Filip Pulman: SEVERNA SVETLOST

SEVERNA SVETLOST, Filip Pulman

(Laguna, Beograd, 2002)

Piše: Ilija Bakić

U SUSRET ČUDESNOJ AURORI

Epska fantastika kao najveći baštinik i svojevrsni nastavljač tradicija bajki i saga, nosi u sebi (zbog didaktičnosti koja je deo ovih priča) dvojnost sagledavanja stvarnosti kroz pojednostavljenje odnosa, s jedne strane, i insistiranje na odgovarajućim vrednosnim sistemima, s druge strane. Otuda su sasvim očigledne strane kojima neki junaci pripadaju (ako je ta uloga pomalo zamućena zarad postizanja većeg uzbuđenja do kraja ona mora biti pojašnjena) a pobeda Dobra i svega što ga prati neminovna je. Ta izvesnost, međutim, ne oduzima draž jer su težišta sadržaja u začudnosti fantastike i magije. Zbog toga ove i ovakve knjige s jednakom pažnjom čitaju i deca i odrasli, tražeći i nalazeći kvalitete koji odgovaraju njihovom “uzrastu”. Roman “Severna svetlost” Filipa Pulmana spada u red knjiga za sve godine jer krije uzbuđenja, akciju i čudesa koja će zainteresovati kako početnike u veštini čitanja epske fantastike tako i one sa dugogodišnjim iskustvom. Autor je svakako bio svestan da će njegova publika biti šarolika te se, za razliku od nekih kolega, opredelio za pisanje bez popusta, što će reći da nije potcenjivao čitaoce olakim ili nategnutim konstrukcijama. S druge strane, pak, nije želeo ni da stvari preterano uozbiljava i usporava, tako da je, u konačnom izgledu, njegova priča brza, jasna i bez mnogo mudrovanja: ona započinje akcijom, tako se nastavlja i tako završava; sva potrebna objašnjenja o onome što je bilo pre, kao i potrebna tumačenja nepoznatih pojava, daju se usput. Tako se tajna dvanestogodišnje Lajre (ko su joj roditelji, zašto je bila poverena na čuvanje koledžu itd) otkriva dozirano dok se paraleno na nju nadovezuju nove nepoznate. Elem, Lajra živi u svetu koji delimično podseća na naš kada bi se smešali XVIII, XIX i XX vek, i sticaj okolnosti (ali i usud) vode je u veliku avanturu otkrivanja tajne svemirskog Praha, Aurore i svetova koji su iza nje. Na putu do Severne svetlosti moraće da pobegne od ljupke ali zle gospođe Koulter, da sa Cingarima organizuje i učestvuje u ekspediciji na Sever radi spasavanja otete dece a potom balonom krene u spasavanje svog oca, u čemu će joj pomoći opasni oklopljeni medved. Ispod Aurore Lajre će otkriti da njen otac ima, kao i svaki poludeli naučnik, svoje planove, a ovaj uključuje i ubijanje jednog deteta. To je neće sprečiti da, u odsudnom trenutku, zakorači u drugi svet.

Pustolovina je prepuna neizvesnosti pojačanih svakovrsnim čudima, od onog da svaki čovek ima svog daimona, duha-pratioca (zli naučnici će zarad eksperimenata odsecati daimone od dece i tako ubijati i jedne i druge), da Lajra poseduje spravu koja predviđa budućnost, preko susreta sa demonima-špijunima, klanovima veštica, hordama oklopljenih medveda, do onih skrivenih u gradu svetlosti u Aurori, što će biti otkriveno u narednoj knjizi (jer “Severna svetlost” se nastavlja knjigama “Čudotvorni nož” i “Ćilibarski durbin”). Pobrojanom treba dodati i sasvim “obična” čudesa otkrivanja tajni kripti i katakombi, običaje Cingara, medveda ili veštica koji su izgradili paralelne organizacije primerene svojim potrebama i životnom veku, te, konačno, i čudnovate i živopisne predele mora, kopna i vazduha kroz koje se putuje. Sve u svemu, radoznale i znatiželjne očekuje mnoštvo iznenađenja i uzbuđenja (koja pomalo mogu da pokvare ponekad previše orkestrirane koincidencije i događanja); isti će svakako nestrpljivo očekivati pojavu nove knjige kako bi videli da li se obećavajući početak razvio u pravu i dobru priču-bajku. Čitaoci i kritičari u Engleskoj i Americi, kojima su već znani i nastavci i o njima imaju vrlo povoljna mišljenja, dodelili su knjigama ove serije značajna priznanja kakva su Gardijanova nagrada i Karnegijeva medalja.

(2002)

 

/* */