Robert Džordan: ZENICA SVETA

ZENICA SVETA, Robert Džordan

(Laguna, Beograd, 2002)

 

Piše: Ilija Bakić

KRUGOVI VREMENA

Fantastika, u književnosti, na filmu ili stripu, najčešće se deli na tri žanrovske: naučnu, epsku-herojsku i mračnu-horor (naravno, postoji i fantastika koja nije u žanrovskim okvirima – ‘glavnotokovska’). Svaka od pomenutih žanrovskih fantastika ima samostalni istorijat i linije razvoja, tokom kojih je dolazilo do uspona i padova, priznavanja kvaliteta ili prezira od strane etabliranih kritičara, preplitanja i mešanja sa ostalim žanrovima, do faza enormne popularnosti ali i oseke. Bitan element svih žanrova jeste prepoznatljivost, specifične teme i razvijena ikonografija. Odstupanja od tih obrazaca su moguća, čak i poželjna (jer upravo ona omogućuju da se žanr razvija), ali u delima za najširu publiku nije preporučljivo preterivati sa inovacijama.

Među pomenutim žanrovima najodređenija je epska fantastika. Začetnik žanra je Robert Hauard, tvorac priča o Konanu Varvarinu, nastalih između 1932-1936. godine. Ključnom knjigom smatra se “Gospodar prstenova” Dž. R. R. Tolkina, originalno objavljen 1954-1955. Velika popularnost trilogije (serijal je zaštitni znak žanra) izazvala je pojavu mnoštva novih dela, ponajčešće, na žalost, vrlo slabog kvaliteta jer su ostala zarobljena snagom uzora. Iako postavke žanra, preuzete iz bogate tradicije saga, epova i bajki, nude gotovo beskrajne mogućnosti, ogroman broj romana, filmova, stripova, svodi se na kopiranje prethodnika, bez imalo novina i invencija. A početne odrednice epske fantastike zaista su jednostavne: narodi, zemlje i vremena potpuno su neodređeni, ustrojstva društava su na nivou srednjeg veka u Evropi, države su monarhije, oružje mačevi, koplja, štitovi, prevozna sredstva konji ali i zmajevi, nauka ne postoji ali funkcionišu sve vrste magije i alhemija; uz dodatak svakojakih čudovišta i mračnih sila postavljena je pozornica za velike zavere i sukobe Dobra i Zla, odbrane princeza i siromašnog naroda, dokazivanje vrlina i otkrivanje prepredenih. Hauard je u sve upleo paganstvo i varvarina iz perioda pre nastanka antičke istorije, ali nije stigao da u potpunosti zaokruži taj svet. Tolkin je, pak, do tančina izgradio istoriju i sadašnjost Srednje zemlje, preplićući rodoslove, bezbrojne događaje, ratove, uzdizanja i padove sila i kraljevstva. Gotovo da ne postoji knjiga koja je sveobuhvatnije, uverljivije i upečatljivije dočarala jedan izmaštani svet. Fascinacija ovim delom dovela je do njegovog postavljanja kao etalona za sva potonja dela žanra, pisci su se trudili da mu se makar približe (i ‘liče’) a čitaoci, ponajpre oni koji spadaju u obožavaoce-fanove, sve su druge poredili sa “Prstenovima”. Tako je sjajan početak postao svojevrsna kočnica za dalji hod. Ipak, pomeraji se dešavaju…

“Zenica sveta” Roberta Džordana, prva je knjiga u seriji “Točak vremena”, originalno objavljena 1990. godine (kod nas se obimnog poduhvata objavljivanja serije prihvatila beogradska “Laguna” i prevodilac Ivan Jovanović); prema rečima nekolicine kritičara, u pitanju je vrlo uspela saga herojske fantastike koja, naravno, podseća na Tolkinova dela. S druge strane, zahvaljujući prodaji, “Točak vremena” postaje jedan od najpopularnijih serijala epske fantastike – posle “Gospodara prstenova”, naravno. Džordanova namera, sudeći po osnovnoj postavci, i nije bila da pobegne od Tolkina već, ako je moguće, da iskoristi znanja i pouke starog majstora i stvori svoju verziju priče o beskrajnim ratovima Dobra i Zla. Otuda on odmah na početku oglašava  da “Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a čak je i mit davno zaboravljen kada se Doba koje ga je iznedrilo ponovo vrati. U Trećem dobu, Dobu proročanstva, Svet i Vreme leže u skladu. Ono što je bilo, što će biti i što jeste još može da padne pod Senku”. Prva knjiga otkriće da mračne sile ponovo prete uzdizajem. Za to su im, po proročanstvu, potrebna tri bezazlena mladića iz zabitog sela. No, i sile Dobra su na oprezu pa odvode izabrane. Potera ih sustiže i razbija družinu tako da svako mora samostalno da stigne do prvobitnog cilja, grada u kome će se otkriti ko je ključna ličnost budućeg rata. Putovanje nepoznatim predelima, susreti sa neobičnim ljudima, bekstva i bitke, raznolika čudovišta, čudnovata magija, iskušavanje sopstvenih snaga, sumnja u svakoga (čak i one koji su ih spasli), sve to leži pred nespremnim junacima koji, putujući, odrastaju i stasavaju. Džordan je brojne prepoznatljive situacije spleo u priču koja teče glatko i uspeva da održi pažnju čitaoca uprkos impozantnoj dužini (oko 900 stranica; ali i velika debljina knjiga je odlika epske fantastike). Poneko odstupanje od obrazaca, kao što je ubistvo sopstvene porodice jednog od starih, dobrih heroja, sumnja u dobronamernost sestrinstva koje spasava momke (što podseća na slično sestrinstvo koje manipuliše istorijom putem planiranih venčanja iz Herbertovog SF dela “Dina”) i neodlučnost da li su odabrani sluge dobra ili mraka, dodatno podgrevaju interesovanje i održavaju tenziju knjige. Sve ove dileme, naravno, nisu ni blizu razrešenja na kraju prve knjige te znatiželjnicima-fanovima (jer samo oni će moći da isprate priču do kraja), ne ostaje ništa drugo do da (željno) čekaju sledeći nastavak (a do sada ih je izašlo desetak, jedan je upravo na listama best-selera u SAD). Džordan je bez većih problema dokazao da se i u Tolkinovoj senci mogu ispisati korektne knjige; možda će, ohrabren ovim rezultatom, pokušati da izađe iz te senke i uputi se još uvek neistraženim predelima epske fantastike.

(2003)

 

/* */