 1902. godine, kao uvaženi pisac i novinar, objavljuje ilustrovani roman "Jedna ugašena zvezda". Zanimljiva je činjenica da je ovaj već prilično uvažen spisatelj i novinar na zalasku spisateljske karijere sačinio roman koji se gotovou potpunosti razlikuje od svih dela u dotadašnjoj srpskoj književnosti.

Nažalost, ovaj roman, kao i par prethodnih ostvarenja, bili su potpuno zanemareni od kritike, tako da Lazar Komarčić umire prilično zaboravljen 1909. godine.

Sajt Pogled iz svemirskog broda javlja da je SF Team objavio šesti broj svog veb-zina SF Vektor. Kako se navodi na PISB-u, autori fanzin skromno najavljuju kao "prilično obiman i sa mnoogo slika", ali je stvarno reč o izuzetnom broju što ćete i sami otkriti ako ga pogledate ili, makar, pročitate sadržaj koji ovde postavljamo. Inače, SF Team proslavlja i godinu dana svog fanzina, koji je - kako sami ističu, "u proseku postao dvomesečnik".

Kako to obično biva, pošto se pojavio novi broj, to znači da je prethodni, u ovom slučaju SF Vektor broj pet, sada dodat u "Downloads" sekciju, i može se preuzeti u PDF formatu.

SF Vektor

Sadržaj

1..............Sadržaj
2..............Uvodna reč

Zanimljiva nauka

3..............Kosmički turizam
4..............Kratke zanimljivosti iz nauke

Likovna umetnost

5..............Željko Pahek
6..............Majkl Velan

Film

7..............Moji zvezdani brodovi
8..............Interakcija ljudi i računara u filmu 1/2
9..............Interakcija ljudi i računara u filmu 2/2

Muzika

10............Džon Vilijams

Klut-Nikols-ova SF enciklopedija u nastavcima

11...........SF enciklopedija

Književnost

12...........SF književnost Japana

Priče

13...........Okačen u prostoru - Hori Akira
14...........Brodolomnik - Džin Volf
15...........Dan njihovog dolaska - G. Dejvid Nordlej
16...........Sada živimo punim životom - Siril M. Gupta
17...........Priče iz kineskog zodijaka-Majmun - Džin Ris

Tajanstveni posetilac koji svake godine poseti grob Edgara Alana Poa na njegov rođendan 19. januara, ni ove godine nije izostao sa randevua i ostavio je, po običaju, tri crvene ruže i pola flaše konjaka, javlja agencija BETA, a prenosi Mondo.

Oko 150 ljudi okupilo se ispred groblja Vestminsterske prezbiterijaske crkve, u Baltimoru, ali je tajanstveni poštovalac pisca opet uspeo da se, neidentifikovan, izgubi u mraku, izjavio je Džef Džerom, kustos Poove kuće i muzeja.

Posetilac nije ostavio poruku, naveo je Džerom koji nije želeo da odgovori na pitanje koje se poslednjih godina postavlja, o istoriji i autentičnosti specifičnog odavanja poštovanja autoru "Gavrana".

Sem Porpora, bivši istoričar crkve koji je vodio bitku za očuvanje groblja, prošle godine je ustvrdio da je on lično, '70. godina, smislio posetioca kao reklamni trik.

"Mi smo to radili, ja i moji vodiči", naveo je u avgustu Porpora. "To je bila promotivna ideja" i dodao da je u medjuvremenu neko drugi "postao" misteriozni posetilac Poovog groba.

Džerom osporava Porporine tvrdnje i kaže da se tajanstveni poštovalac pojavio još 1949, pošto se u "Baltimor ivning sanu" (Baltimore Evening Sun) 1950. pojavio tekst o "nepoznatom sugradjaninu koji svake godine ostavlja flašu odličnog pića" kraj groba.

Svake godine, Džerom poziva Poove poštovaoce da mu se pridruže u crkvi 19. januara, ali zadržava za sebe detalje odavanja počasti kako bi posetiocu omogućio da zadrži anonimnost. Rekao je samo da tajanstveni gost više ne nosi šešir širokog oboda i šal kao ranije.

