Herman Ipen – DŽEREMAJA (prvi tom)

(Čarobna knjiga, Novi Sad, 2013)

 

Piše: Ilija Bakić

DIVLJI ZAPAD POSLE APOKALIPSE

Herman Ipen - Džeremaja (prvi tom)

Herman Ipen – Džeremaja (prvi tom)

Herman Ipen (1938) ubraja se među najbolje autore francusko-belgijske strip škole poslednjih decenije XX veka i prvih XXI veka. Nesuđeni stolar i arhitekta, kao strip crtač debitovao je 1964. godine u magazinu „Spiru“. Njegov rad, posedno na istorijskom stripu „Jugurta“, zapazio je afirmisani scenarista Greg i ponudio mu saradnju na pustolovnom serijalu „Bernard Prins“ koji je Herman crtao od 1966. do 1980, godine (ukupno 18 albuma). Po Gregovim scenarijima Herman 1969. godine započinje rad na vestern serijalu „Komanča“ (do 1983. ukupno 14 albuma). Oba serijala bila su vrlo popularna i uglavnom pozitivno ocenjena kod kritike. Ipak, Gregove priče su, zbog njegove prezauzetosti, bivale sve slabije pa je Herman, čiji se crtačka veština razvijala, počeo da razmišlja o samostalnom stripu u kome bi bio kompletan autor. Konačno, 1978. godine pojavila se, u nekoliko strip magazina (1979. u jugoslovenskom magazinu „Strip art“ urednika Ervina Rustemagića), prva epizoda serijala „Džeremaja“.  Uspeh „Džeremaje“ naveo je Hermana da zaključi svoju saradnju sa Gregom i potpuno se „osamostali“. Godine 1983. Herman započinje novi serijal „Tornjevi Boa-Morija“, situiran u srednji vek u Evropi, koji će se nominalno okončati posle 10 albuma ali i pretočiti u serijal „Boa-Mori“ (sa do sada objavljenih 5 albuma, po scenarijima Hermanovog sina Iva). Pored ovih serijala Herman je uradio, samostalno ili po tuđim scenarijima, 22 nezavisna („one shot“) albuma. Sa ovakvo blistavim opusom Herman je nesporno jedan od najzapaženih savremenih strip autora.

„Džeremaja“ je spretno zamišljena mešavina naučne fantastike i vesterna. Opšti okvir i temelj svih priča je građansko-rasni (crnačko-belački) rat u SAD koji je, nakon upotrebe atomskih bombi, najvećim delom uništio dotadašnju civilizaciju. Život se, ipak, nastavlja ali u sasvim drugačijim uslovima: centralne državne vlasti nema, genetske mutacije izazvane radijacijom postaju očigledne, ljudi su se organizovali u manje zajednice a praznim prostranstvima lutaju horde bandita i otpadnika, između pravde i sile postoji znak jednakosti jer ko ima silu taj je u pravu. Ljudi ponovo žive kao u doba Divljeg zapada mada, tu-i-tamo, još postoje i funkcionišu enklave koje koriste tehnologiju XX veka. Glavni junaci serijala su dvojica mladih momaka, Džeremaja i Kurdi Maloj. Džeremaja je oličenje poštenja i naivnosti dok je Kurdi „ispekao zanat“ lutalice koji iznad svih principa stavlja sopstveni opstanak. Dvojac se, uz manje ili veće konflikte, slaže i dopunjuje i, na svom putovanju bez cilja, upada u razne nevolje stajući na stranu slabijih. Tokom vremena (pretočenih u, za sada, 33 albuma a 34. izlazi 2. oktobra ove godine) Džeremaja polako sazreva i menja se, pokušava da se smiri, dok Kurdi ostaje neukrotivi vragolan, veran samo sebi i vezan jedino za svoju mazgu Ezru.

Kako je vreme potvrdilo „Džeremaju“ kao kvalitetni serijal pored novih albuma reprinutuju se i stare epizode u novoj opremi. Tako je i „Čarobna knjiga“ započela objavljivanje serijala u knjigama sa po tri epizode. Prvi tom, u punom sjaju kvalitetne štampe i tvrdog poveza, sadrži prve tri epizode objavljene 1978. i 1979. godine.  U premijernoj „Noći grabljivica“ Džeremaja, kome trgovci robovima unište selo, upoznaje Kurdija i njih dvojica postaju „okidači“ pobune protiv ekstravagantnog zločinca, ljubitelja orlova, koji robove prodaje nezavisnoj državi Indijanaca. „Usta puna peska“ dovode mlade pustolove usred sukoba bandita i milicije oko kovčega sa novcem dok su „Divlji naslednici“ još jedan susret sa nemilosrdnim vladarima malih zajednica i pokušajem borbe protiv njihove tiranije.

Džeremaja je, isprva, jedva stasali, neiskusni i naivni momčić koji je otrgnut iz relativne sigurnosti i bačen na nemilost (i retku milost) ljudi ogrubelih u svakodnevnoj borbi za opstanak. Kurdi je, mada mlad, prekaljeni borac (reklo bi se ne uvek u časnim rabotama) koji nema iluzija i sklon je lakšim rešenjima problema. U mračnom okruženju dobrodušna naivnost i vera u humanost nisu vrline već mane mada su obični ljudi, kada su priterani uza zid, spremni da se bore za opšte dobro. Džer i Kurdi često su upravo onaj trun koji će učiniti da tas pretegne na stranu odbrane čovečnosti a ne na stranu pokoravanja i poniženja.

Herman, vičan vestern ikonografiji (izbrušenoj u „Komanči“ kao jedinom evropskom serijalu koji može da parira „Bluberiju“), vešto je meša sa prizorima raspada i rasula moderne civilizacije; spajanje (i kontrapunktiranje) starog i modernog nudi neslućene mogućnosti za crtačke egzibicije. Usto, Hermanov osećaj za kadriranje i montažu izuzetno je „filmski“ tako da su priče dinamične a table sjajno komponovane. Crtež je jednako dobar u pejzažima kao i mimikama odnosno gegovima a kolor mu dodaje novi kvalitet.

Sveukupno, i posle gotovo četiri decenije od nastanka prve epizode „Džeremaje“ ubedljivo su, sveže i atraktivno štivo za stripoljupce.

            („Dnevnik“, 2015.)

/* */