Filip K. Dik: TRI STIGMATE PALMERA ELDRIČA

Filip K. Dik - Tri stigmate Palmera Eldriča

TRI STIGMATE PALMERA ELDRIČA, Filip K. Dik

(Znak Sagite, 1992)

 

Piše: Ilija Bakić

ISTRAŽIVANJE KOŠMARA

Filip K. Dik - Tri stigmate Palmera EldričaObjavljivanje romana „Tri stigmate Palmera Eldriča“ F. K. Dika (1928-1982) najbolji je način obeležavanja jednog tužnog datuma: desetogodišnjice smrti ovog izuzetnog pisca naučne fantastike, široj publici poznatog (samo) kao autor romana tj. priča po kojima su snimljeni hit filmovi „Blade Runner“ i „Totalni opoziv“.

Još za života stekavši status kultnog pisca, Dik je spadao u onu vrstu stvaralaca čije delo, onakvo kakvo je: nesavršeno, sa puno ćor-sokaka ali i blistavih stranica, poštuju i uvažavaju i oni koji ga slave i kritičari. Mnoštvo mladih pisaca prihvatilo ga je i uči od njega. A ima se i šta naučiti. U desecima romana Dik gradi svetove, i male ljude u njima, da bi potom građevinu prepustio laganom ali neumitnom raspadanju u kome, u neuhvatljivom trenutku, stvarnost prestaje da bude zdravorazumska, uzročno-posledična, i počinje da se izvija iz same sebe u halucinaciju, košmar.

Tako će i u romanu „Tri stigmate Palmera Eldriča“ nova droga iz dubokog svemira umesto da, kao i ranije droge, stvori samo iluziju i olakša život nevoljnih kolonizatora Marsa, suočiti uživaoce sa velikim metafizičkim umom koji nudi, kao neki novi mesija, brisanje granica realnosti i snova, ostvarenje želja, mogućnost da se isprave greške počinjene u prošlosti. Junaci će prolaziti kroz serije fantastičnih scena iz sopstvenih prošlih dana i budućnosti, da bi se, na kraju romana, otvorenom kraju kakvima je Dik bio sklon, umesto definitivnog razjašnjenja svi akteri, zajedno sa čitaocem, zapitali: Je li ovo zaista stvarnost ili samo iluzija, droga?

Gradeći roman nizanjem fragmenata-situacija Dik, bez velikih teškoća i preteranog objašnjavanja (što, često, kod manje veštih autora razbija kontinuitet i tenziju radnje) slika impozantna ustrojstva makro-svetova (Zemlju pod usijanim Suncem, frustrirajuće kolonije na planetama, tokove kapitala) ne zapostavljajući linije sudbina junaka i njihova preplitanja u zahuktalom košmaru koji sve guta. Vidan je i Dikov napor da i na nivou jezika, građenjem novih reči, kovanica dočara funkcionisanje jedne drugačije svakodnevice drugačijih ljudi.

Na žalost, Dik-čovek, dugogodišnji uživalac teških droga sprečio je Dika-pisca da, uprkos svom nerazumevanju i bednim honorarima, istraje i stvara duže i bolje. Ipak, bez obzira na sve, Dikovo delo stoji kao putokaz razvoju i usponu naučne fantastike u veliku, ozbiljnu literaturu. „Tri stigmate Palmera Eldriča“ bitan su deo tog uspenja.

 

(Tekst prvi put objavljen u novosadskom listu “Dnevnik” 1992. godine)

/* */