Adrijan Sarajlija – GOLI GLASOVI

(Everest Media, Beograd, 2017)

Piše: Ilija Bakić

NESTANDARDNE VIZIJE SVETOVA BUDUĆNOSTI

Adrijan Sarajlija - Goli glasovi

Adrijan Sarajlija – Goli glasovi

Adrijan Sarajlija (1976) spada među retke samosvojne autore koji, mada se kreću u okrilju žanrova fantastike (naučna i epska fantastika, horor), ne prate ustaljene žanrovske šablone i obrasce. Svojim prvencem-zbirkom priča Manufaktura G (2010) i romanom Ogledalo za vampira (2012) Sarajlija spremno i spretno zaranja u nepoznato te svojom invencijom i svežinom razgaljuje znatiželjne čitaoce nudeći im pravo literarno uživanje – neuobičajeno, van žanrovskih standarda, nadahnuto, duhovito i vrcavo.

Tim smerom i manirom Sarajlija nastavlja i u novoj knjizi Goli glasovi koja je – zapazimo to i istaknimo – (ponovo) zbirka priča tako retkih u današnjem ultimativnom dobu romana. Napomenimo da Sarajlija ispisuje priče iako je već dosegao, vrlo uspešno, horizont romana, tog navodnog vrhunca proznog stvaralaštva. Ljubiteljima drevne veštine pričanja priča može samo imponovati što se pisac vratio primarnoj formi pripovedanja, i to u rasponu od minijature i kratke priče do pripovetke. U svakoj od njih Sarajlija demonstrira svoju disciplinu, sposobnost da delo razvija i prilagodi formi – a ona je izuzetno zahtevna u kratkoj priči – odnosno da kontroliše pripovedne tokove i njihove tenzije. Zato će udarna rečenice minijature odjeknuti kad i kako valja ostavljajući blesak-odjek koji oštro osvetljava i menja sve do tada pročitano. U pripovestima će se, pak, gusto i bogato splesti i rasplesti pripovedne linije tako da čitalac bude iznenađen i začuđen i, konačno, vrlo zadovoljan širokim tematskim i stilističkim zahvatima.

U nekoliko, od ukupno 15, priča Sarajlija sigurnim potezima izvodi „stilske vežbe“ na prepoznatljive motive dajući čitaocu mogućnost da „obnovi i utvrdi (žanrovsko) gradivo“ i oseti se (koliko-toliko) sigurnim na poznatom terenu. No, to je tek zagrevanje za priče u kojima se nude-otkrivaju drugačije, nestandardne vizije svetova budućnosti i budućnosti svetova. U takvima ima sjaja novih tehnologija sa mnoštvom zaslepljujućih dostignuća ali i (previše) mutacija i izopačenosti, degradacije i dekadencije jer svaki napredak neminovno uzima danak što u krvi i stradanju što u zaludnom trošenju onih koji sa njim ne mogu da drže korak. Konačno, budućnost nije samoniklo monolitna; ona ima svoje korene, spaja staro-tradicionalno sa neumereno-savremenim. A linija spoja i razgraničenja ovih principa u Golim glasovima najočitija i najživopisnija je na dalekoistočnim zemaljskim prostorima. Koliko god društva budućnosti bila egzotična i prepuna mogućnosti na njihovim širokim, močvarnim marginama živi u neznanju, bedi i bolesti ili u samoodabranom buntovnom odbijanju konvencija, nepregledno mnoštvo marginalaca, otpadnika, „poniženih i bednih“. Nove porodične i socijalne forme i interakcije izrodiće obrasce gotovo nepojamne složenosti koji će izmeniti psihološke profile ličnosti pridošlih generacija. Sarajlija hrabro iscrtava te različitosti spreman da zarad uverljivosti literarne slike podigne nivoe spoznaje i razumevanja napisanog što traži pojačani čitalački angažman koji podrazumeva i učešće u literarnom eksperimentu-egzibiciji praćenja dogodovština literarnog entiteta imena Moritomo, koji svoju inkarnaciju ima u prozi i poeziji Slobodana Škerovića. Tako se u ovoj knjizi stvara paralelna lična istorija (anti)junaka pustolova-filozofa-vragolana ispisana fragmentima-epizodama iz pogodbenog životopisa.

Rečju, Goli glasovi Adrijana Sarajlije su plemenita mešavina uzbudljivih vizija stvaranih na temeljima naučne fantastike, magijskog realizma i horora, bez robovanja jednosmernom uzrok-posledica pripovedačkom šablonu, sa nesputanim, odvažnim poigravanjima jezikom, iluzijama i aluzijama odnosno višestrukim značenjima.

/* */