Ivana Nešić: ZELENBABINI DAROVI

Ivana Nešić - Zelenbabini darovi

ZELENBABINI DAROVI, Ivana Nešić

(Kreativni centar, Beograd, 2013)

 

Piše: Igor Burić

FANTASTIČNO JELO SA DOMAĆIM ZAČINIMA

Ivana Nešić - Zelenbabini darovi

Roman “Zelenbabini darovi” prvi je roman Ivane Nešić (1981), istoričarke umetnosti i pisca iz Ćuprije, objavljen u vreme Sajma knjiga u Beogradu (Kreativni centar, 2013). Kao retkom romanu za decu na domaćem tržištu, nije mu trebalo dugo da se pročuje, a njegovoj popularnosti sigurno je doprineo renomirani izdavač i lepo, tvrdo pakovanje, koje prati dodatni “asesoar” u znaku upečatljivog likovnog identiteta koji je delo Tihomira Čelanovića.

U stvaranju junaka Mike, čudotvornog “patuljka” Zaviše, kornjače Pauna i, naravno, Zelenbabe, oko koje se vrti cela priča, Ivana Nešić je inspiraciju našla u doživljajima iz detinjstva, etnomitologiji Balkana, prirodi i pričama svojih najbližih. U priči punoj mitskog, ostalo je mesta i za mistično, dok jedan neobičan dečak iz aktuelne svakodnevnice svakog neobičnog dečaka, biva uvučen u druge i drugačije svetove, niz avantura, kojima bi mogao da reši sopstvene probleme, ali i avantura koje mogu i da ga reše glave. Na tom putovanju, sve vrline, pa i koja mana, dobrodošle su neobičnoj družini i još neobičnijem poslodavcu.

Pod pseudonimom Zlo Prase, Ivana uređuje dva bloga posvećena kuhinji i zanimljivostima sa interneta (“Kulinarske čarolije” i “Obor čuda”).

U pravom smislu te fraze, “Zelenbabini darovi” je knjiga za decu i mlade u kojoj bi trebalo da uživaju i stariji, iako ovo “mladi”, nije isključivo poput termina “deca”. Autorka Ivana Nešić na pravi način koristi rasplamsalu (tolkino)maniju za fantastičnim bićima i doživljajima, pokazuje da ima dara za preplitanje mašte i realnosti, ionako samo prividno strogo odvojenih dimenzija, a što je najlepše, piše na nama maternjem jeziku, ostajući veoma bliska lokalnom kontekstu, pričama i predanjima koje smo svi slušali.

Dečje potrebe i potrage, mala čudesna bića maljuci, vodenjaci, babaroge i dobre, stare životinje, čudnovate voćke, sigurno su vođeni uzbudljivim narativom, stilski čisto i jasno oblikovanim pripovedanjem. Prepuna zapleta, neizvesnosti, knjiga svojom nepodilazećom ozbiljnošću, dignitetom, uspostavlja nenametljivu didaktičku i etičku dimenziju. Estetski, roman čini dinamiku postojanom tamo gde je kod današnje dece prilično nema ili je u najezdi višemedijalnih sadržaja ne traže – u jeziku, opisivanju i veštini pričanja kao samosvojnoj i sveobuhvatnoj ponudi čulima. Zato se u Zelenbabinim, a u stvari, darovima Ivane Nešić, sa punim pravom obilno može uživati u prenošenju dublje poruke naizgled površnim sredstvima.

 

(prikaz objavljen u novosadskom Dnevniku 23.01.2014)

/* */