U jednoj kasnijoj poruci je pisalo da je prvi posetilac, koji je navodno umro 1998, tradiciju preneo dvojici sinova.

Ove godine je, kako je rekao Džerom, došao isti čovek koji već godinama dolazi. "Prepoznajemo ga po gradji, načinu hoda. Nama bi, vizuelno, bilo veoma lako da identifikujemo drugog čoveka".

Edgar Alan Poe, koji je pisao pesme i horor priče kao što je "Pad kuće Ašer", imao je 40 godina kad umro je 7. oktobra 1849, u Baltimoru. Iduće godine biće obeležena 200. godišnjica njegovog rodjenja.

Stalni konkurs za kratku priču iz domena naučne fantastike, horora i fantazije, koji organizujemo zajedno sa kruševačkim nedeljnikom Grad, nastavlja se punom parom i u novoj godini. Nakon praznične pauze, u 297. broju pomenutog nedeljnika (od 11. januara), objavljena je priča Petra Petrovića "Poslovično dobar", a od danas, ova priča je dostupna i posetiocima našeg sajta.

Do sada smo na Art-Animi Petrovića predstavili dvema pričama - "Samo reci kada, gospode" i "Teško vreme", a po svemu sudeći uskoro ćemo biti u prilici da objavimo još kratkih proznih dela ovog veoma perspektivnog autora mlađe generacije.

Studentski kulturni centar Kragujevac otvorio je konkurs za objavljivanje prve knjige autora mlađih od 35 godina. Prenosimo detaljne propozicije konkursa koje su objavljene na sajtu Prozaonline:

USTANOVA STUDENTSKI KULTURNI CENTAR KRAGUJEVAC
RASPISUJE
K O N K U R S ZA PRVU KNJIGU

Uslovi konkursa:

- Pravo učešća imaju autori do 35 godina starosti koji do sada nisu objavili knjigu;

- U obzir dolaze pesnički, prozni, esejistički, dramski i međužanrovski radovi;

- Konkurs je otvoren do 15. aprila 2008. godine;

- Žiri će objaviti imena autora čije knjige ulaze u izdavački plan edicije “Prvenac”, na dan Univerziteta, 21. maja 2008. godine;

- Radove sa punim imenom i prezimenom i kraćom biografijom, dostaviti u tri primerka na adresu: Studentski kulturni centar, Radoja Domanovića br.12, 34000 Kragujevac;

- Autori izabranih radova biće lično obavešteni;

- Studentski kulturni centar će izabrane knjige objaviti do Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu;

- Rukopisi se ne vraćaju.

Proza Milana Uroševića, književnog urednika fanzina Emitor, posetiocima našeg sajta poznata je od ranije. Početkom aprila prošle godine smo objavili njegovu priču „Zmaj i vila“, a u novogodišnjoj noći jedno od iznenađenja koje se krilo ispod jelke, bila je upravo priča ovog autora, „Poklonoša“. Sada vam predstavljamo još jedno njegovo delo – horor priču „Meda in China“.

Od Vesne Perić, autorke i voditeljke radio emisije “Filmorama” (koja se emituje na Drugom programu Radio Beograda), dobili smo obaveštenje da postoji velika verovatnoća da će danas iza 16 časova, u okviru pomenute emisije biti repriziran razgovor sa Dejanom Ognjanovićem o knjizi «U brdima, horori». Razgovor o knjizi posvećenoj domaćem horor filmu, vođen je 31. jula 2007. godine.

Drugi program Radio Beograda možete pratiti na nekoj od sledećih frekvencija: 97,6MHz, 94,9MHz, 96,1MHz, 90,1MHz, 99,3MHz, 89,3MHz, 96,5MHz, 96,3MHz, 91,9MHz

Na sajtu Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" pojavio se legendarni "Bleferski vodič za horor" kojeg je, pre više od jedne decenije, objavio Goran Skrobonja, javlja PISB. Autor, inače najznačajnija osoba za razvoj horor žanra u Srbiji tokom 90-tih godina, je sada dozvolio objavljivanje integralnog teksta, a evo i sadržaja ovog vodiča:

1 Četiri razloga za blefiranje o hororu, 2 Teorija horora, 2.1 Horor - atmosfera ili žanr, 3 Horor književnost, 3.1 Tradicionalni horor, 3.2 Novi horor, 3.3 Bljuzgapank, 3.4 Antologije, 3.5 Blurbovi, 4 Horor film, 4.1 Nemi period, 4.2 Holivudski horor 1930-1968., 4.3 Hamerov studio, 4.4 Novi talas (1968-danas), 4.5 Italijanska škola, 4.6 Horor film i cenzura, 5 Horor muzika, 6 Horor strip, 7 Horor periodika, 8 Ko je ko u svetu horora, 9 O autoru.

