grupa autora: POLARISOVA SF ANTOLOGIJA 2000

Polarisova SF antologija 2000

POLARISOVA SF ANTOLOGIJA 2000, grupa autora

(Polaris, Beograd, 2000)

 

Piše: Ilija Bakić

RAZNOVRSNA PONUDA 

Polarisova SF antologija 2000Izbor priča za pomalo (već kako se kome svidi) jubilarnu “Polarisovu SF antologiju” za 2000. godinu (inače osmu antologiju u nizu; prva je bila ona za 1993.g.) donosi minijature/priče/novele originalno objavljivane u protekloj deceniji, od 1992.g. do 1999.g, što će reći pisane u predvečerje smene milenijuma, tog za SF-ičare važnog repera, svojevrsne stepenice-ulaznice za Novo doba, bolje od sadašnjeg. Ipak, ni jedna priča se ne bavi tom problematikom, možda i zato što je, bivajući sve bliži, ovaj datum gubio na svojoj veličanstvenosti jer su mu je oduzimali ratovi, eko-katastrofe, siromaštvo i slične nesreće koje, očito, neće nestati pukim okretanjem listića na kalendaru.

Ono što se, pak, može pročitati u antologiji jeste široki raspon tema kojima se bave savremeni žanrovski pisci sveta, i već ta informativna ravan ove knjige čini je značajnom u trenutku kada, osim časnog izuzetka u vidu časopisa “Emitor”, ne postoji nijedno ovdašnje izdanje u kome bi se kontinuirano pratila dešavanja na svetskim SF (i sa njim neraskidivo vezanim horor i fantazi) scenama. Otuda su u antologiji i klasične SF priče i parodije i horor te glavnotokovski izleti SF autora, alternativne istorije i… Uostalom, krenimo redom:

Pol Dž. Mekoli i Kim Njumen “Mrvice slave” (1997)
Priča o potrošivosti svih događaja, pa i susreta sa vanzemaljcima, u svetu medijskog biznisa, reklama i državnih zavera. Nekada su pobednici u boju sa svemircima bili novi mitski heroji a sada su tek prolazna senzacija, posle koje im ostaje da krckaju ostatke slave ili da polude.

Harlan Elison “Ćaskanje sa Anubisom” (1995)
Stari majstor priča o velikim arheološkim otkrićima i njihovim tajnama zapliće istoriju poli i monoteističkih religija. Kao i mnogo puta do sada Elison uspeva da bude nonšalantno-lepršav i da efektno-zabavno poentira.

Karl Edvard Vagner “Plan 10 iz unutrašnjeg svemira” (1996)
Urnebesna parodija najgoreg SF filma ikad snimljenog – “Plan 9 iz spoljnjeg svemira” E. Vuda, toliko lošeg da je kultno dobar – ali i ostatka SF dela ‘Š’ klase o invazijama zločestih svemiraca. Svi ikonografski standardi su tu: od tajanstvenih ubistava koja izazivaju odbegli nacisti u letećim tanjirima, detektiva, omladinskog šareniša iz ‘zlatnih’ 50-tih do naučnika i bujnih im kćeri – baš kao u dobra stara vremena kojih, međutim, više nema. Poput “Mrvice slave” i ova priča se bavi fenomenom ofucanosti SF tema koje su nekada bile svetinja.

Nikolas Rojl “Povratak kući” (1994)
Alternativna istorija susedne Rumunije u kojoj revolucija i rušenje Čaušeskuovog režima nisu uspeli. Kroz mučnu atmosferu sivila, raspadanja, povratnica – nekadašnji begunac otkriva istinu o svom bratu izdajniku, detetu bez roditelja izdresiranom da obožava diktatora.

Piter F. Hamilton “Padajuće kamenje” (1992)
Pričica o svetu u kome su pobedili rokeri i zauzeli mesta političara, potencirajući dobre vibracije i ostale vrednosti hipi generacije: slobodnu ljubav i droge, izmirenje sa Majkom Zemljom. Novi muzički pravci (pank, elektronska muzika) i drugačiji pogledi na ustrojstvo država srušiće Utopiju. Ova političko-alternativna istorija pisana je sočno, s jakom dozom nostalgije za vremenima kada ideali još nisu bili izgubljeni.

S. P. Somtou “Sumpor i so” (1998)
Novela koja otkriva šta se to radilo u Gomori (za Sodomu je znano), kakvi su bili ti zatucani a ambiciozni Jevreji odnosno ostatak starih naroda. Egzotična atmosfera je adut ove igrice o besmrtnim vampirima, kojoj je najveća mana nespretni, ovovremski uvod i epilog sa dežurnim psihijatrom.

Jan Mekdonald “Najbolje i ostalo od Džemsa Džojsa” (1992)
Još jedan biser iz riznice mladog Irca, blizak priči “Fragmenti analize jednog slučaja histerije” (Znak Sagite 5). Vanredno uspelo zamešateljstvo alternativnih svetova, hronokineze, Junga, Džojsa pisca i, u paralelnom svetu, alternativnog muzičara, I svetskog rata koji traje vek i po, dokaz su da SF itekako ume da zavede i ponese, pod uslovom da se dopusti novoj osećajnosti da se razmaše izvan šablona.

Nil Gejmen “Zlatne ribice i ostale priče” (1997)
Novela u kojoj od žanrovskih atributa nalazimo tek laku horor atmosferu utkanu u realističko-glavnotokovsku priču o piscu u radnoj poseti Holivudu. Za žanrovske čistunce ono malo naznaka biće nedovoljno da bi se zadovoljila njihova iščekivanja ali je nesporno da priča sasvim dobro funkcioniše sa onoliko žanra koliko joj je autor podario.

Majkl Svonvik “Skerco s tiranosaurusom” (1999)
Sasvim prepoznatljiva, predvidiva, rutinska priča pisca koji je umeo da oduševi kiber-pank bravurama. Ovo je primer SF-a ukorenjenog u stroge okvire žanra što rezultira konfekcijskim sadržajem koji se nikako ne uklapa u koncepciju ostatka antologije.

(2001)

 

/* */