Stanislav Lem: GLAS GOSPODARA

(Solaris, Novi Sad, 2017)

Piše: Ilija Bakić

BORHES SVEMIRSKOG DOBA I GLAS GOSPODARA ili FILOZOFSKI NAUČNOFANTASTIČNI ROMAN

Stanislav Lem - Glas gospodara

Stanislav Lem – Glas gospodara

Spisatelj i teoretičar Stanislav Lem (1921-2006) nametnuo se, nakon nekolicine dela (počeo je da objavljuje 1946. godine) u kojima je „pekao zanat“ i iskušavao „ideološke granice“, kao izuzetan autor naučne fantastike najpre u okriljima „Istočnog bloka“ a potom i s one strane „Gvozdene zavese“. Serioznost njegovih knjiga zasenila je kako američku publiku tako i „bratstvo“ po peru; zbog izuzetne erudicije jedno je vreme „proturana“ priča da se iza ovog imena, u stvari, krije moćni kompjuter Lunar Excursion Module – LEM. Oštri stavovi iz njegove studije Fantastika i futurologija (1973) – pre svih da je američka naučnofantastična proza 1950-tih i 1960-tih „beznadežan slučaj sa izuzecima“ od „celih“ 1% produkcije – toliko su naljutili kolege da su ga izbacili sa mesta počasnog člana Udruženja američkih pisaca naučne fantastike; tek je zalaganjem nekolicine autora, na čelu sa Ursulom Le Gvin, Lemu vraćeno članstvo, čime su, makar i posredno, priznate i njegove tvrdnje. Lemov odmak od žanrovskih (i socrealističkih) obrazaca počinje zbirkom priča Zvezdani dnevnici Iljona Tihog (1957) posle koje će uslediti zapažene knjige Invazija sa Aldebarana (1959), Memoari pronađeni u kadi (1961), Solaris (1961), Nepobedivi (1964), Kiberijada (1965), Glas gospodara (1968), Kongres futurologa (1971), Uviđaj (1982), Fijasko (1986), Mir na Zemlji (1987). Knjigama Savršeni vakuum (1971), Imaginarna važnost (1973) i Biblioteka XXI veka (1986), u kojima piše prikaze nepostojećih filozofskih i naučno fantastičnih knjiga, Lem je zaslužio da ga nazovu „Borhesom Svemirskog doba“. U knjizi Summa technologiae (1964) Lem pronicljivo razmatra aspekte budućeg razvoja nauka (kibernetike, egzobiologije). Jednako su važne i sjajne studije Filozofija slučaja (1968) i pomenuta Fantastika i futurologija (1977) u kojima se bavi teorijom književne recepcije i recenzije.

Roman Glas gospodara originalno je objavljen pre pola veka dok se u bivšoj Jugoslaviji pojavio 1978.g. u znamenitoj biblioteci „Kentaur“; nove generacije ovaj roman mogu čitati u izdanju „Solarisa“ kao završnu knjigu u četvorotomnim „Izabranim delima Stanislava Lema“. U Glasu gospodara Lem ispisuje svoju varijaciju jedne od ključnih tema naučne fantastike: otkrića postojanja vanzemaljskog inteligentnog života u svemiru. Naime, naučnici izdvajaju, u međuzvezdanim šumovima,  poruku – „zvezdani kod“ – nakon čega biva formiran Projekat „Glas gospodara“ u kome su angažovani vrhunski stručnjaci sa zadatkom da dešifruju kod. Mada je na osnovu „recepta“ iz poruke stvorena bizarna materija (čije funkcionisanje kao ni svrha nisu jasni), slikovito nazvana „Žabokrečina“ odnosno „Gospodar muva“, sve (bez)brojne teorije o poruci i njenim pošiljaocima završavaju u ćorsokacima te je, konačno, projekat neslavno ugašen. Knjiga Glas gospodara u stvari su nezavršena sećanja matematičara Pitera Hogarta, učesnika u Projektu; rukopis je nađen u njegovoj zaostavštini i objavljen 1996. godine. Hogart, koga su smatrali jednim od najbriljantnijih umova svoje generacije, angažovan je kao nezavisni ekspert i njegova su promišljanja problema obarala mnoge rezultate do kojih su došli drugi naučnički timovi. Hogartove analize postignutog kao i spekulacije utemeljene na spajanju znanja različitih disciplina postepeno ga uveravaju da čovečanstvo jednostavno nije doraslo do razumevanja poruke, da je ono „sramota Galaksije“ odnosno da je ova vrsta i njena civilizacija „plod sasvim lep u začetku, (a) već blizu  toga da se obesi o sopstvenu pupčanu vrpcu“. Ipak, ni beskompromisni Hogart ne uspeva da se otrgne uticaju politike i vojske (koji u Projektu imaju svoje ljude) niti da prevaziđe sujete i lične netrpeljivosti svojih kolega odnosno da se pomiri sa saznanjem da je paralelno postojao i drugi, „tajni tim“ naučnika koji je radio na rešenju istog problema.