Sajt PISB obaveštava da je izdavačka kuća Algoritam krajem 2007. godine objavila knjigu Orsona Skota Karda "Posmatrači prošlosti: Iskupljenje Kristofera Kolumba". Knjiga ima 347 stranica, košta 620 dinara, a prevodilac je Milica Simić. Nismo ranije pisali o njoj pošto smo pokušavali da proverimo neke podatke na sajtu izdavača, ali tamo još nema ni pomena o ovom naslovu, napominje PISB. Kritika kaže da je to najbolja Kardova knjiga od 1985. godine i njegove čuvene "Enderove igre". Evo šta o radnji romana piše na koricama knjige:

U bliskoj budućnosti jedna grupa naučnika i istoričara nazvana Posmatrači prošlosti bavi se proučavanjem prošlosti ljudskog roga pomoću mašine Trusajt II. Potrebna je posebna nadarenost da bi se prošlost pretraživala u potrazi za značajnim trenucima, događajima i ličnostima i Tagiri je poseduje... Pretražujući prošlost u želji da se otkriju uzroci svega toga (čovečanstvo je bilo na rubu propasti i polako se oporavlja), Tagiri i njeni saradnici počinju da se posebno bave jednom ličnošću i jednim događajem - Kristoforom Kolumbom i njegovih otkrićem Amerike...

U jučerašnjem izdanju dnevnog lista Blic, objavljen je prikaz zbirke priča "Tihi gradovi" Gorana Skrobonje. Evo kako je nova zbirka velikog domaćeg horor pisca predstavljena u pomenutim novinama:

Treća knjiga naučno fantastičnih i horor priča Gorana Skrobonje pod nazivom "Tihi gradovi", izašla je nedavno u "Laguninoj" ediciji "Mediterani", koja se trudi da predstavi najzanimljivija dela savremene domaće proze.

Radnja svih priča odvija se u Srbiji, i taj prizvuk poznatog i svakodnevnog daje im posebno zlokoban prizvuk. Čini se da je potencijal za horor svuda: u naslovnoj priči "Tihi gradovi", koja se dešava u Beogradu u budućnosti, glavni junak je fizičar koji otkriva mašinu kojom je na neko vreme moguć individualni povratak u prošlost; u svetu koji postaje sve brži i isprazniji, prošlost, ma kako teška, pokazuje se kao neiscrpan izvor nostalgije koja konačno odvodi čoveka u destruktivnost i želju za poništenjem ovog života. Nasuprot tome, priča "U 5 i 15 za Nekropolis" vraća čitaoca u Beograd s početka veka i na suptilan i jezovit način otkriva mračne strane sveopšteg oduševljenja "progresom". Priča "Crveno nebo nad poljima ilovače" pak, kombinuje motive postapokaliptičnog vesterna i srpskog folklora.

Tokom protekle decenije Goran Skrobonja se istakao ne samo kao najinteresantniji srpski pisac horor-fantastike, već i kao najveći popularizator ovog žanra kod nas. Zastupljen je u "Antologiji nove srpske fantastike", a i sam je priredio nekoliko antologija horor i SF književnosti, prevodio Stivena Kinga, Dena Simonsa i druge klasike ovog žanra. Skrobonja je i koautor grafičkog romana "La Rue" ("Ulica"), koji je dobio francusku nagradu "Bedecouvert" za najbolji debitantski strip album 2000. godine.

Kako kaže Mića Milovanović, SF teoretičar: "Negde u inostranstvu, ovaj čovek bi bio bogat!"

