Aleksandar Novaković: KELTSKA PRIČA (2008)

KELTSKA PRIČA, Aleksandar Novaković

(Mali Nemo, Pančevo, 2008)

 

Piše: Zlatoje Martinov

BOGOVI U NOĆNOM LOKALU

Jedna od mnogobrojnih funkcija mita jeste i terapeutska: mitsko mišljenje pomoglo je ljudima da se suoče sa neizbežnošću smrti i podarilo im veru u onostrani svet. Potraga za ljubavlju zagubljenom u tehnologizovanom svetu današnjice tema je drugog po redu romana pisca mlađe generacije Aleksandra Novakovića (Keltska priča, Mali Nemo, Pančevo, 2008). On je radnju ovog neobičnog romana smestio u savremenu Škotsku, u prostor surovo lepih krajolika, i tmastog pratećeg nebeskog svoda koji su još Kelti strahopoštovali bojeći se da će im se survati na glavu.

Zašto je pisac izabrao Škotsku?

Možda zato što je Škotska, kao retko koja zemlja, predeo pun tajanstvenosti i mitova koji i danas žive i svojom snagom ozračuju predele mašte savremenog čoveka. Nije u pitanju samo nadaleko poznato čudovište iz Loh Nesa, već mnogo toga drugog. Po jednom srednjovekovnom teološkom tumačenju prvobitno stanište Satane je bilo upravo u Škotskoj, u mestu koje se danas po njemu zove Devil’s Elbou. Ali mnogobrojni su tragovi paganskih keltskih božanstava. Samo na potezu od Glazgova do Edinburga nalazi se na desetine tragova paganskih svetilišta. U vreme pojačanog rodoljublja povezanog sa budućim referendumom o eventualnom izdvajanju iz Ujedinjenog Kraljevstva, današnji Škoti sve više su skloni retradicionalizaciji vidljivoj u ponovnom otkrivanju nacionalne kulture koja seže u paganska vremena.

Stoga i Novaković, očito dobar znalac škotske tradicije, smelo poseže upravo za kulturnoistorijskim reminiscencijama Kelta, škotskih dalekih predaka, odnosno, za njihovim religijskim i mitološkim nasleđem.

Fabula romana je fantastičarska: pateći zbog nedostatka ljubavi, beogradski novinar Svetozar koristi svoj službeni put u Škotsku da se za pomoć obrati mitskom Angusu, bogu ljubavi, drugom po značaju božanstvu u irsko-škotskom panteonu. Ali brzo se uverio da ni bogovi nisu ono što su nekada bili: sin moćnog Dagde i lepe boginje Boane, koji je nekada svirajući na harfi svojom zanosnom muzikom izazivao kod ljudi najlepša ljubavna osećanja, sada je bio prinuđen da se pokori demonskom božanstvu po imenu Loki i da radi za njega kao livrejisani kelner u jednom sumnjivom noćnom lokalu. Na Svetozarov užas, u tom lokalu, pred suznimm očima i skrušenim pogledom boga najplemenitijeg od svih osećanja, javno se među gostima vodila neka vrsta sirovog, instant-seksa; razvrat je postao lice ljubavi modernog doba. A bog ljubavi je skrušeno koračao između stolova, služeći piće pognute glave, pomiren sa sudbinom i svestan svoje nemoći…

Koristeći se izuzetno zanimljivim književnim modalitetima poput unutrašnjeg dijaloga, izmeštanja radnje i likova iz realnog u fantastično i mitsko, umešne interpolacije škotske varijante gelika u naslove poglavlja pa i upotrebe čitavih rečenica na ovom jeziku, Novaković gradi nesvakidašnju romanesknu strukturu. Njeni segmenti označavaju ovaj ili onaj detalj sižea o paganskim bogovima i njihovim staništima, a u ponekima od njih akcentuju se značenjske dominante koje taj siže objašnjavaju (benovi, lohovi, glenovi – planine, jezera, doline), tumače (degradirano božanstvo bez osmeha, duha i životne snage) i zatvaraju (fizička smrt paganskih bogova). Ove dominante su zapravo ključni elementi, lajtmotiv celog romana.

 

prikaz objavljen u listu Politika 13.06.2009.

 

/* */