Jovan Ristić TUĐIN 3: JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR (2008)

TUĐIN 3: JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR, Jovan Ristić

(Lazar Komarčić, Emitor br.469, Beograd, 2008)

 

Piše: Slobodan Škerović

TUĐINOM PO HOLIVUDU

Na stranu to što je Tuđin, čedo Ridlijevo, u svako doba izazovna tema koja provocira više nego aktivno ili tek ugodno prožimanje publike, Jovan Ristić je u svom romanu od kojih stotinak stranica, dočarao i pokazao da mračnih sila i te kako ima u preobilju baš kod onih koji svojom slabošću, elem, htedoše da se poigraju tim arhetipom horora. Hitrim i nenapornim korakom autor vodi čitaoca kroz kulise u one oblasti, dakako – iza drveta i kartona – u kojima se počinioci ne potpisuju a učinci kriju. Eto i odgovora brižnima kako i s kojom promišlju opstoji teorija zavere i u kojoj meri njeni akteri zaista ne znaju šta rade.

Ristić mekom rukom slika i preoštar kontrast industrijskog uma i emocije naspram potpuno obeshrabrujuće sputanosti onih koji bi svojim kreativnim sposobnostima mogli, od iste te nemale energije, da stvore veličanstveno delo. I istina je, bezoblični Tuđin, koji se kao takav pojavljuje u ovoj nadahnutoj knjizi, uveliko nadmašuje onog iz filma Alien3, ali tu svoju manjkavost i “nevidljivost” forme naprosto duguje krojačkom radu ljudi kojima je ideja vodilja jedino bila da sakriju svoju stvaralačku nemoć.

Ono što je stvarno tuđinsko u čitavoj priči-košmaru o nastanku ovog filma svakako će ostaviti dubljeg traga na čitaoca. Jer i pored ogromnih nastojanja da se sakrije istina o brljotinama i podmuklosti koja je porodila film u kojem smo svi videli više i lepše od onoga što on stvarno jeste, isključivo zbog svoje ljubavi za umešnost i trud uložen u oba prethodna ostvarenja, ona se ipak izlila kao crna voda iz holivudskih guttera.

Film kojeg je režirao Dejvid Finčer ne završava se tek paljenjem svetala u bioskopskim salama, već zajedno s gledaocima prelazi u storiju koja i danas ima još ponečeg da kaže. Monstrum je “iz mraka” izašao na svetlost dana, sačuvao izazovnost koju nije ubila ni primitivnost zamisli koja se provlači kroz četvrti nastavak serijala, jer se prava priroda Tuđina pokazuje jedino u surovoj i iznad svega ličnoj borbi, gotovo sjedinjenosti, između autora i rabilaca. Tako je i uloga “zle kompanije” sišla s platna i privukla mnogo više pažnje radoznalaca, a što je najgore po nju, ona to nikako neće moći da naplati.

Zadovoljnom čitaocu ovog izuzetnog dela Jovana Ristića vraćena je poveća čest onoga što se u jednom trenutku činilo izgubljenim, pa se pojačava energetski momenat iščekivanja daljih raspleta i zapleta priče koja je “veća od života” i koju je započela izvanredna grupica umetnika na čelu sa Skotom i Viverovom.

 

/* */