Glas gospodara prepun je subverzivnih elemenata koji „podrivaju“ žanrovske šablone da bi stvorili „istinsko“, seriozno naučnofantastično delo vrlo specifične stilistike i poetike. Umesto standardizovane priče o superiornim naučnicima koji (o)lako rešavaju zagonetke Univerzuma znatiželjni čitalac dobija temeljnu analizu (mogućeg) problema otkrića inteligentne kosmičke poruke sa akcentom na zadatosti i ograničenjima ljudskog uma odnosno, šire, ljudske vrste. Hogart više puta gorko zaključuje da naučnici i kad stignu do istine – s njom ne umeju da izađu na kraj. Na nezadovoljstvo ostalih koji ga smatraju saboterom i stoga nepoželjnim učesnikom Projekta, on veruje da poruka nije namenjena civilizaciji koja je na tako niskom stepenu razvoja, kakva je ova na Zemlji, i da zato i ne možemo da je razumemo. Hogart svojih žaoka nije poštedeo ni naučnu fantastiku tvrdeći da je nemaštovita i da pisci „naučnih bajki“ serviraju uhodane istine, maskirane, bizarne  stereotipe koji čitaocima donese „bezbedno čuđenje“ posle koga ostaju „neizbačeni iz svoje životne filozofije“. Hogart ne ostaje dužan ni samom sebi pa, uprkos nizu knjiga koje ga slave kao vrhunskog naučnika, tvrdi da su osnovne odlike njegovog karaktera „kukavičluk, zloba i oholost“! On ne štedi ni čitaoce i piše da oni koji očekuju „sladostrasni drhtaj“ (kao u filmovima od kojih se ledi krv u žilama) odustanu od daljeg čitanja jer će biti razočarani.

Lem je napisao krajnje neobičan i zahtevan roman u kome jedva da ima par dijaloga; umesto njih nižu se svakovrsne domišljate hipoteze za razrešavanje problema odnosno njegovo sagledavanje iz pozicija različitih nauka (kosmološke teorije s kraja knjige istinski su fascinantne) uvek udruženo sa širokim digresijama na probleme nastanka i održavanja života, evolucije, razvoja civilizacije i političke organizacije sveta (blokovska podela i trka u naoružanju bitan je element opstanka i nestanka Projekta). Ipak, nije reč o pukoj naučno-teorijskoj raspravi jer su u sve „umešani“ i psihološki profili aktera i njihove interakcije. Glas gospodara je svojevrsni filozofski roman sa jakim intelektualnim nabojem i porukama koje će spoznati samo posvećeni čitaoci. Lem je razgradio ne samo uobičajene žanrovske obrasce već i formu romana tvoreći zauzvrat izuzetnu celinu koja fascinira duboko promišljenim i vispreno otvorenim pitanjima opstanka ljudske vrste na pragu kosmičke budućnosti.

/* */