Srđan Krstić RATNIK I USNE (2006)

RATNIK I USNE, Srđan Krstić

(Moć knjige, Beograd, 2006)

 

Piše: Ilija Bakić

BOGOVI, ĐAVOLI I VEČITA LJUBAV

Srđan Krstić je sa svoja dva prethodna romana i <Škola sreće> zauzeo sasvim apartno mesto na ovdašnjoj savremenoj književnoj sceni. Razlog posebnosti leži u tematskim interesovanjima njegovih knjiga. Krstić, naime, istražuje neke od krucijalnih pitanja ljudskog opstajanja i trajanja među božanskim silama. I novi roman prati jedan od mogućih tokova događanja u zadatim okvirima. Ratnik iz naslova, vođen neodoljivom željom da poljubi usne o kojima sanja, uspeva da se iz Pakla vrati u sadašnjost. Tamo, međutim, ona koju je želeo više nije njegova i Ratnik svojevoljno odlučuje da se odrekne vaskrsa i vrati u Pakao. Ali ova odluka nije po volji Boga i Đavola jer su se oni opkladili i imaju svoje planove sa Ratnikom. Uostalom, usne koje je Ratnik želeo da poljubi nisu one koje je sanjao. Đavolov posilni, Mefisto, silazi na Zemlju (jer Pakao, odnosno mnoštvo njih, na nebesima je) kako bi otkrio šta je sve Ratnik uradio za vreme svog drugog boravka na zemlji (što zahteva pravu policijsku istragu), da bi eliminisao Božije akcije i marifetluke i tako obezbedio da njegov gospodar pobedi; ipak, lojalnost Đavolu ne sprečava ga da sarađuje i sa svojim bivšim prijateljima, anđelima odnosno Arhanđelom Mihajlom. Izvršenje zadatka dovešće posrnulog anđela u ljubavnu vezu sa smrtnom Inspektorkom, čije duša je obećana Raju. U međuvremenu, Ratnik, ponovo u Paklu, vodi legije svojih istomišljenika u novi pohod i vaskrs. Konačni rasplet svih sukoba i zapleta je, ma koliko neočekivan, dosledan i zatvara jedno poglavlje u beskrajnoj knjizi trajanja svetova ljudi i božanstava.

Literatura koju stvaraju autori iz zemalja pod okriljem hrišćanstva, Istočnog i Zapadnog, ima dugu tradiciju bavljenja pitanjima Boga, Đavola i Čoveka. Veličanstvena dela kakva je Danteova ili Miltonov , Geteo ili Bulgakovljev obeležila su svoje epohe i postavila temelje intelektualne spoznaje hrišćanstva, njegovih domašaja i ograničenja i mesta čoveka u tako organizovanom svetu. Na žalost, poslednje decenije XX veka donele su besomučnu vulgarizaciju ovih pitanja krucijalnih za samoodređenje pojedinca u svetu koji ga okružuje; pod okriljem komercijalno kurentnog horor žanra, koji se rasprostro kroz sve medije, božanstva i demoni svedeni su na karikaturalne, funkcionalne pojave koje imaju zadatak da proizvedu što više nasilja, što dublje bijice krvi i veće gomile ljudskih tela, različitim metodama unakaženih i ubijenih. Tako su bogovi profita pobedili bogove i demone koji u svojim rukama drže ljudske duše. Već zbog ovakve situacije Krstićev roman zaslužuje pažnju jer ne bagatelizuje aktere svoje priče. Umesto jednodimenzionalnog, crno-belog pogleda na ljude i bogove, on se usuđuje da ih posmatra kao kompleksne pojave – i to važi za sve aktere bez razlike. Autor uspeva da skicira životne linije svojih ljudskih heroja i opštu crtu njihovog postojanja, bilo da je ona ‘gubitnička’ ili ‘pobednička’ da bi, kako priča odmiče, otkrivao koliko životna uloga koju igraju zavisi od karaktera a koliko od pukog sticaja okolnosti, odnosno koliko je uošte moguće da se zadate koordinate postojanja menjaju. Jer, ljudi koji traju ovde i sada, okruženi jedni drugima, svojim nadanjima i strahovima, navikama i sitnim ekstravagancijama, te, konačno, samim sobom, poslušno prate utrte staze svojih života retko kada pokušavajući da ih promene. Čini se da nemaju volje ni motiva da se odupru kolotečini u kojoj su žrtve uvek žrtve a predatori uvek predatori. Otuda je Ratnikov pohod prema ljubavi mogao početi tek u Paklu; dok je bio živ on je puštao da mu se stvari dešavaju, nije pokazivao volju i inicijativu da promeni svoju ulogu i tek kada je izgubio sve rešio je da se pobuni. Čudo ljubavne žudnje, koje ni Bog ni Đavo ne mogu da objasne niti da mu se efikasno suprotstave, povelo ga je u boj protiv svih. Ma koliko prezirana ili ismevana, jedna pozitivna emocija izdigla je čoveka iznad božanskih moći.

Odnos ljudi i bogova u podseća na onaj koji je postojao u Staroj Grčkoj: bogovi, dobri ili loši, jesu moćni ali nisu svemoćni, ni ljudi ni bogovi nisu potpuno zli ili potpuno dobri, između njih postoji široka lepeza odnosa: od obožavanja i bespogovornog poštovanja, preko pokušaja da se uspostavi ravnopravan odnos do potpunog preziranja. Ratnik se odriče i Boga i Đavola, tera inat svima pa i samom sebi, odbija da bude pokoran ili razuman. Bog je, pak, mangupski nastrojen, voli da se igra, kladi i, kad god može, spreman je da malo ‘namesti’ igru kako bi pobedio. Ni Đavo nije drugačiji, ni on nije potpuno crn. Ostala bratija, ona iz Raja i Pakla, takođe je šarolika: Isus je slabić, zavidljivac i mutivoda, Mihajlo je poštenjačina starog kova, Smrt lepa, tajanstvena i strastvena žena. Raj i Pakao su dve organizacije koje funkcionišu samostalo ali su i neraskidivo povezane; svaka ima svoje organizacije i nadležnosti ali uvek ima incidenata na granici. Mefisto, drugi glavni junak romana, tragična je pojava, žigosan svojim ranijim postupcima ali umešan i pošten; kao i Ratnik, željan je ljubavi koja bi ga smirila i olakšala mu muke. No, njegove želje se, kao ni Ratnikove, ne uklapaju u planove velikih; iako je našao mir sa Inspektorkom mora da je se odrekne. Stoga, na kraju romana, Mesfito ostaje sam i, ponovo, zbraja svoje gubitke; za utehu mu ostaje obećanje da će, možda, jednom, povratiti svoja nebesa. Ali, večnost je vrlo, vrlo duga…

Roman pisan je u kratkim, efektnim poglavljima, precizno i bez patetike. Mada je, obzirom na temu, upućen na bavljenje i baratanje velikim istinama i dilemama, autor uspeva da izmakne ispraznim propovedanjima; njegovi junaci nisu kartonske kulise koje se pomeraju samo da bi dale povod za novu dozu mudrovanja. Čak i kada, jer od toga ne može pobeći, iznosi opšte stavove, Krstić zadržava dovoljne doze humora pa i cinizma koje razbijaju monotoniju kakvu nosi puko deklamovanje. Otuda se roman čita lako i, kroz nizove scena koje plane pažnju, privodi kraju bez padova, kao kvalitetno štivo iz pera dobrog pisca, koje u potpunosti opravdava posvećeno mu vreme.

 

/* */