Ilija Bakić: Alternativna istorija kao drugačiji pogled na sadašnjost

Ilija Bakić:

ALTERNATIVNA ISTORIJA KAO DRUGAČIJI POGLED NA SADAŠNJOST

 

KAD HITLER TRIJUMFUJE

Teme naučne fantastike šire se u svim pravcima prostor-vremena, što će reći kroz Univerzum (i van njega), kroz paralelne realnosti, u duboku budućnost ili u duboku prošlost (uz mogućnost da se sva mesta i vremena pomešaju i prepletu). Ova sloboda stvorila je nekoliko pravac u žanru (podžanrova) koji imaju svoju odanu publiku. Jedan od takvih je i podžanr alternativnih istorija koji pripoveda o istorijama koje bi se razvijale da se neki realni događaj nije uopšte desio (npr. šta bi bilo da je Rimsko carstvo opstalo ili da Linkoln nije ubijen) ili da je ishod tog događaja bio drugačiji (šta bi bilo da je reformacija u Engleskoj propala ili da su Indijanci Južne Amerike pobili konkvistadore).

Prve knjige sa alternativnim istorijskim pričama pojavile su se krajem XIX veka, npr. «Drugi svet» Ž.H. Ronija (1885), «Planetareva priča» H. Dž. Velsa (1896), «Duhovi gusara» V. H. Hodžson (1909). U naučno fantastičnim ‘palp’ časopisima 1920-tih i 1930-tih, alterantivne istorije su  bile poprilično popularne mada su uglavnom bile neumešno sročene i sa zadatkom da daju pozornicu za avanturističko vratolomne zaplete. Ipak, kao ni teme susreta sa vanzemaljcima ili putovanja u svemir, ni alternativne istorije nisu se mogle svesti na prigodne akcione pustolovine; neinventivnost pisaca odnosno tendenciozno ‘pravljenje’ palp časopisa za čitaoce koji traže samo puku senzacionalističku zabavu, nisu mogli da ponište zavodljivost ovih tema jer su one sadržavala na samo spekulacije o mogućnostima već su, kroz njih, davale ‘dijagnozu’ trenutka u kome naša civilizacija živi.

Definitivni zamah alternativnim istorijama dao je Drugi svetski rat. Širina razaranja i patnji, milionske žrtve, upotreba najstrašnijeg oružja (atomska bomba) te, konačno, slom starog sveta i uspostavljanje novih globalnih podela i zona interesa, nametali su pitanje da li je tako nešto moralo da se desi ili da se desi baš na taj način? Još dok se rat vodio pojavile su se prve priče o njegovim drugačijim tokovima a po okončanju borbi na frontovima, one su nastavljene na stranicama časopisa i knjiga i – traju do dan danas. Naravno da među njima i dalje ima puno ‘akciono-pucačkih’ priča ali je nemali broj i vrlo promišljenih dela. Pisci najčešće polaze od teze da su nacisti i njihovi saveznici pobedili i da su stvorili ‘novi svetski poredak’. Kako bi izgledala civilizacija, životi naroda i pojedinaca u takvom rasporedu pobednika i poraženih zavisi od domišljatosti pisaca, od njihove obrazovanosti i baratanja poznatim činjenicama, odnosno od opštih stavova o ljudskim civilizacijama u koje autor veruje. Na pitanje da li se na temelju destruktivne ideologije može graditi budućnost, odgovori mogu biti različiti: od onih u kojima se svet razvija ne obazirući se na pokolje iz prošlosti do, na drugoj strani, zamišljanja raznih pokreta otpora totalitarizmu; dosadašnja ljudska pamti pokolje na kojima se temeljio uspon i pad imperija, kao što pamti i borbe malih naroda za sopstvenu slobodu, da li bi tako bilo i u alternativnim istorijama u vlasti je pisaca. U svakom slučaju,  nacizam, kao otelotvorenje gotovo mitskog Zla, intrigira više od pola veka, potvrđujući teorije Vilhelma Rajha o pravoj (orgazmičkoj) prirodi nacizma (ali i svih ostalih totalitarnih ‘opštenarodnih’ i ‘spasilačkih’ pokreta). U prilog ove fascinacije navedimo reči pisca Keita Robertsa koji je povodom uspeha svoje priče «Weihnachtabend» iz 1972.g., u kojoj Hitler uz pomoć Britanaca pobeđuje: «Užasnuo me je uspeh te priče. Samo pomeni nacistička zverstva, i oči zasijaju čak i ljudima koji su najliberalniji,  najhumaniji.»

