Klajv Barker: KRADLJIVCI VEČNOSTI

Klajv Barker - Kradljivac večnosti

KRADLJIVAC VEČNOSTI – BAJKA, Klajv Barker

(Solaris, Novi Sad, 1995, 2010)

 

Piše: Ilija Bakić

NOVA BAJKA

Klajv Barker - Kradljivac večnostiKlajv Barker ušao je svet literature šestotomnim „Knjigama krvi“ (objavljenim kod nas u izdanju IP „Flamarion“ Bobana Kneževića) koje su stekle status kultnog dela posebno nakon izjave Stivena Kinga, nekrunisanog kralja horora, da je „video budućnost horora i da joj je ime Klajv Barker“. Nakon ovakve preporuke Barkeru su otvorena sva vrata uspeha. Jašući na talasu svetske plime horora njegove knjige su na listama bestselera a on se pojavljuje kao ilustrator (i u ovoj knjizi), slikar, režiser filmova… Uprkos ovako širokim (megalomanskom?) nastupu koji neminovno nosi i odgovarajuću količinu rutinskog otaljavanja posla, Barkerov talenat se ne može poreći, kao ni njegova sposobnost da vešto varira žanrovske šablone i u njih unosi promene u rasponu od neuobičajenih rešenja do urnebesnog humora.

Roman „Kradljivac večnosti“ uslovno možemo odrediti kao „dečiji horor“, pri čemu ne mislimo samo na to da su glavni junaci deca (obzirom da su knjige sa mališanima kao protagonistima u hororu česte zbog pojačanog naboja napetosti i emocija koje nudi sukob Zla i bespomoćne i nezaštićene dece) već i na specifičnu atmosferu koja je mešavina bajkovitog, infantilnog i pretećeg. (Mada, ovde bajkoliko treba shvatiti u značenju koje su mu dala mnoštva mas-medijskih varijacija a što se izrodilo u zašećerene pričice sa radukovanim „strašnim“ sadržajima; u svojim originalnim verzijama bajke sadrže brojne elemente nasilja i brutalnosti.)

Koristeći se metodom smenjivanja pastoralnog mira, dečijeg druženja i bezbrižnosti i slutnji Zla, Barker gradi zaplet (poznat u nekolikim bajkama) koji će se u trenutku prve, „male“ katarze, razotkriti u svoj punoći odnosa i sukoba suprotstavljenih principa, nakon čega sledi trenutak moralne dileme i, konačno, otvorene borbe Dobra i Zla. Pobeda mališana, njihove nevinosti i duboke ljudskosti, nad lažnim rajem iza koga je Zlo što se hrani čistotom, u tradiciji je bajki i njihovih očekivano/željeno/poučnih finala. Upravo zbog ovog i ovakvog sadržaja i kraja „Kradljivac…“ je nazvan i „Mali princ devedesetih“ obzirom da je u pitanju još jedna avantura malog bića u grotesknim svetovima koji menjaju svoje oblike (zavisno od vremena i kulture – ovaj put imaju lik horora) ali, na žalost, ne i svoju suštinu.

(1996)

 

/* */