Srbija je dobila još jednog magistra naučne fantastike! On se zove Mladen Jakovljević. Po struci je anglista, dakle diplomirao je iz engleskog jezika i književnosti, i to sa prosekom 9,22 a magistrirao je pre više od mesec i po dana, i to 22. novembra 2007, na Univerzitetu u Novom Sadu. Naslov njegovog magistarskog rada glasi: "Mit i tehnologija u stvaralaštvu Rodžera Zelaznija".

Objavljen je januarski program društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", i kao što je očekivano, tokom prva dva ponedeljka u prostorijama društva, zbog praznika, neće biti održane uobičajene tribine.

Za 21. januar je zakazana Skupština, na kojoj će se sagledati rad društva tokom prethodne godine i raspravljati o planovima za 2008. godinu. Ali, interesantnije dešavanje za mlade pisce fantastike najavljeno je za kraj januara.

Kao i svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu, 28. januara biće održana Književna radionica, koju vode Radmilo Anđelković, Aleksandar Marković i Jovan Ristić. Ukoliko pišete priče iz domena fantastike i želite da dobijete komentar za to, preporučujemo vam da svoje radove pošaljete na mail adrese: rangelak@gmail.com i salemizmi@yahoo.co.uk. Sledeća stvar koju morate da uradite jeste da se pojavite na Književnoj radionici i iz prve ruke čujete ono šta trojica pisaca misle o vašim pričama. Stegnite zube i uradite to. Književna radionica, kao i ostali sastanci i tribine društva "Lazar Komarčić", održavaju se u beogradskom Domu omladine, ulaz iz Makedonske ulice, I sprat, ponedeljkom u 19 časova.

Ne zaboravite da je kvalitetan komentar veoma bitan segment u razvoju neafirmisanih pisaca. Iskoristite dobru priliku da čujete šta drugi pisci misle o vašim delima.

Zoran Stefanović, jedan od pokretača sajta "Projekat Rastko", objavio je vest da je sekcija tog sajta,"Biblioteka srpske i južnoslovenske fantastike", na desetogodišnjicu postojanja dobila proširenu redakciju i mnoštvo novih priloga. Sekciji možete pristupiti sa ovog mesta, a Stefanović napominje da je sadžaj koji se tamo trenutno nalazi tek deo planiranog, "jer na indeks nisu uključene drame, glavnotokovski pisci, prevodi na druge jezike i regionalne kolekcije."

Projekat Rastko: Biblioteka srpske kulture na internetu je još 21. oktobra najavio izlazak zbornika radova "Slovenska naučna fantastika", a sada je podsećanje na to stiglo i na forum Znaka sagite, javlja PISB. Na forumu ZS našao se i spisak radova koji će biti objavljeni, uz sažetke.

Sajt PISB je 08. januara preneo informaciju koja je objavljena na forumu Znaka sagite o skorom izlasku zbirke priča H.F. Lavkrafta, "Ktulu priče". Izvor informacije je Perica Anciger, ilustrator naslovnice zbirke. Prema podacima koje on iznosi, knjigu će objaviti izdavačka kuća "Tabernakl" iz Sremske Mitrovice, ali se ne zna tačan datum objavljivanja, jer izdavač još uvek traži najekonomičniju varijantu štampanja.

U međuvremenu, Anciger je u novoj poruci, postavljenoj na ZS forumu, otkrio imena šest priča koje će se naći u zbirci, navodeći pri tome da je prevod priča uradio Đorđe Petrović.

Pobedničkom pričom sa prošlogodišnjeg književnog konkursa Narodne biblioteke Bor, "U mreži", predstavljamo vam još jednu spisateljicu koja se s uspehom okušala u vodama fantastičke proze. Njeno ime je Tanja Milutinović, po zanimanju je profesor srpskog jezika i književnosti, a uspeh koji je postigla kratkom pričom "U mreži" nije usamljen u njenoj biografiji. Prošle godine je, takođe, osvojila prvu nagradu za kratku proznu formu na Svetosavskom književnom konkursu u Knjaževcu. A nakon čitanja neobične priče koju vam danas nudimo, utiska smo da su nagrade, svakako, stigle u prave ruke.

