Filip K. Dik: TAMNO SKENIRANJE

Tamno skeniranje - Filip K. Dik

TAMNO SKENIRANJE, Filip K. Dik

(Polaris, Beograd, 1996)

 

Piše: Ilija Bakić

U HAOSU STVARNOSTI 

Tamno skeniranje - Filip K. DikFilip Dik (1928-1982) nesporni je klasik, legenda i kult pisac Science Fiction-a. Ovaj, po mnogo čemu kontradiktoran status zaslužio je neponovljivom mešavinom atraktivnih, žanrovski čistih, prepoznatljivih sadržaja (što mu je donelo popularnost kod prosečnih ljubitelja) i neprestanom subverzijom, razgradnjom istih, potapanjem  u izmenjena, psihodelična i šizofrena stanja (što je privuklo sladokusce i teoretičare kako žanra tako i glavnog književnog toka). Dikova poigravanja stvarnostima, njihovim raspadom, poklapanjem i preklapanjem sa zbiljama koje stvaraju mašine ili droge, ostaju neprevaziđena (u okvirima žanra ali i sveukupne književnosti). U (tom) nezaustavljivom napredovanju entropije pojedinac uzalud sakuplja komade sveta u kome je dotad živeo i upada u nove, nepoznate stvarnosti.

Roman „Tamno skeniranje“ (originalno objavljen 1977.) takođe se bavi iluzijama stvarnosti. U njemu policijski agent ubačen među narkomane, u akciji koja podrazumeva apsolutnu anonimnost tako da niko ne zna koji je njegov novi identitet, dobija zadatak da spijunira – samog sebe, osobu koju on ’igra’ napolju. Istovremeno, ali nezavisno od zadatka, agenta podvrgavaju testovima koji treba da potvrde da li mu je mentalna sposobnost očuvana ili je, zbog uzimanja droge, podložan „toksičnim mentalnih psihozama“ i raspadu „opažajnog sistema“. U narko svetu agent je neprestano na meti prefinjenih i tajanstvenih subverzija koje trebaju da izgledaju kao slučajnosti. Na kraju priče ispostavlja se da ništa što se desilo nije slučajno već je deo velikog plana…

Autor briljantno slaže epizode iz različitih svetova, haosa koji žive narkomani, svako jednom nogom u svom košmaru a drugom u kolektivnoj psihozi, i birokratskog ustrojstva policije, sa izveštajima, praćenjem, agentima u skrembl-odelima koja ih čine neprepoznatljivim za kolege, naređenjima sa viših instanci. Ispitivanje i testiranje glavnog junaka i njegovih sposobnosti, prepuno kafkijanskih slutnji, spada u najbolje strnaice koje je Dik napisao. Među mnoštvom romana koji se bave narkomanijom „Tamno skeniranje“ spada u one koji su (verovatno zato što je i Dik bio višegodišnji uživalac droga) najubedljivije opisali promenjena stanja svesti, paranoju, izgubljenost i rascep u doživljavanju sebe i svetova koji narkomana okružuju.

(1997)

 

/* */