Među alternativnim istorijama sa temom Drugog svetskog rata najpoznatije su «Zvuk njegovog roga» Sarbana (1952), «Čovek u visokom dvorcu» Filipa K. Dika (1962), «Hitler je pobedio» Frederika Malelija (1975), «Otadžbina» Roberta Herisa (1992) ili, uz pomenutu Robertsovu, novela «Uhvati taj cepelin» Frica Lajbera (1976). Pre par godina (2004.) pridružio im se i roman «Zavera protiv Amerike» Filipa Rota (prevod ovog romana objavila je «Narodna knjiga»). U ovoj ‘verziji’ ratnih dešavanja, Amerika ostaje verna svojoj izolacionističkoj politici i odbija da se meša u rat koji je se ne tiče. Naime, na izborima 1940.g. dotadašnjeg predsednika Ruzvelta pobeđuje Čarls Lindberg, čovek koji je preteo Atlantik i koji gaji simpatije za Hitlera i ono što radi. Pod parolama da američki momci neće ginuti u tuđem ratu, odnosno da će se Amerika naoružati i spremiti za odbranu od svakoga ko je napadne, Lindberg faktički pomaže Hitleru u njegovim osvajačkim pohodima. Priča je data iz vizure Jevreja u Americi koji bivaju optuživani za podrivanje države što će zavrteti kolo patnji i stradanja. Rot nije prvi pisac koji je smeštao fašizam u ‘najdemokratskiju zemlju sveta’; beskompromisni kritičar kapitalističke i nazadne Amerike, socijalista Apton Sinklar je pišući o narastanju fašizma i nacizma u Evropi vrlo jasno govorio o mogućnosti da se takav model vladavine, uz manipulacije medijima i političarima, ‘preseli’ i u Ameriku. Izolacionizam, kao politički stav u Americi, nikada nije prestao da postoji i mnogi ozbiljni teoretičari računaju na njegovu moć; pisac Brus Sterling je u jednom od mogućih scenarija ponašanja Amerike posle rušenja kula Trgovinskog centra 2001.g. razmatrao realnu mogućnost da se Amerika distancira od ostatka sveta i, ako zatreba, brani svoje interese i nuklearnim projektilima koje bi slala svuda gde smatra da postoji neko ko je ugrožava.

Spekulacije o mogućim tokovima Drugog svetskog rata i različitim odnosima pobednika i pobeđenih mogu se naći kako u naučno fantastičnim romanima tako i u nizu zbirki priča i pratećih članaka koje su fokusirane na određene događaje; naslovi nekih od najnovijih govore sami za sebe: «Hitlerova opcija», «Pobednički Treći Rajh», «Hitlerov trijumf» (takođe su aktuelne i zbirke «Napoleonova opcija», «Pobedničko ‘izlazeće sunce’» o podebi Japana u Drugom svetskom ratu, «Pobednički Južnjaci», o američkom građanskog ratu, «Vrući hladni rat» kao i ‘taze’ zbirka «Predsednik Gor», misli se naravno na istoriju u kojoj bi Gor pobedio Buša na predsedničkim izborima). Najagilniji su brojni internet sajtovi koji se bave alternativnim istorijama i na kojima se odvijaju oštre rasprave kako o pojedinim knjigama tako i o samim događajima; neki od sajtova su  specijalizovani za određene ‘scenarije’ koji se razrađuju do u tančine. Trenutno najintrigantnija pitanja o Drugom svetskom ratu jesu: kuda bi Hitler napredovao posle osvajanja Moskve u leto 1942.g, šta bi bilo da se Turska pridružila saveznicima septembra 1939.g. i da je 1941.g. rat počeo i na njenoj teritoriji, šta bi bilo da su Poljaci zaustavili ‘blic krig’ ili da je iskrcavanje u Normandiji odloženo za dve nedelje… Od 1995.g. dodeljuje se i «Sajdvajz» nagrada za dela (priče i romane) sa temama iz alternativne istorije; Rotova «Zavera protiv Amerike» osvojila je ovu nagradu 2004.g. Rečju, alternativna istorija ima svoje pisce i izučavaoce, ima i svoju publiku koja se ovakvim delima zabavlja ali može i da nauči ponešto o istoriji, vremenu u kome živi i o mogućnostima koje će doneti budućnost.

/* */