Judžin Bern i Kim Njumen: BRITANSKO PITANJE

Kim Njumen i Judžin Bern - Britansko pitanje

BRITANSKO PITANJE, Judžin Bern i Kim Njumen

(Paladin, Beograd, 2013)

Piše: Ilija Bakić 

UJEDINJENO KRALJEVSTVO POD ČIZMOM NACISTA

Kim Njumen i Judžin Bern - Britansko pitanjeNaučna fantastika gleda u budućnost, u „lik stvari koje će doći“ (kako bi to rekao njen rodonačelnik H. Dž. Vels) ali, takođe, gleda iskosa unazad i, u podžanru „alternativne istorije“, zamišlja prošlosti koje su mogle da se dese. Najpopularnija tema ovog podžanra je pobeda Trećeg Rajha u II svetskom ratu i o tome su napisane stotine knjiga. Najnovije delo u tom nizu je roman „Britansko pitanje“ tandema Bern-Njumen, koji se već oprobao na polju alternativnih prošlosti romanom „Povratak u SSAD“ (Socijalističke Sjedinjene Američke Države) u kome se u Americi desila i uspela proleterska revolucija a u Rusiji nije pa je ova sedište kapitalističkog reakcionizma. Čitava istorija koja nam je znana okrenuta je naopako da bismo, osim zabavne pričice, ipak saznali ponešto o ustrojstvu sveta u kome živimo.

Kim Njumen, osvedočeni engleski kontraverzni i ekstravaganciji sklon autor, koga čitaoci pamte po priči o Drakuli koji je postao suprug kraljice Viktorije (u romanu „Anno Dracula“ iz koga se razvio niz romana o ulozi vampira u ključnim trenucima ljudske istorije), ili po seriji priča o detektivima koji se 1970-tih u Engleskoj bore protiv čudovišta i demona (objedinjenim u knjigu „Čovek iz Diogenovog kluba“), i njegov kolega Judžin Bern, jednako sklon traganju za bizarnim vizurama istorije ili budućnosti, udruženim snagama poletno pretresaju zvanične verzije velikih događaja istovremeno posežući za bogatstvima popularne kulture, mode, muzike i jezičke frazeologije, stvarajući dela koja plene pažnju.

Dobra, intrigantna priča i uspešno pripovedanje nisu uvek zalog da knjiga bude objavljena – Bern i Njumen su to iskusili kada su ponudili izdavačima svoj roman „Britansko pitanje“ jer niko nije hteo (ili nije imao hrabrosti) da ga objavi. Tako je ovo delo svoju svetsku premijeru doživelo u zemlji Srbiji! Od čega to zaziru izdavači na ostrvu? Od alternativne istorije u kojoj su Nacisti osvojili Britaniju, vojnike poslali u logore, formirali marionetsku vladu uz koju ide uniformisana policija i njen tajni deo koji hapsi neprijatelje režima. Kolaboracionisti, poltroni i svakojaki sumnjivi tipovi vladaju stanovništvom izmučenim nemaštinom i glađu. Kraljevska porodica i vlada pobegli su u Kanadu a pokret otpora je slomljen. Vremena su teška, nade jedva da ima – ali svakodnevni život teče svojim tokom, uz mnogo muke, poniženja i straha. U niskom, močvarnom Somersetu, na maloj farmi, za opstanak se bore mlada supruga, došla iz Londona, koja ne zna da li joj je muž živ, dvoje dece izbeglica bez roditelja, žilava seljanka sklona tiraniji. Na farmi je i arheolog, Nemac, zaljubljenik u legendu o kralju Arturu, koji, u okviru generalnog plana otimanja kulturnog blaga od pokorenog naroda, otkriva mač nepoznatog porekla za koji njegov ambiciozni šef veruje da je Ekskalibur koga želi da pokloni svom pretpostavljenom Himleru. Stvari dodatno zakomplikuje romansa nesuđene udovice i arheologa da bi ih zapečatila krađa mača…

Kroz čitavu priču suprotstavljaju se velike ideje i običan život koji nagoni ljude na kompromise i oduzima im dostojanstvo. Glupost udružena sa ambicijama i zlobom vlada svakodnevicom. U patnji retko je ko veličanstven. Autori uspevaju da dočaraju sve pojedinosti slike koja možda nije prijatna za razgledanje niti podilazi nacionalom ponosu ali kojoj se ne može osporiti uverljiva životnost i poznavanje ponora ljudske psihe.

 

(„Dnevnik“, 2013)

 

/* */