Ratko Radunović: ISTORIJA LJUBAVI MEĐU MIKROBIMA

ISTORIJA LJUBAVI MEĐU MIKROBIMA, Ratko Radunović

(Everest Media, Beograd, 2012)

 

Piše: Branislava Radević Stojiljković

MRAČNI VRTLOG

Istorija ljubavi medju mikrobima - Ratko Radunovic„Istorija ljubavi među mikrobima“ (u izdanju beogradske kuće Everest Media), novi roman Ratka Radunovića iz Podgorice, zavređuje pažnju čitateljstva i kritike ne samo zbog svoje književne vrednosti već i zbog sasvim naročitog mesta koje zauzima u savremenoj crnogorskoj književnosti, a koje valja prepoznati, istaći i pozdraviti.

U književnim tokovima regiona, na zajedničkom jeziku koji slobodno možemo nazvati i „klingonski“, tek odnedavno se stidljivo javljaju obrisi produkcije koja u najširem smislu obuhvata fantastičnu, naučnofantastičnu, horor i tzv. „začudnu književnost“ (weird fiction) na domaćem tlu i na domaće teme. Iz opskurnog prostora samizdata i underground izdavaštva, ova se produkcija polako pomera ka mainstreamu – što je delimično uslovljeno stasavanjem novih generacija autora i čitalaca, ali i predanim angažmanom vajkadašnjih ljubitelja navedenih žanrova i njihovih podžanrova na ovim prostorima. Stoga je gotovo izvesno da će se ovakva dela u najskorije vreme naći u fokusu izdavačke delatnosti i književne kritike.

A u svemu tome, fascinantni književni svetovi Ratka Radunovića plene pažnju izrazito originalnim, po mnogo čemu nesvakidašnjim rukopisom.

U ovoj priči linearne fabule ali razrađene naracije, čija se radnja dešava u Podgorici daleke budućnosti, pre svega zapažamo elemente naučne fantastike i distopije. Halucinantne, košmarne slike začinjene prizorima sirove realnosti – čovekove zbilje za koju, u krajnjoj liniji, nije važno vreme radnje jer je ona uvek ista i nepromenljiva – uvlače nas u vrtlog jednog začudnog sveta koji, iako fantastičan, budi nešto neobično poznato i nelagodno prisno u nama.

Međutim, Radunovićevo štivo nije žanrovsko. Ono ne prati narativne mehanizme žanra tako drage lovcima na profit, spremnim na izdaju i prodaju svoga talenta i svoje ljubavi prema književnosti. U njemu, brojnim digresijama, čak i tiradama koje podsećaju na engleske romane XVIII veka, autor i njegov junak promišljaju svet i život, ljubav i smrt, mesto ljudskog bića na opustošenoj planeti i pod praznim, ravnodušnim nebom. I čineći to – a zahvaljujući čarobno zakučastom Radunovićevom stilu – oni u krajnjoj instanci bivaju patetični u pravom (ne pejorativnom) smislu te reči. I tako patetični, govoreći „uzvišenim govorom“ o bednom, nedostojnom, sitnom i jadnom čoveku, oni na toj pozornici postaju mračno komični. Ta mračna i konačna komika je finalni obrt i okosnica poetike Ratka Radunovića, koja pažljivom i senzibilnom čitaocu može doneti nešto vrlo blizu onom zaboravljenom doživljaju koji su nekada davno neki ljudi nazvali katarzom.

Celokupnom utisku i sveukupnoj vrednosti ovoga dela nemalo doprinosi i jezik njegovog autora – značenjski bogate, leksički raznovrsne i sintaksički veoma složene rečenice, koje obrazovanom čitaocu odaju engleski viktorijanski roman kao Radunovićev literarni zavičaj.

Na kraju, neću vam odavati ni priču ni radnju ovoga romana, samo vas pozivam kroz ova odškrinuta vrata da uđete u taj svet. Ali, upozoravam vas, na vlastitu odgovornost.

Jer ovo, da ponovimo, nije jeftina žanrovska literatura, nije jednostavna ni simbolički ni stilski ni jezički, već zalazi u zahtevni i nedokučivi mrak drevne prašume koja se zove umetnička književnost. U nju, to već znamo, ne može svako da uđe, ali oni koji su za to kadri, susretom s romanom Ratka Radunovića svakako će postati i ostati bogatiji.

 

(prikaz objavljen u podgoričkom listu Vijesti) 

/* */