Alfred Bester – ZVEZDE SU MOJE ODREDIŠTE
(Čarobna knjiga, Beograd, 2020)

Zvezde su moje odredište - Alfred Bester

NEVOLJE OSVETNIKA U 25. VEKU

Piše: Ilija Bakić

Novi naslov agilnog izdavača Čarobna knjiga, u biblioteci „Beskrajni svet fantastike“, koja je već privukla pažnju ljubitelja naučne fantastike jer objavljuje do sada neprevedene klasike ovog žanra, jeste roman Zvezde su moje odredište Alfreda Bestera (1913-1987), jednog od autora iz „zlatnog doba naučne fantastike“ čiju su slavu novopridošli pokreti (Novi talas, kiberpank) čak i produbili jer su mlađi pisci često kao svog uzora navodili upravo Bestera.

Više je razloga za ovakve stavove: Bester, za razliku od svojih „tvrđih“ kolega, nije insistirao ni na naučnoj uverljivosti svojih proza niti je svoje vizije budućnosti temeljio isključivo na uzročno-posledičnom zaključivanju već je uvek u celokupno zamešateljstvo unosio i nekontrolisane, subverzivne elemente (a što će budućim buntovno nastrojenim autorima itekako odgovarati).

Konačno, Bester je uspeo da stvori jedinstveni spoj ikonografije koju je naučna fantastika „nasledila“ iz palp perioda pre II svetskog rada sa iskustvima iz strip medija; Bester je počeo da objavljuje 1938. godine ali je brzo odustao od pisanja i punu deceniju radio kao strip scenarista da bi se literaturi vratio početkom 1950-tih koristeći sva do tada sakupljena znanja da bi stvorio atraktivan stil koga karakteriše brzo razvijanje priče, svođenje objašnjavanja na najmanju moguću meru te oštro iscrtavanje portreta junaka.

Rezultat ovakvog tretiranja proze jesu vratolomne akcije, jarki opisi okruženja, određena distanciranost od ponašanja protagonista te uznemirujući, mračni pogledi na „svetlu budućnost“. Ti su principi vidljivi u Besterovim romanima Demolirni čovek (1951) i Zvezde su moje odredište (1956, u Engleskoj naslov dela je Tigar! Tigar!). I dok Demolirnog čoveka kritičari nazivaju Zločinom i kaznom sa telepatama, Zvezde… se određuju kao Grof Monte Kristo sa teleportacijom; reč je, naravno, o prepoznatljivim zapletima klasičnih dela koje Bester smešta u budućnost (24. odnosno 25. vek).

Navedena teleportacija snagom misli jedan je od segmenata preobražaja življenja na Zemlji kojom vladaju nasledne korporacije dok u svemiru besni rat stanovnika Spoljnih i Unutrašnjih planeta. Junak priče je „stereotipni obični čovek, neobrazovani Guli Fojl, mašinista treće klase, bez posebnih veština i zasluga, bez preporuka i bez ambicija. On je jedini preživeli u napadnutom svemirskom brodu „Nomad“ koji više od 170 dana preživljava u olupini.

Kad ugleda brod „Vorg“ on se ponada spasenju ali „Vorg“ odlazi bez zaustavljanja. Fojl se zarekne da će se osvetiti i vođen tom mišlju uspeva da improvizuje svoj povratak na Zemlju, sa usputnim zadržavanjem u bizarnoj zajednici samoprozvanoj Naučnički narod na asteroidu Sagras, gde će biti oženjen i istetoviran po licu što će učiniti da liči na tigra.

Alfred Bester

No, Fojl nastavlja put i stiže na Zemlju gde će morati da se prilagođava visoko birokratizovanom, kastinskom društvu što mu neće baš poći od ruke pa će biti zatvoren i morati odatle da pobegne da bi, pošto nađe nekoga ko će ga poučiti, promeniti identitet i ući u visoko društvo glumeći egzotičnog, nepredvidivog bogataša-rasipnika. U domu Prestejna od Prestejna, jednog od najmoćnijih ljudi planete, zaljubiće se u albino naslednicu i upoznati muke neuzvraćene ljubavi dok uokolo eksplodiraju bombe.

Pošto njegovo traganje ugrožava važne ljude i njihove interese i tajne (među kojima je i moćni eksploziv PirE koji se pali psihokinetički) Fojl biva proglašen Državnim neprijateljem broj 1 i proganjan svim sredstvima. U impozantnom finalu Fojl otkriva svoje izuzetne sposobnosti da se teleportacijom šeta kroz vreme.

I posle više od šest decenija od prvog pojavljivanja Besterov roman odiše neočekivanom svežinom. Njegova vizija tehnokratsko-kastinske vlasti nad ekonomijom i politikom, sa živopisnim prizorima socijalne dekadencije izmešane sa nepojmljivom bedom, i nadalje je uznemirujuća a za ono vreme netipična, neobuzdanost i nepredvidivost junaka (Fojl će u jednom trenu čak silovati svoju profesorku) bliska je današnjem sagledavanju ličnosti (anti)heroja.

Otuda je ovaj roman i nadalje provokativno štivo koje pleni kako stilskom vrcavošću tako i neočekivanom širinom i oštrinom sagledavanja mogućih stramputica budućih ljudskih civilizacija.