Ilija Bakić: Srpska naučna fantastika nekad i sad

Ilija Bakić:

SRPSKA NAUČNA FANTASTIKA NEKAD I SAD

Istorija srpske naučne fantastike oblast je prepuna tajni. Retki teorijsko-istorijski tekstovi (npr. dr. Zoran Živkovića, dr. Aleksandra B. Nedeljkovića) nisu uspeli da ‘pokriju’ ni početke ovog literarnog žanra u nas ni ono što je potom sledilo (otuda su vrlo značajni radovi kakav je «Rađanje žanra, počeci srpske naučno-fantastične književnosti» Bojana Jovića). Ovdašnja naučna fantastika bila je i još uvek je skrajnuta, van glavnih književnih tokova i interesovanja etablirane kritike. Ipak, zahvaljujući entuzijazmu autora i interesovanju publike opstajala je sve do danas.

Činjenice da su Ilićevom dramom «Posle milijon godina» ili Komarčićevim romanom «Jedna ugašena zvezda» naši prostori stajali rame uz rame sa svetskim dešavanjima u naučnoj fantastici nisu prepoznate od savremenika a i danas se više pominju kao kuriozum nego kao relevantna činjenica.

Konačan spisak dela srpskih pisaca koja se mogu svrstati u naučnu fantastiku a nastala su u prvoj polovini XX veka ne postoji pa se, samim tim ne mogu ni nazreti obrisi ovog žanra u tom periodu. Uz knjige autora koji nisu ušli u istorije književnosti (jer su ih pisali autori kojima je naučna fantastika nepoznata ili ‘nesimpatična’) stoje i dela velikana kakvi su Rastko Petrović («Burleska Gospodina Peruna Boga Sunca») i Stanislava Vinavera («Gromobran svemira»); akademski kritičari, naravno, ignorisali su žanrovske elemente u ovim delima jer su im bili nepoznati pa su ih ‘izbegavali’ i podvodili pod umetnikovu slobodu imaginacije.

Osim knjiga koje su nosile imena svojih autora na koricama, potpuno je neznano koliko je dela srpskih pisaca sa elementima naučne fantastike objavljivano pod pseudonimima. U vremenu pre II svetskog rata postojala je velika izdavačka produkcija knjiga koje su štampale veće knjižare; najčešće je u pitanju bila lakša literatura (avanturistička, ljubavna, kriminalistička, pseudo-istorijska) koju su potpisivali nepoznati strani autori. Među ovim knjižicama bilo je i onih koje su bile na tragu naučne fantastike i sasvim je moguće da su ih pisali ovdašnji literarni nadničari ali je njihov identitet, na žalost, ostao neotkriven.

U prvim decenijama posle II svetskog rata srpska naučna fantastika je nastavila da se, retko ali ipak, pojavljuje u knjiškom obliku; mnogo češće se pojavljivala u jeftinim roto sveskama koje su trebale da zabave široku publiku, među takvima najpoznatija je bila «Dnevnikova» edicija «X-100». U knjiškom obliku osvanuli su romani Eriha Koša («Sneg i led», 1951) i Ljubiše Jocića («U zemlji Arastrata», 1955) dok je u «X-100» Al Radek (Aleksandar Radenković) objavio romane «Druga smrt dr. Langa» i «Čovek iz žute kuće» (oba 1960). Milan Nikolić, pisac koji je, pod svojim imenom i prezimenom, štampao niz kriminalističkih romana, autor je i romana «Zovem Jupiter… beležite» (1960, objavljenog u Sarajevskoj ediciji džepne knjige). Da li je još neki srpski pisac objavio naučno fantastično delo pod pseudonimom u nekoj roto ediciji ostaje da utvrdi neki istraživač-istoričar.

I u magazinima «Kosmoplov» i «Galaksija», te u «Politikinom zabavniku», «Tehničkim novinama» i još ponekim izdanjima, krajem 1960-tih i početkom 1970-tih, objavljivane su naučno fantastične priče domaćih autora. Naučna fantastika pojavljivala se i u knjigama za decu; pisci kao što je Dušica Lukić ili Dušan Belča objavili su nekoliko zapaženih naučno fantastičnih romana tokom 1970-tih.  Borislav Pekić je 1980-tih objavio tri žanrovska romana («Besnilo», «1999», «Atlantida») dokazujući da naučna fantastika može biti polje na kom se stvara vrhunska literatura.

Mada je zbog svoje apartnosti srpska naučna fantastika bila prinuđena da nalazi brojne načine za ‘oglašavanje’, atraktivnost vizura koje je nudila privlačila je avangardne umetnike. Tako se u poeziji pripadnika Zenitizma (tokom 1930-tih), često mogu naći elementi naučne fantastike a takav je slučaj i sa radovima Miroljuba Todorovića i nekolicine autora koji pripadaju Signalizmu, neoavangardnom pokretu od kraja 1960-tih do danas.

Almanah naučne fantastike «Andromeda» (tri broja iz 1976, 1977 i 1978), izdanje BIGZ-a koji je objavljivao i «Galaksiju», raspisao je i konkurs za naučno fantastičnu priču sa odzivom koji je prevazišao sva očekivanja. Zagrebački mesečni magazin «Sirius» od 1976. takođe je objavljivao naučno fantastične priče autora sa prostora tadašnje SFRJ. Novosadski «Dnevnik» je 1985.g. pokrenuo posebnu seriju naučnofantatičnih romana u okviru edicije «X-100» u kojoj je objavljen niz dela domaćih pisaca (potpisanih pseudonimima) a od 1987. magazin «Alef» je štampao i priče domaćih pisaca (potpisane pravim imenom i prezimenom). I u ediciji «Kentaur» pojavilo se krajem 1980-tih nekoliko naučno fantastičnih dela srpskih pisaca.

Za srpsku naučnu fantastiku izuzetno značajno je osnivanje Kluba ljubitelja naučne fantastike «Lazar Komarčić» u Beogradu 1980. jer su se u njemu okupili mladi stvaraoci (pisci, kritičari, strip crtači); klub je izdavao svoj fanzin «Emitor» koji je redovno objavljivao priče domaćih autora (a ponekad i čitave romane). Boban Knežević, jedan od osnivača kluba pokrenuo je svoju ediciju «Znak Sagite» u kojoj su objavljena dela gotovo svih značajnijih domaćih pisaca naučne fantastike; u istoimenom časopisu takođe je uvek bilo mesta za domaće priče i novele. Konkurs koji je «Znak Sagite» redovno raspisivao uticao je na ustaljivanje produkcije domaćih autora u kraćim formama a objavljeno je i nekoliko zbirki «Tamni vilajet» koje su sadržale najbolja dela sa konkursa.

U ovom trenutku status srpske naučne fantastike je neznatno poboljšan u odnosu na ranije periode: akademska kritika i teorija i dalje je ignoriše i previđa (uz retke izuzetke), izdavači nisu preterano zaiteresovani za objavljivanje domaće naučne fantastike. S druge strane postoji čitava generacija pisaca koji su ostali verni žanru a pristižu i mlade snage. Čitaoci su, uprkos ponudi dela svetskih pisaca, zaiteresovani za domaća ostvarenja. Situacija je, čini se, zrela za bitniji preokret u statusu srpske naučne fantastike odnosno za njen veliki izlazak iz užih krugova u kojima sada egzistira na tekuću književnu scenu. Hoće li se to i desiti – ostaje da vidimo.

(2007)

Ilija Bakić

/* */