Dejan Ognjanović: ZAVODNIK

Dejan Ognjanović - Zavodnik

ZAVODNIK, Dejan Ognjanović

(izdanje autora, Niš, 2014)

 

Piše: Ilija Bakić

SUDAR FIZIČKOG I METAFIZIČKOG

Dejan Ognjanović - ZavodnikDejan Ognjanović (1973) ljubiteljima žanrovske fantastike, prvenstveno horora/mračne fantastike, predstavlja se najčešće kao kritičar, esejista i polemičar, prevodilac i priređivač recentnog izabora priča  H. F. Lavkrafta, kao vrsni poznavalac savremenog trenutka u svetskoj literaturi ovog usmerenja ali i klasičnih temelja žanra; aktivan je i kao filmski kritičar. Paralelno sa navedenim aktivnostima Ognjanović se oglašava kao pripovedač zastupljen u periodičnim publikacijama i nekolikim antologijama originalnih priča odnosno kao autor romana „Naživo“ (iz 2003.g. drugo izdanja 2010).

Punu deceniju posle prvenca pojavljuje se njegov novi roman pod naslovom „Zavodnik“. Za pratioce dosadašnjeg Ognjanovićevog opusa „Zavodnik“ je nemalo iznenađenje kako zbog odabira teme tako i njene realizacije. Naime, do sada je Ognjanovićeva proza bila na tragu savremenog, „tvrdog“ horora, eksplicitnog u opisima brutalnosti, nasilja i mračne-demonske strane ljudskog bića ili (nat)prirodnih sila. Ovakva je poetika nametala specifična sredstva izražavanja i „efikasno usmerene“ tehnike pripovedanja. „Zavodnik“ je, spram svega toga, iskorak na sasvim drugu stranu. Priča prati unajmljenog profesora koji iz Niša odlazi u seoce Špaj da podučava brata i sestru, siročiće koje odgaja baka. Izmešten iz urbanosti na koju je navikao profesor pokušava da pošteno odradi svoj zadatak ali u tome biva ometan svakojakim okolnostima koje od malih i bezazlenih izrastaju u fatalne. Oko dečaka i njegove sestre, njihovog pokojnog oca ali i čitave porodice, lebdi neodređena tajanstvenost koja se, kako događaji odmiču, postupno opredmećuje sve do kulminacije u poslednjoj sceni romana.

REČ KRITIKE

Zaplet romana podsetiće čitaoce na remek-delo literature XIX veka, „Okret zavrtnja“ Henrija Džejmsa (1843-1916), u kome je racionalni pogled na svet suprotstavljen metafizičkom, primarnijem, bližem prirodi čoveka. Ognjanović u svom romanu realnost razmerava u XXI veku, vremenu interneta i visoke urbanosti koji stoje u centru civilizacije dok na marginama i dalje postoji ruralni koncept stvarnosti. Profesor je izaslanik iz artificijelno stvorene Prirode, poslat u paralelnu stvarnost jedinstva čoveka i originalne, primarne Prirodom. Spoj ova dva koncepta ne može proći bez konflikta. Veštačka civilizacija brojčano je nadjačana, njeni argumenti i znanja beskorisni su na divljoj granici sa Primarnom Prirodom. U pitanju boj sa nadmoćnijim protivnikom kome pomaže i profesorova konfuznost, nedostatak jasnih ideja o sopstvenom postojanju, slaba inicijativa i odlučnost – što su manjkavosti nastale zbog preteranog oslanjanja na razvijen intelekt. Intelektualac, bačen u „divljinu“, uspeva da je spozna samo dok uočava princip uzrok-posledica. Pred mistifikacijama i tajnim obredima koji su upućeni silama čija je snaga bezmerna, profesor ne zna šta da misli i dela jer one nisu deo njegovog naučenog životnog obrasca. Sudar fizičkog i metafizičkog, racionalnog i instinktivno-paganskog (ali i formalno religijskog) koji se proteže kroz čitavu priču od autora traži da ostane nedorečen, da barata nagoveštajima i gradi atmosferu u kojoj se mnogo više naslućuje nego što biva izrečeno. Takvo kazivanje iziskuje disciplinovan iskaz, punu kontrolu nad tekstom. Ognjanoviću uspeva da priča teče bez trzavica i tapkanja u mestu. „Zavodnik“ je ambiciozno zamišljena priča koja je konsekventno privedena kraju što potvrđuje da od Ognjanovića možemo očekivati nova, kompleksnija dela.

 

(prikaz objavljen u novosadskom Dnevniku 10.07.2014)

/* */