Filip Pulman: ČUDOTVORNI NOŽ

ČUDOTVORNI NOŽ, Filip Pulman

(Laguna, Beograd, 2002)

 

Piše: Ilija Bakić

U SUSRET OBARANJU BOGA

Nepisano je ali, na žalost, praktično dokazano pravilo da je svaka nova knjiga u nekom serijalu sve slabija od prethodne odnosno od prve koja je čitavo zamešateljstvo i započela. Roman “Čudotvorni nož” punokrvni je dokaz da izuzeci od tog pravila postoje. Kao drugi segment trilogije “Njegova mračna tkanja” on dobrano nadmaša prvi deo “Severnu svetlost” i čitaocima “otvara apetit” za velikim, finalnim “Ćilibarskim durbinom”. Jer, ako je priča započela kao zanimljiva ali nepretenciozna (pre svega, mlađoj publici namenjena) fantazijska avantura dvanaestogodišnje devojčice Lajre u svetu koji se razlikuje od našeg ali mu je i poprilično sličan, u “Čudotvornom nožu” autor zapliće mnogo više elemenata i niti i traži od svojih čitalaca više nego standardnu dečiju znatiželju. Tako najpre, paralelno vodi priče u našem, sadašnjem svetu i drugom, neobičnom, sa tendencijom da se sve pretvori u mnoštvo neobičnih stvarnosti koje se mešaju, raspadaju i metastaziraju u skladu sa saznanjima da se sprema veliki poduhvat obaranja, ni manje ni više, nego Boga i celokupnog ustrojstva svih svetova. Mračni tonovi sve teže i dublje senče opštu sliku što baš i nije odlika uobičajene dečije lektire. Mada i dalje lako “švrlja” po prepoznatljivoj ikonografiji epske fantastike Pulman je nadograđuje teorijskom fizikom (hipotezama o tzv. tamnoj materiji Univerzuma koja ga drži na okupu), otvarajući sasvim drugojačiji nivo tumačenja dosadašnjih događaja. U spisak novotarija koje izvrdavaju obrasce svakako spadaju i smrti nekih od dosadašnjih pozitivnih, odraslih junaka i to bez ikakavih pompeznih, srceparatelnih scena i replika (jedino ultimativni negativac, Lajrina majka, ostaje nedirnuta izvrdavanjima zadatih šema, barem za sada). S druge strane, ni deca nisu izuzeta iz mračnih aktivnosti tako da jedna horda dečice svim snagama želi da masakrira neistomišljenike. Dodajmo ovome i sakaćenje drugog glavnog junaka, dečaka Vila, takođe dvanestogodišnjaka koji je nesretnim slučajem ubio čoveka i koji odsecanjem prstiju plaća zadobijanje noža iz naslova knjige. Neke od stranica romana svakako će ostati u trajnom sećanju čitalaca, posebno ona sa usecanjem (nožem) u drugu stvarnost.

Mada ga u neumerenim svetskim prikazima imenuju za dostojnog naslednika Tolkina, Pulman (kao ni bilo ko drugi) to nije jer njegov pristup nije tako duboko zasnovan na svekolikoj svetskoj mitologiji, kakav je Maestrov, ali je nesporno da on gradi samosvojan ep koji će biti trajniji od mnogih savremenih jer sa vatrometom mašte istovremeno postavlja i nove obrasce koji povezuju “dečiju” i “odraslu” epsku fantastiku.

(2002)

 

/* */