Zoran Živković – NEMOGUĆI SUSRETI

Zoran Živković - Incontri Impossibili

(Polaris, Beograd, 2000 / TEA, Milano, 2014)

Autor: Đan Paolo Gratarola
Prevod: Jelena Mirković

 

Zoran Živković - Incontri ImpossibiliU kom bismo obliku odlučili da se otelotvorimo ako bi nam se ukazala prilika da ponovo proživimo život? Ako bi nas prolazak kroz onaj dugački tunel koji nas čeka posle smrti doveo do prozora s koga bi se mogao baciti preventivni pogled na ono što nas čeka? Šta bi bilo s našom sudbinom kada bismo jednog letnjeg dana, popevši se na vrh vetrovite uzvišice da uživamo u pogledu koji s nje puca, zatekli samoga sebe starijeg dvadesetak godina? Koje bismo pitanje mogli da uputimo Bogu ako bi se ovaj iznenada pojavio u kupeu voza kojim putujemo? Da li bismo uspeli da izbegnemo okajavanje davnih grehova ako bi jednog dana đavo zakucao na vrata naše savesti? Šta ako bi junak SF priče koju smo upravo napisali banuo u našu knjižaru zatraživši da mu je predamo pre no što je pošaljemo u štampu? Da li bi pisac mogao da se susretne sa svojim likovima izvan dela u kome se javljaju?

Nova knjiga Zorana Živkovića – srpskog pisca i redovnog profesora kreativnog pisanja na Univerzitetu u Beogradu – obimom je nevelika zbirka od šest priča čiji intenzitet nadoknađuje odsustvo dužine i u kojima zbivanja nemaju vremena da dugo sazrevaju. Umećem i čudesnošću koji zavređuju divljenje, autor neštedimice rasipa pred čitaoca tanane nagoveštaje, otvara nebrojene staze, puteve i magistrale za dokučivanje dubokog smisla. Napisane tečnim, čitkim stilom, usredsređene na ono što je suštinsko, priče od prvog do poslednjeg reda predstavljaju odraz spisateljske mudrosti i zalogu čitalačke radosti, one su nadrealna igra bez pravila koju igraju imaginacija i transfiguracija. Delo, razume se, ostaje fikcionalno zdanje; ono se obraća ponajpre rafinovanim čitaocima koje nikako ne može da zadovolji savremena trivijalna fantastika. Srpski pisac, međutim, nipošto nije puki zamešatelj bizarnih proznih sastojaka, kao ni tek vešt izvođač blistavih narativnih vežbi. Živković se i u ovom delu pokazuje kao pravi majstor kada su posredi teme u kojima se potiru sve izvesnosti pouzdanih i nepromenljivih odnosa između uzroka i posledica, premisa i zaključaka.

(objavljeno na portalu mangialibri.com)

 

/* */