Pisac i esejista Dejan Ognjanović je na forumu sajta "Znak sagite" obelodanio da namerava da počne sa radom na neformalnom nastavku svog horor romana "Naživo" (2003). Nastavak čiji je radni naziv "Prokletije" trebalo bi da bude završen do kraja 2008. godine. Kako je Ognjanović zamislio taj roman, možete pročitati iz poruke koju je postovao na ZS forumu, a koju prenosimo u celosti:

"Glavni junaci su novi, ali se u sporednim ulogama javljaju neki iz NAŽIVOG, a pre svega Adrijan.

Roman se dešava 3 godine nakon dešavanja u NAŽIVOM, dakle – u proleće i leto 1998.

Zbiva se delom u Beogradu, a većim delom u gudurama kosovskog dela planinskog masiva Prokletije.

Glavni junaci su specijalci unutar specijalaca: dvojica eksperata za okultno ratovanje, koji pokušavaju da otkriju pozadinu iza legendi o arbanaskim psoglavima – plemenu čiji su pojedini pripadnici učestvovali u terorističkim akcijama na Kosovu. Kako izgleda, njihove aktivnosti imaju neke veze sa kultom drevne frigijske boginje Magna Mater i sa mestom koga nema ni na jednoj mapi, a koje lokalno stanovništvo naziva 'San-Planina'.

Ovo je roman koji se premešta u prvu liniju borbe – prave borbe vođene na ovim prostorima, čiji motivi leže u dubokoj prošlosti i u mračnim dubinama u nepristupačnim stenama i pećinama Prokletija…

Roman će imati više akcije i različitih ambijenata u odnosu na NAŽIVO. Žanrovski će biti više scena otvorenog horora, pri čemu se scene eksplicitnih krvoprolića i bizarnih rituala smenjuju sa mistikom i metafizičkom stravom smeštenom u srpskim planinama ludila. Intimna priča iz NAŽIVOG u ovom romanu poprima šire razmere, pri čemu brojni nagoveštaji globalne zavere iz tog romana ovde bivaju znatno razvijeni.

Više krvi, više horora, više akcije, više politike, više političke nekorektnosti, više okultizma, više kosmičke strave…"

Diskusiju koja se razvila nakon ovog Ognjanovićevog posta, možete pratiti ili u njoj aktivno učestvovati, ukoliko kliknete ovde.

Izdavačka kuća "Arhipelag" objaviće u toku ove godine kritičku biografiju Borislava Pekića, čiji je autor profesor Univerziteta Indijana (SAD) Bogdan Rakić, javlja Blic, a prenosi PISB.

Po rečima čelnika "Arhipelaga" Gojka Božovića, knjiga je nastala proučavanjem piščevih autobiografskih spisa i dnevnika, prepiske i porodičnog arhiva, ali i na osnovu svedočenja Pekićevih prijatelja i savremenika.

Na preko 500 stranica iz raznih uglova osvetljeni su detinj-stvo, dečaštvo, mladost i za-tvorski dani velikog pisca. (B. Pekić je od 1948. do 1953. bio na izdržavanju kazne u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Zbog svojih političkih stavova bio je osuđen na petnaest go-dina strogog zatvora, ali je 1953. godine pomilovan.)

Među brojnim izvorima koje je autor koristio jesu materijali koji do sada nisu bili poznati javnosti, kao što su dnevnički zapisi Pekićevog oca, dokumenti koji se tiču istorije porodice, Pekićeva prepiska sa pozorišnim autorima...

Osvetljavajući Pekićevo odrastanje, a potom i ideološko i estetski formiranje poznatog pisca, autor se posebno bavio preispitivanjem autobiografskog sloja u Pekićevim delima, kao i detaljima o kojima ni Pekić nije govorio u svojim biografskim zapisima.

Poštovani posetioci sajta Art-Anima, želimo vam puno sreće, uspeha i kvalitetnih književnih dela u Novoj 2008. godini. Za vas smo ovom prilikom pripremili, kako je to juče i najavljeno, novogodišnje poklone koji se nalaze ispod jelke. Klikćući na paketiće, bićete u prilici da pročitate nove priče četvorice mladih autora - Darka Tuševljakovića, Nikole Petrovića, Milana Uroševića i Petra Petrovića. Priče su, kao i obično, iz domena fantastike, ali ovog puta tematski vezane za novogodišnje i božićne praznike.